VREMEPLOV: Kako se Kabanjas sa metkom u glavi vratio na teren i šta danas radi najveći borac u istoriji fudbala!? (VIDEO)
Kada je bio na vrhuncu karijere, i trebao da pređe u jedan od evropskih velikana, desila mu se nesreća koja mu je život pretvorila u pravu noćnu moru. Jedan od najvećih boraca na terenu i van njega – Salvador Kabanjas.
Kao sedamnaestogodišnjak u svojoj prvoj sezoni u klubu iz domovini, 12. oktobru, postigao je 17 golova. Prekretnica u njegovoj karijeri bila je odlazak u meksički Čiapas, postao je najbolji strelac ekipe i najbolji golgeter u Meksiku, što mu je otvorilo vrata meksičkog velikana Amerike, gde je i dostigao vrhunac karijere. Sad već standardno postaje najbolji strelac ekipe, ali ovog puta i takmičenja Kopa Libertadores, te zvanično biva proglašen za najboljeg fudbalera Južne Amerike.
Nakon izvanrednih partija, za Kabanjasa su se zainteresovali evropski velikani. Trebalo da potpiše predugovor vredan 1.700.000 za prelazak u Mančester junajted. Ipak, njegov klub nije želeo da se odrekne sjajnog napadača. Plata mu je udvostručena, čak je dobio i dve kuće na korišćenje, u Kankunu i Akapulku.
Paragvajac je živeo svoj san. Međutim, došao je kobni 25. januar 2010. godine, kada je usledila njegova prava noćna mora. On je sa svojom ženom i njenim bratom izašao u jedan noćni klub, mesto gde su čak izlazili i najveći meksički narko bosovi. Posle jedne rasprave u toaletu, baš jedan od takvih, izvadio je pištolj i pucao Kabanjasu u glavu.
Nakon što je ušao u toalet, za njim je pošao jedan od narko bosova, koji ga je prvo pitao da li je on Kabanjas, kada je dobio potvrdan odgovor počeo je da ga vređa rekavši mu da je došao u Meksiko, da potkrada Meksikance i odnosi novac u Paragvaj. Kada mu je Kabanjas rekao da nikoga ne potkrada već da pošteno zarađuje za život, ovaj je izvukao pištolj i uperio u njega.
– Pitao me je koja mi je poslednja želja, jer ću sada umreti. Rekao sam mu da neću umreti, i pitao sam ga zbog čega mu se tresu ruke. Odgovorio mi je da mu se ruke ne tresu već da mi se samo pričinjava jer se nalazim na pragu smrti – ispričao je kasnije Kabanjas.
Operacija je trajala satima, mnogi su mislili da neće preživeti, i čekalo se samo da lekar izađe iz operacione sale i potvrdi njegovu smrt. Međutim, operacija je uspešno odrađena, Kabanjas je preživeo! Ali je metak morao da ostane u glavi, jer bi prilikom vađenja oštetio mozak.
Nakon ranjavanja Kabanjasove posledice su bile slabiji vid na levo oko i slabija kontrola leve strane tela, ali je ipak bio odlučan da se vrati na teren. Nadao se da će ipak uspeti da se vrati i u reprezentaciju, jer je bio jedan od najzaslužnijih što se ekipa plasirala na Svetsko prvenstvo 2010. godine. U sklopu terapije trenirao je i sa nacionalnim timom, ali nije dobio poziv tadašnjeg selektora Paragvaja (kasnije trenera Barselone) Herarda Tate Martina za Mundijal u Južnoj Africi. Iako je pokušavao, posle nesreće nikad nije uspeo da se vrati u svoju prepoznatljivu formu.
Nakon velike borbe preživljavanja, usledila je za njega prava noćna mora. Najgora „utakmica“ života. Ostavila ga je žena, usledio je razvod, na sudu mu je uzela svu imovinu i u potpunosti starateljstvo nad decom, koju ne dovoljava uopšte da vidi, što mu je i najteže palo.
I povrh svega toga, Kabanjes se ne predaje. Posle bankrota vratio se da živi sa roditeljima kojima pomaže da vode porodičnu pekaru. Svako jutro raznosi pecivo po narudžbini, gde i dan danas radi.
Veliki je vernik, na desnoj ruci ima istetoviran lik „Isusa Hrista“, treba napomenuti, nakon što je dobio metak u glavu, i onestestio se, rekao je da je pričao sa Bogom, i da mu je on rekao: „Sine, još nije tvoj red.“
Na samu pomisao imena Salvador Kabanjas, čovek ne može ostati ravnodušan. Jedan od najvećih boraca u istoriji fudbala. Danas ima 35 godine, i povrh svih svojih životnih problema, ne odustaje od svoje prve ljubavi, fudbala. Ne igra u elitnim klubovima i ligama, ne nosi epitet najboljeg igrača, ali jednostavno uživa u njemu.
Piše: Marko Plavšić, saradnik HotSporta