0
AdmiralBet ABA Liga

FOTO: STARSPORT

HOTSPORT ANALIZA: Kako primer Filadelfija Iglsa može navijačima Zvezde da posluži kao motiv za podršku Dušanu Alimpijeviću?

Strahinja Nikolić
Objavljeno: 28.02.18 u 21:52

Košarkaši Crvene zvezde ove sezone igraju po sistemu „toplo-hladno“, a navijači tima sa Malog Kalemgedana više puta su izrazili nezadovoljstvo rezultatima kluba, iako crveno-beli zauzimaju prvo mesto u ABA ligi dva kola pre kraja, dok su u Evroligi sa skorom od devet pobeda i 14 poraza trenutno 12. na tabeli. Ipak, navijači Zvezde bi kao razlog za veru u ovu ekipu i trenera mogli da pronađu „preko okeana“, i to u drugom sportu, američkom fudbalu, i ekipi koja je ove godine uspela da uradi nešto neverovatno, Filadelfija Iglsima.

Kada je vlasnik Filadelfije Džefri Lori odlučio da na kraju sezone 2015. godine otpusti tadašnjeg trenera Čipa Kelija, dvadesetak dana kasnije na njegovo mesto promovisan je Dag Pederson, dotadašnji ofanzivni koordinator Kanzas Siti Čifsa koje predvodi nekadašnji trener Iglsa, Endi Rid.

Činilo se tada da je pred Iglsima nesigurna budućnost, jer nije retkost da treneri-početnici u nekom momentu izgube kontrolu nad situacijom, da bi navijači Iglsa, kao i ostatak lige u čudu primili informaciju da su Iglsi trejdovali projektovanog prvog kvoterbeka Sema Bredforda u Minesotu nakon povrede Tedija Bridžvotera samo nekoliko dana pred početak sezone, a „šlag na torti“ bila je odluka da najvažnije mesto u timu, pozicija kvoterbeka, bude dodeljena talentovanom rukiju sa univerziteta Severna Dakota Stejt, kog su kao drugog uzeli na draftu te godine, Karsonu Vencu.

A onda je sezona počela… Nekoliko fantastičnih mečeva kako Venca, tako i čitavog tima, deklasiran favorizovani Pitsburg 34:3, potom  dva poraza protiv objektivno slabijih rivala, Detroit Lajonsa i Vašington Redskinsa, trijumf nad do tada neporaženom Minesotom u festivalu izgubljenih lopti… Iako je u nastavku sezone Venc igrao po sistemu „toplo/hladno“, a Pederson umeo navijače da dovede do ludila čudnim odlukama kraj aut-linije, bilo je jasno da postoji to „nešto“. 

Kraj sezone doneo je veliko pitanje – da li ostaviti Pedersona, koji je upravo ekipu odveo do skora 7-9, ili na napustiti plan i krenuti ponovo iz početka? 

Odluka koju je na svoja pleća preuzeo generalni menadžer Hjui Rozman glasila je – podrška Dagu.

Onda je došlo na red dovođenje slobodnih agenata, i stigli su u istom danu Tori Smit, Alšon Džefri kao vajd risiveri i Čens Vormak kao ofanzivni gard, potom i ljubimac navijača Nik Fols (Čip Keli ga trejdovao u (tada) Sejnt Luis Remse za Bredforda) kao rezervna opcija iza Karsona Venca, te defanzivni end Kris Long i kornerbek Patrik Robinson, još jedan kvoterbek Met Mekgloin i na kraju prošlosezonska zvezda Nju Ingland Pejtriotsa, Lagaret Blaunt.

Mesec dana kasnije, draft je u klub doneo Dereka Barneta, defanzivnog enda kornerbekove Sidnija Džonsa i Rasula Daglasa, vajd risivera Meka Holinsa, a pred sam početak sezone odlazak vajd risivera Džordana Metjuza u Bafalo u suprotnom smeru poslao je kornerbeka Ronalda Darbija, stigao je i Timi Džernigan kao dodatak u odbrani, a kao „šlag na torti“ stigao je Džej Adžaji poslednjeg dana roka za trejdove iz Majamija. Trešnjica na torti krila se u liku Korija Klementa, Adžajijevog kolege raning beka, koji je stigao kao nedraftovani slobodni agent.

 I sezona je počela ponovo sjajno – lagana pobeda nad Vašingtonom uz neočekivano odličnu partiju vajd risivera Nelsona Agolora, koji je prethodne dve godine bio razočaranje, u najmanju ruku.

