NA DANAŠNJI DAN: ‘Tarzan’ – najbrži plivač na svetu! Održan prvi Vimbldon… (FOTO)
Tenis, boks, plivanje, fudbal… . Pogledajmo šta se sve dešavalo na današnji dan, 9. jula.
1877. – U Vimbldonu je održan prvi teniski turnir. Vimbldon je treći po redu Grend slem turnir u godini posle otvorenog prvenstva Australije i Francuske. Ujedno je i jedini Grend slem koji se još uvek igra na originalnoj podlozi, na travi, u Sveengleskom klubu ( Sveengleski klub za tenis na travi i kroket). Ovaj klub je privatni sportski kompleks namenjen takmičenjima u tenisu i kroketu koja se održavaju na travnatoj podlozi a nalazi se u južnom delu Londona, Vimbldonu. Klub je, u stvari, najpoznatiji po ulozi domaćina teniskom Grend slem turniru, jedinom preostalom koji se igra na travnatoj podlozi – Vimbldonu.
Od ukupno 22 učesnika prvog teniskog turnira daleke 1877. pobednik je bio Spenser Gor. Finalu je prisustvovalo oko 200 gledalaca a ulaznica je koštala 1 šiling. Cilj ovog turnira je bio prikupljanje novčanih sredstava za kupovinu valjaka za travu za klub, da bi vremenom ovo takmičenje prešlo u tradiciju. Prvi televizijski prenos je realizovan još 1937. Na Vimbldonu je uobičajeno prisustvo kraljevske porodice kao i da gledaoci jedu jagode sa kremom. Nema sponzora za oglašavanje na terenima i obavezno je da igrači budu u belom! To pravilo je uvedeno još u 19. veku da se ne bi videle fleke od znoja. Čak su i Federer i Navratilova bili opomenuti zato što su narandžasti đon njegovih patika kao i plave štrafte na dresu poznate teniserke, „prevazilazili granice dopuštenog“.
1922. – Džoni Vajsmiler, prvi plivač koji je preplivao 100 metara za manje od jedne minute (58,6 sekundi). Na Olimpijskim igrama u Parizu (1924.) je osvojio tri medalje ( 100 m slobodnim stilom, 400 m slobodnim stilom i 4×200 m slobodnim stilom, štafeta) a u Amsterdamu (1928.) dve (100 m slobodnim stilom, 4×200 m slobodnim stilom, štafeta).
Na prvenstvima SAD od 1921. do 1928. pobedio je 38 Ipak, najveću slavu je stekao ulogom čoveka-majmuna u filmu „Tarzan“ kao i u filmovima o Džimu iz džungle. Poznati poklič po kojem je Tarzan bio poznat, a koji mnogi klinci i dan-danas imitiraju, je osmislio sam Vajsmiler. Ono što je malo poznato jeste da je „Gospodar džungle“ u stvari, rodom iz banatskog sela Međa, koje se nalazi na srpsko-rumunskoj granici.
1925. – Rođen Borislav Stanković, bivši jugoslovenski košarkaš i trener. Dugogodišnji generalni sekretar Međunarodne košarkaške organizacije, a posle i njen počasni sekretar. Igrao za Železničar, Crvenu Zvezdu a potom i za Partizan. Kao trener je počeo upravo u Partizanu da bi kasnije prešao u OKK Beograd sa kojim je osvojio 4 prvenstva Jugoslavije. Bio je i savetnik za sport predsednika Srbije Borisa Tadića. Pored niza priznanja i odlikovanja, njegova sjajna karijera kao košarkaša, trenera i sportskog radnika je krunisana kroz dva, možda i najbitnija priznanja – u Košarkašku kuću slavnih je uveden 1991. a u FIBA kuću slavnih 2007. Ono što ne smemo zaboraviti je da je Bora Stanković jedan od četvorice „Očeva Jugoslovenske košarke“, zajedno sa Acom Nikolićem, Nebojšom Popovićem i Rašom Šaperom. Oni su postavili temelje za nešto što je vremenom preraslo u košarkašku silu koju poštuje ceo svet.
