RADULJICA: Nekada sam bio bradati majmun, a sada me svi vole!

Srpski centar Miroslav Raduljica postao je jedan od naših najomiljenijih igrača u svetu, a u eksluzivnom intervjuu za Eskvajer je otkrio kako se nosi sa slavom i životom u Kini.

Mnogi su osporavali kvalitet bivšeg centra Partizana, a sada je Bradulja jedan od omiljenih ličnosti kod Srba.

– Mi smo čudan narod. Veoma mi je interesantno kako sam se od bradatog majmuna i splavara transformisao u cara, boga i legendu. Međutim, ja sam isti Raduljica, kao onaj 2010. godine, dobro malo sam košarkaški napredovao – počeo je priču centar „orlova“.

Miroslav Raduljica je igrač kog je pratilo to da je na terenu nezainteresovan, a u Španiji je bilo sasvim drugačije, to jest skakao je, nervirao se i smejao.

– I ranije je bilo smeha, ali ciničnog i ironičnog. Ovo sada su stvarno bili iskreni radost i sreća. Inače, ja sam malo ‘operisan’ od te euforije uopšte u životu, kažu mi ljudi da sam malo hladan. Mislim da jesam emotivac, ali teže pokazujem svoje emocije.

Srpski centar je u karijeri promenio veliki broj klubova i zemalja. Težio je da upozna karakteristike svakog naroda gde je boravio. Posebno su mu u lepom sećanju ostali Istanbul i Berlin.

– Iz koje god da je neko priče može da se pronađe u tom gradu. Obično pomisle ljudi da su to muslimani, malo zatucani, zatvoreni, da je to patrijarhalna sredina, ali nije. Meni je baš zbog toga zanimljiv, zato što ima toliko kontrasta u njemu. Može da se vidi mahala, što je reč koja je ostala u našem jeziku, a znači naselje, koja je dosta siromašna, a odmah pored nje najskuplji hotel i neka ogromna kula sa poslovnim centrom. I ne samo to nego je i na svakom koraku primetno ogromno kulturno nasleđe, a i vizantijski uticaj je vidljiv u mnogim građevinama – opisao je Raduljica Istanbul, a potom se „prešaltao“ na Berlin:

– Istanbul i Berlin su mi omiljeni gradovi. Potpuno su različiti, ali su mi baš blizu srca. Prvi grad u koji sam otišao bio je Istanbul, a odmah zatim Berlin i mnogo mi je drago da je bilo baš tako jer sam se u Berlinu pronašao skoro kao u Istanbulu, ako ne i potpuno isto. Nigde nisam video tako slobodnu i opuštenu scenu da možeš, pa slobodno mogu to da kažem, da ideš go po ulici. Viđao sam ljude koji su skoro nagi kako idu ulicom i niko se nije okretao za njima. Koji god da je tvoj fazon, bilo da si roker, bajker, šta god, možeš da se pronađeš u Berlinu, ima svih scena, a ta opuštenost može da se oseti na svakom koraku.

Raduljica je takođe otkrio i koju vrstu muzike sluša i sa kojim se notama priprema za utakmice.

– Odgovor na pitanje bez čega ne bih mogao da idem na pusto ostrvo bio bi ‘ajpod’. Volim muziku i mislim da nešto nije u redu sa ljudima koji ne slušaju muziku, kao što je moj rođeni brat. Kad ga pitaš šta sluša, kaže: ‘Nemam pojma…’ Ne mora neko da ima tačno određen muzički ukus, već jednostavno da voli da sluša muziku. Ja volim svašta. Preko dana uglavnom elektroniku. U principu najviše slušam di-džej setove, dip haus i progresiv. Kada se radi o nečem tvrđem, onda volim gitare, tipa ‘Rammstein’, ‘Disturbed’ i ‘Motörhead’, ili od domaćih ‘Ritam nereda’, ‘Bjesove” i ‘Gobline’. To slušam pred utakmicu – iskren je Raduljica.

Ceo intervju sa centrom košarkaške reprezentacije Srbije, kao i o njegovom životu u Kini možeta pročitati u nvembarskom izadnju Eskvajera za srpsko tržište.

hotsport.rs

Sportske vesti iz zemlje i sveta možete pratiti i na našoj fejsbuk stranici Hotsport.rs, kao i na našem Tviter nalogu.

0

0