GENERACIJA RADOMIRA ANTIĆA-MILOŠ KRASIĆ ZA HotSport: ‘Selektor je želeo da izgradimo prepoznatljiv stil igre! Bufon i Del Pjero su dva velika čoveka i igrača’

‘Liga šampiona, Liga Evrope, domaće prvenstvo, sve je lepo, ali opet je najlepše igranje za grb, za svoju himnu, zemlju, za svoj narod’.

Rođen u Kosovskoj Mitrovici 1984. godine, a karijeru je počeo u FK Rudaru iz rodnog grada. Veoma brzo odlazi u Vojvodinu, a tokom karijere je nastupao za CSKA, Juventus, Fenerbahče, Bastiju i Lehiju.Uvek požrtvovan na terenu i jedan od lidera ekipe koja je 2010. nastupala na Svetskom prvenstvu. Kako i sam ističe, period proveden u Moskvi je verovatno i najbolji deo njegove  klupske karijere. Miloš Krasić se rado seća trenutaka provednih sa selektorom Antićem i kolegama iz nacionalnog tima. Miloš je u razgovoru za HotSport otkrio i kako je izgledalo druženje sa legendama Juventusa, a i šta je prvo rekao Milanu Jovanoviću nakon gola Nemačkoj.

 Kakav je osećaj kada znate da deca širom države trče po terenima i prilikom šuteva uzvikuju Vaše ime?

MK: Mislim da je to, možda čak i najbitnije za svakog sportistu! Sjajno je da fudbaler u toku, ili na kraju karijere može da čuje da deca spominju njegovo ime na terenima! Mi fudbal igramo za navijače, pa onda za sve ostalo. Za mene je to velika čast!

Koja rečenica ili priča Radomira Antića će zauvek ostati u Vašem sećanju?

MK: Od prvog dana kada je selektor Antić postao šef stručnog štaba, prepoznala se energija i pobednički duh koji je imao. Zaista nam je rekao mnogo toga, mislim da smo mi igrači na najbolji način njegove reči pretvorili u delo na terenu. Izdvojio bih jednu zanimljivost koju ću uvek pamtiti. Kada je došao na mesto selektora, pričao je da  sa njim možemo da izgradimo naš stil, da reprezentacija Srbije bude jedinstvena po igri, kulturi i prepoznatljiva po sistemu. Smatram da smo za kratko vreme koje smo proveli zajedno, uspeli to i da uradimo. Možda niko nije ni verovao da ćemo sa njim biti uspešni, ali meni je njegova želja da na sam spomen reprezentacije Srbije svi
znaju kakav fudbal igramo, ostala urezana u sećanju. Pred duel sa Austrijom u kvalifikacijama, selektor mi je nekoliko sati pred utakmicu rekao da slobodno uđem u sredinu, da pokušam da predriblam nekog igrača i šutnem. Upravo to sam uradio, a onda i postigao pogodak.

Šta ste prvo rekli Milanu Jovanoviću nakon njegovog gola protiv Nemačke?

MK: Sećam se da sam posle postignutog gola, dok se radovao prišao i rekao mu: ‘Pobedićemo! Ovo je naša utakmica’. Dobro se sećam! Nakon toga je usledio njegov čuveni skok preko tribine. Lane nam je doneo tu jednu veliku pobedu za nas, ali i za celu Srbiju!

Šta oseća jedan sportista u trenutku kada krene himna Srbije pred početak utakmice?

MK: Igranje za reprezentaciju je najveća čast i velika privilegija! Taj osećaj kada si u dresu sa državnim grbom je stvarno poseban! Pogotovo kada krene himna tvoje zemlje, u tom trenutku se osećaš najlepše. Utakmica u reprezentaciji se razlikuje od svih utakmica. Liga šampiona, Liga Evrope, domaće prvenstvo, sve je lepo, ali opet je najlepše igranje za grb, za svoju himnu, zemlju, za svoj narod.

Gol Austriji je svima ostao u sećanju. Da li ga često ističite kao jedan od najdražih u karijeri?