1964. – Rođen Đanluka Vijali, bivši italijanski fudbaler. Seniorsku karijeru je započeo u Kremonezeu da bi ubrzo prešao u Sampdoriju, gde je igrao sa svojim prijateljem iz detinjstva Robertom Manćinijem. Zajedno su dobili nadimak Gol blizanci. Sa tim klubom, Vijali je postao šampion Italije 1990/1991. i osvojio je Kup pobednika kupova 1990. Posle je prešao u Juventus sa kojim osvaja Ligu Šampiona 1996. Kada su pobedili Ajaks izvođenjem jedanaesteraca. Nakon tog uspeha, prelazi u Čelzi kod trenera Ruda Gulita. Nakon što je Gulit otpušten 1998. Vijali preuzima trenersko kormilo i sa Čelzijem osvaja Ligu kupa i Kup pobednika kupova i posle niza solidnih rezultata 2001. prelazi u Votford ali zbog lošeg vođenja tima, biva smenjen nakon godinu dana.
1978. – Rođena Kara Gaučer, američka trkačica na duge staze. Na Svetskom prvenstvu u atletici 2007. osvojila je bronzanu medalju na 10.000 metara a na Bostonskom maratonu 2008. je prvi put trčala maratonsku trku i zauzela treće mesto.
1994. – Na 15. SP u fudbalu održanom u SAD, odigrane su dve četvrtfinalne utakmice za plasman u polufinale Holandija – Brazil (2:3) i Italija – Španija (2:1).
1997. – Majk Tajson, američki bokser teške kategorije, osuđen novčanom kaznom od 3.000.000 dolara i zabranom bavljenja sportom na godinu dana zato što je na meču za svetskog šampiona u teškoj kategoriji 28. juna, svom protivniku Ivanderu Holifildu, odgrizao deo uha i ispljunuo na pod.
2001. – Goran Ivanišević, bivši Jugoslovenski teniser, osvojio je Vimbldon pobedivši u finalu Patrika Raftera rezultatom 6:3, 3:6, 6:3,2:6, 9:7. Nije se plasirao na turnir zahvaljujući svom plasmanu već je dobio pozivnicu od organizatora, tako da nije smatran favoritom u ovom meču. Zahvaljujući tome, postao je prvi igrač u istoriji sa pozivnicom koji je osvojio ovaj turnir.
2006. – Finale SP u fudbalu u Nemačkoj! Olimpijski stadion u Berlinu je ugostio oko 69.000 gledalaca na finalnoj utakmici između Italije i Francuske. Obe ekipe su bile veoma raspoložene od samoga starta. Italija je stigla do finala zahvaljujući jakoj odbrani ali je ovaj put, na samom početku finalne utakmice, već u 7′ dosuđen penal za „trikolore“ pa je egzekutor sa bele tačke bio odlični Zinedin Zidan. Ipak, majstorija Zidana pri izvođenju penala umalo se nije obila o glavu francuzima, jer je lopta pogodivši prečku, jedva prešla gol-liniju.
Nedugo posle toga, krivac penala Marko Materaci je u 19′ savladao Barteza, čuvara francuske mreže, posle izvođenja kornera i time izjednačio rezultat na 1:1. Sa tim rezultatom se otišlo u produžetke da bi se, ipak, finalni meč okončao izvođenjem penala. Ali, pre izvođenja penala, u 110. minutu, Zinedin Zidan je dobio crveni karton zbog udarca glavom u grudi Materacija, pa je morao da napusti igru. Propraćen zvižducima, oprostio se od aktivnog igranja fudbala. Sa bele tačke jedini je bio neprecizan David Trezege i tako omogućio Italijanima da dođu do četvrte titule svetskog šampiona u fudbalu.
2014. – Polufinale SP u fudbalu u Brazilu! Odigrana je druga polufinalna utakmica između Argentine i Holandije. Ovo je prvo polufinale Argentine u Mundijalu još od 1990. kada su nakon penala otišli u finale u kojem su izgubili od Nemačke 0:1. Velika taktička borba „gaučosa“ i „lala“ na sredini terena je i dovela do nerešenog ishoda i utakmicu ostavila bez golova do pred samo izvođenje penala. Može se reći da je junak utakmice bio Romero, golman Argentine, koji je odbranio čak dva penala Holanđanima i time uveo svoju ekipu u finale, rezultatom 4:2 u penal seriji. U finalu ih je već čekala Nemačka koja je ponizila Brazil u polufinalu rezultatom 7:1!
Pripremio: Ivan Gajin
U polufinalu 90te nisu igrali Argentina – Holandija jer je Holandija ispala jos u osmini od Nemaca. Greska