Krčmari

Nije bilo lako biti navijač Crvene zvezde u poslednjih nekoliko godina pre svega kada je u pitanju fudbalski klub. Ali ni loši rezultati prvog tima ni ogromni finansijski problemi koji su pretili da ugase klub nisu uspeli da ugase ljubav onih koji su se zajedno sa tim istim klubom radovali osvajanju domaćih, evropskih i svetskih trofeja, kao ni klinaca koji su u međuvremenu odrasli i strpljivo čekaju da se Zvezda vrati na staze stare slave.

Međutim, neki ljudi bliski klubu iz Ljutice Bogdana kao da se iz petnih žila trude da raskrmče i ono malo ugleda što je ostalo osvajaču 25 titula državnog prvaka, 24 trofeja kupa, evropskom i svetskom prvaku. Privatizacija sportskih klubova – da ili ne, pitanje je koje se već nekoliko godina postavlja u srpskoj javnosti. Kada je u pitanju Fudbalski klub Crvena zvezda tu je priča po svemu sudeći već završena pošto je sve očiglednije da se on već nalazi u privatnim rukama određene interesne grupacije koja je slučajno ili namerno u vrhu pojedinih srpskih političkih partija.

Kako drugačije protumačiti jučerašnji skandal kada se među 34 igrača koji su bili na prozivci pred početak zimskih priprema našao i jedan dečak za koga ni oni koji pomno prate dešavanja u klubu, ali i srpskom fudbalu, nisu znali o kome se radi. Neko je saznao ime 17-godišnjeg momka koji je sedeo pored golmana Bajkovića (na fotografiji gore prvi s leva), da bi se kasnije ispostavilo da se radi o sinu zamenika predsednika trenutno vodeće političke partije u Srbiji.

Po svemu sudeći to je i jedini „kvalitet“ koji taj dečak ima pošto nikome nije jasno prema kojim drugim kriterijumima je on zaslužio da trenira sa prvotimcima našeg još uvek najtrofejnijeg kluba. Koji skaut je primetio njegove kvalitete, gde ga je video da igra fudbal? Možda sa drugarima ispred zgrade ili u nekom kruševačkom balonu?

Postavlja se pitanje da li će deca i ostalih političara dobiti podjedanku šansu kada stasaju i izraze želju da se igraju fudbala. Pravac Crvena zvezda, jel tako? Čemu omladinska škola, kada je već toliko talentovanih dečaka koji su sposobni da pravo sa školskog igrališta uskoče u dres nekada velikog, najvećeg, kluba na ovim prostorima. Da se razumemo i u mlađim kategorijama je teško nametnuti se pored maminih i tatinih sinova, menadžerske dece, ali ipak postoji neka šansa da talenat bude prepoznat.

Da se vratimo mi ipak na „instituciju“ koja je sebi dozvolila da se nađe u mulju iz kojeg se nada da bi mogla da bude izvučena uz pomoć državnih struktura. Zar se iko u „instituciji“ nadao da će to moći da prođe besplatno. Kaže naš narod „dala baba dinar da u kolo uđe, sad daje dva da iz njega izađe“, samo problem je što ova baba nema ta dva dinara pa mora da trpi kojekakve entuzijaste koji misle da se razumeju u sve, a problem nas zaljubljenika u fudbal je u tome što misle da se razumeju i u fudbal.

Dragan Džajić, legenda kluba, Zvezdina zvezda, sve je očiglednije nema apsolutno nikakve ingerencije ni na predsedničkom mestu, ni na funkciji sportskog direktora na kojoj se našao kao prelazno rešenje posle odlaska Zorana Stojadinovića. Ikebana, to je uloga Dragana Džajića. On je tu da se fotografi[e, da ga snimaju, da pokuša da stvori idiličnu sliku, ali mu to nikako ne polazi od ruke jer je već i vrapcima na grani poznato da se on tu ama baš ništa ne pita.

Na početku sezone na klupu je doveden Slaviša Stojanović, trener za koga verovatno niko u Srbiji nije čuo dok nije došao u Zvezdu. Trener bez autoriteta, čovek koji dozvoljava da mu se svi mešaju u posao, čovek koji je pristao da se nakon svake polusezone raspravlja o njegovom statusu u klubu. To je verovatno i bilo presudno pri odabiru. Zbog svega toga i ne čudi što je dozvolio da mu u tim uvrste gorespomenutog dečaka.

Zanimljivo je i glasno ćutanje velikih medija po ovom pitanju. Izuzimajući nekoliko portala koji nisu finansijski zavisni niko se nije oglasio. Da li je to autocenzura stigla i u medije koji prate sport? Da li bi na primer u Španiji svi ćutali kada bi se nešto slično desilo u Realu ili Barseloni, mada je teško i zamisliti da bi ovi klubovi došli u sličnu poziciju, ali su uzeti kao primer zbog slične vlasničke strukture? Naravno da ne bi već bi, brujala cela Evropa. Ipak je neuporedivo jer smo mi u međuvremenu postali eutanaziran narod kojem ispred očiju prolaze i daleko veće stvari nego što je urušavanje kluba koji je u svetu i dalje poznat kao jedan od osvajača Kupa šampiona, uz Steauu jedini iz Istočne Evrope.

Katanac. To bi bilo najčasnije rešenje. Lepo sve ispočetka, kao 1945. ili 1913. godine, ako uzmemo da je Zvezda naslednik FK Jugoslavija koja u prvih šest godina postojanja nosila ime FK Velika Srbija.

hotsport.rs/ A. M.

0

0