MK: Pogodak protiv Austrije mi je veoma drag! Pobedili smo rezultatom 3:0 i odigrali smo jednu sjajnu partiju, to mi je najbitnije. Sigurno mi je jedan od najdražih golova, ali mislim da je Srbija u te dve godine kvalifikacija bila prepoznatljiva i da smo odigrali vrlo dobro.

Igrali ste za Juventus, jedan od najvećih klubova u Evropi. Da li bi želeli da nam ispričate neku zanimljivu anegdotu iz Torina? Kako je izgledalo druženje sa Bufonom i Del Pjerom?

MK: Izdvojio bih jednu priču. Na samom početku, tek što sam stigao u Torino, kupio sam auto bele boje. Došao sam u bazu, u trening centar Juventusa i nekoliko saigrača je odlučilo da se našali. Felipe Melo, Akvilani i još nekoliko njih, rešili su da na mom automobilu napišu ‘AMBULANCE’ i da ga pretvore u vozilo hitne pomoći. Na to je odreagovao moj saigrač Braco Salihamidžić, sada sportski direktor Bajern Minhena. On im je rekao da sam tek stigao i da ne bi bilo lepo da svoje planove sprovedu u delo. Sve se to na kraju završilo sa smehom na licu. Bufon i Del Pjero, dva velika čoveka i igrača! Hvala im za sve! Kada sam stigao u klub, u prvim momentima u Juventusu, mogao sam za sve da im se obratim. Družili smo se za vreme treninga i posle toga, a nekog kućnog druženja nije bilo. To su odlični momci!

Vagner Lav je Vaš saigrač iz CSKA. Možete li da izdvojite neke od zanimljih momenata sa njim?

MK: Veoma mi je drago što sam sa njim mogao da igram u istom timu! Bilo je to fenomenalnih šest godina u Moskvi. Taj momak je u dosta klubova pokazao o kakvom se igraču radi, kakve kvalitete poseduje. Debitovao je za reprezentaciju Brazila, to govori kakav je igrač! Dobio je čuveni nadimak ‘Love’ zbog mnogo brakova. Imao je nekoliko žena. On je jedna posebna ličnost, pozitivan momak koji je uvek spreman za šalu!

Najboljih 11 protiv kojih ste igrali?

MK: Ne bih želeo da upoređujem i biram igrače. Bilo je zaista dosta teških utakmica, protiv fenomenalnih ekipa. Imao sam priliku da igram protiv vrhunskih igrača. Mogao bih  da izdvojim duele sa Interom dok sam igrao za ‘Juve’ i mečeve sa Mančesterom dok sam nastupao za CSKA.

Koji period izdvajate kao najlepši u karijeri?

MK: Ne volim baš da poredim stvari, ali možda ipak period proveden u CSKA. Dosta trofeja, pobeda, golova i lepih momenata. Klub je bio u razvoju, prihvatili su me fenomenalno!

Miloš je sa nama podelio i jednu od zanimljivosti sa Svetskog prvenstva.

MK: Bilo je dosta toga. Posle meča sa Nemačkom, u avionu sa nama su bili momci koji su radili u hotelu gde smo bili smešteni. Mi smo ih tokom slavlja naučili neke od stihova naših pesama i oni su pevali sa nama.

Kog igrača biste vodili na mali fudbal?

MK: Vodio bih Bambija Tošića! Radi se o jednom vrhunskom igraču, mnogo ga cenim. Igrao je odlično u CSKA, u Nemačkoj i u Srbiji u Partizanu. Mislim da je mogao da ostane još na tom nivou najjačih liga u Evropi. Brz je, nekoliko puta smo igrali mali fudbal i vodio bih njega!

S obzirom da je dosta Vaših bivših saigrača ‘uplivalo’ u trenerske vode, da li Vi imate takve ambicije i želje?

MK: Trenutno ne razmišljam o tome, tek sam ‘izašao’ iz kopački. Možda u budućnosti, videćemo za dve, tri godine. Sada uživam sa porodicom i prijateljima – zaključio je Miloš Krasić u ekskluzivnom  razgovoru za HotSport.

0

0