Poraz u Kanzas Sitiju naterao je Iglse da se pregrupišu, ali je ekipa već u narednom kolu protiv Njujork Džajantsa doživela ozbiljan udarac u vidu teške povrede raning beka Darena Sprolsa, koji je završio sezonu. I upravo ta karaktesitika postaće glavna odlika tima, pošto su do kraja „regularnog“ dela Iglsi ostali bez zvezde lajnbekera Džordana Hiksa, levog tekla Džejsona Pitersa, šutera Kejleba Stardžisa, a činilo se da je konačan „udarac“ tim pretrpeo kada je Karson Venc protiv (sada) Los Anđeles Remsa u meču za obezbeđeno prvo mesto istočne divizije NFC konferencije pokidao ligamente kolena. Umesto njega na teren je ušao Nik Fols, koji je učinio isto što i šuter Džejk Eliot prilikom šuta sa 61 jarde protiv Džajantsa u trećoj nedelji – bio je najbolji kad je bilo najpotrebnije. 

Redom su u plej-ofu pali favorizovani Atlanta Falkonsi, potom još više favorizovani Minesota Vajkingsi, da bi u 52. izdanju Superbola oružje položili Bil Beličik i Patriote iz Nju Inglanda, za prvi Lombardi trofej u Superbol eri.

I sad, s obzirom na naslov, zašto i kako je sve ovo povezano sa Crvenom zvezdom i trenerom Dušanom Alimpijevićem?

Jednostavno je – situacija u kojoj se Alimpijević našao ove sezone maltene je preslikana onoj u kojoj je bio Pederson pre dve godine.

Obojica su u klub došli nakon velikih promena i u situaciji kada je doneta odluka da se kreće iz početka. I jedan i drugi su imali pritisak rezultata – Alimpijević nakon fantastične sezone pod vođstvom Dejana Radonjića, a Pederson zbog suše duge pola veka. Zajedničko im je i to što su navijači u nekom momentu sumnjali u umeće na klupi, a dele i to što su u velikoj meri morali da se oslone na igrače čija je karijera praktično tek počela, uz podršku ponekog starosedeoca.

Da li će uspeti da stvori „srpske Iglse“ i svim kritičarima kako sebe, tako i tima zapuši usta tako što će nadograditi i sebe i ekipu, videćemo dogodine. Ono što je sigurno jeste da zvezdaši itekako imaju čemu da se nadaju, jer je evidentno da crveno-beli imaju dovoljno talenta da se nose sa velikanima evropske košarke, i da ih bez obzira na ime i kvalitet – i pobeđuju. Jer da ne postoji ta crta koja bi od crveno-belih mogla da stvori tim kadar da se bori za sam vrh evropske košarke, ne bi pali ni Real ni Žalgiris ni Barselona…

FOTO: STARSPORT

Pederson je svoju priliku da stvori šampionski tim iskoristio. Alimpijević će, ukoliko ne bude nepredviđenih okolnosti i ukoliko dobije šansu da i naredne godine predvodi crveno-bele, pokušati to isto – da sve ovosezonske greške ispravi, da napravi selekciju koja mu odgovara i da u narednoj sezoni povede tim spreman da napravi iskorak. 

Ali, pre toga, možda i najbitnije je to da ostane veran svojoj ideji igre, ali i da ekipu predvodi hrabro, jer je upravo to od ekipe sa gubitničkim mentalitetom poput Iglsa stvorilo pobedničku mašinu. Zamislite tek kakva čuda bi pravio klub kao što je Crvena zvezda?

No, možda i najvažnija odlika jeste to što su ove godine igrači tima iz Pensilvanije tokom čitave sezone igrali kao – jedan. Kao tim. I nije bilo bitno ko je na terenu jer svako je davao ne samo 101% mogućnosti, već i više od toga. Sprolsa je odmenio Klement, Pitersa Vaitai, Stardžisa Eliot, Hiksa Kendriks, a kad je bilo najvažnije Nik Fols je pružio najbolje partije karijere i savršeno nadomestio izostanak Venca.

Alimpijevićev zadatak jeste da od Crvene zvezde stvori ekipu u kojoj neće biti bitno ko koliko vredi, već čija će glavna odlika biti spomenuto jedinstvo, a iz njega će, bez ikakve sumnje i dileme, doći i veliki rezultati.

1
0
PROČITAJTE OSTALE VESTI IZ RUBRIKE
0
ZVEZDA BEZ IZUZETNO VAŽNOG IGRAČA NA MAKABI: Forma u velikom usponu, ali povreda može to da preseče!
0
DŽOEL BOLOMBOJ: „Utakmicu smo počeli veoma dobro, a završili porazom od 20 razlike“ (VIDEO)
0
FILIPU PETRUŠEVU NIJE TEŠKO PAO PORAZ: „Nije toliko bilo loše koliko je bio rezultat na kraju“ (VIDEO)
0
SRBIJA VIŠE NEMA EKIPU U NAJBOLJIH DESET, VEČITI VAN PLEJ-IN POZICIJA: Ulaganja istorijska, rezultati, za sada, prosečni!
0 Komentara

Ostavi komentar

Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.

PROČITAJTE OSTALE VESTI IZ RUBRIKE
Unesite pojam i stisnite enter