Crvena zvezda se prisetila legendarnog duela sa Lacijom iz 2002. godine, kada su Siniša Mihajlović i Dejan Stanković odbili da zaigraju protiv svog nekadašnjeg kluba.

Postoje utakmice koje se pamte po rezultatu, a postoje i one koje su mnogo više od fudbala. Upravo takva odigrana je 14. novembra 2002. godine, kada je Crvena zvezda pred 55.000 navijača dočekala rimski Lacio u revanšu drugog kola Kupa UEFA. Crveno-beli su odigrali jednu od svojih upečatljivijih evropskih utakmica tog perioda, ali remi od 1:1 nije bio dovoljan za nastavak takmičenja. Ipak, 24 godine kasnije, o toj večeri se i dalje priča.

Zvezda se na svojim društvenim mrežama prisetila susreta koji je ostao upamćen po spektakularnoj atmosferi, nesrećnom ispadanju, ali i potezu dvojice fudbalera koji su tada nosili dres italijanskog kluba.

Siniša Mihajlović i Dejan Stanković nisu želeli da igraju protiv Crvene zvezde! Obojica su bili članovi Lacija, ali kada je žreb spojio Rimljane sa njihovim nekadašnjim klubom, odlučili su da utakmice provedu na klupi. U Laciju su za takvu odluku imali razumevanja.

Na današnji dan 2002. godine Crvena zvezda je u fantastičnoj atmosferi pred 55.000 gledalaca odigrala revanš šesnaestine finala Kupa UEFA u kome je nadigrala italijanski Lacio, ali rezultat 1:1 nije bio dovoljan za prolaz u narednu rundu. Meč ostao upamćen po jednom velikom zvezdaškom gestu dvojice nekadašnjih fudbalera našeg kluba.

U fantastičnoj atmosferi Delije su bakljadom i koreografijom na kojoj Asteriks prevaspitava Rimljane uz hiljade srebrnih papira dale do znanja šta očekuju od Zvezde, ali i šta čeka goste tokom paklenih 90 minuta. Lacio je samo tri godine ranije osvojio titulu prvaka Italije posle duge pauze u čuvenoj eri Serđa Kranjotija, a u ovom timu je bilo mnoštvo igrača koji su vratili trofej u prestonicu na popularnoj “čizmi“. Siniša Mihajlović i Dejan Stanković, tada članovi Lacija, nisu želeli da igraju protiv Zvezde i na tome im niko u njihovom timu nije prigovorio, što dovoljno govori o njihovom zvezdaštvu.

Mreža Lacija je uspešno odolevala napadima Crvene zvezde sve do 69. minuta. Ivan Gvozdenović je tada centrirao u šesnaesterac iz slobodnog udarca, Branko Bošković je bio na pravom mestu i glavom zakucao loptu pod prečku za 1:0 i delirijum na tribinama. Prednost italijanskog tima iz prve utakmice time je anulirana. Kada se očekivalo da Zvezda dotuče grogiranog rivala u paklu Marakane, sudija je ponovio slobodan udarac koji je golman domaćih Ivan Ranđelović odbranio Enriku Kjezi, međutim napadač Lacija je iz drugog pokušaja uspeo da savlada Zvezdinog golmana i otkloni pitanje oko prolaska u osminu finala, s obzirom da se igrao 77. minut.

🔴⚪️ #fkcz

— FK Crvena zvezda (@crvenazvezdafk) November 14, 2026

Dvojica velikana nisu mogla protiv svoje Zvezde

Mihajlović je sa crveno-belima osvojio Kup evropskih šampiona i Interkontinentalni kup 1991. godine, dok je Stanković upravo na Marakani započeo karijeru koja ga je kasnije odvela do evropskog vrha.

Njih dvojica su 2002. bili važni članovi rimskog kluba, ali emocije su u ovom slučaju bile jače od fudbalskih obaveza. Stanković je godinama kasnije potvrdio da su obojica razgovarala o tome i da im je trener Roberto Manćini dozvolio da ne nastupe.

„Ne možemo da igramo protiv Zvezde, pa nema šanse“, prisetio se Stanković njihovog tadašnjeg razgovora.

Uoči revanša na Marakani pojavili su se u Zvezdinim dresovima, a tribine su ih pozdravile ovacijama. Za navijače je to bio gest koji nije izgubio značaj ni nakon više od dve decenije.

Asteriks protiv Rimljana, 55.000 ljudi na nogama!

Atmosfera pred početak utakmice bila je posebna priča. Delije su pripremile ogromnu koreografiju na kojoj je Asteriks prikazan kako se obračunava sa Rimljanima, uz hiljade srebrnih papira i bakljadu koja je obasjala severnu tribinu.

Simbolika je bila jasna. Zvezda je želela da sruši slavni rimski klub, koji je samo dve godine ranije osvojio Seriju A, a u Beograd stigao sa fudbalerima poput Japa Stama, Fernanda Kouta, Masima Oda i Enrika Kjeze.

Italijani su imali prednost od 1:0 iz prve utakmice u Rimu, zahvaljujući pogotku Stefana Fjorea. Crveno-belima je zato bio neophodan gol, a od prvog minuta bilo je jasno da neće čekati da im se prilika sama ukaže.

Branko Bošković pogodio je stativu već u uvodnom delu utakmice, dok je golman Luka Markeđani morao nekoliko puta da interveniše. Zvezda je napadala, stvarala šanse, a odbrana u kojoj je igrao i mladi Nemanja Vidić uspešno je izlazila na kraj sa napadačima Lacija.

Bošković zapalio Marakanu, Kjeza je utišao

Ono što je Zvezda čekala gotovo 70 minuta dogodilo se u 69. minutu. Ivan Gvozdenović centrirao je iz slobodnog udarca, a Branko Bošković glavom zakucao loptu pod prečku za 1:0!

Marakana je eksplodirala. Prednost Rimljana iz prvog susreta bila je anulirana, a domaći fudbaleri dobili su dodatni vetar u leđa.

Bošković je samo dva minuta kasnije mogao da postigne i drugi pogodak, ali je njegov pokušaj glavom zaustavio rezervni golman Emanuel Končeti.

A onda je stigao trenutak koji je uništio Zvezdine evropske snove.

U 77. minutu Enriko Kjeza izveo je slobodan udarac koji je Ivan Ranđelović odbranio, ali je španski sudija Hulijan Rodrigez Santjago naredio ponavljanje zbog guranja u kaznenom prostoru.

Kjeza je iz drugog pokušaja šutirao slabije, ali preciznije. Lopta je prošla kroz gužvu i završila u mreži. Lacio je izjednačio na 1:1, a Zvezdi su zbog pravila gola u gostima odjednom bila potrebna još dva pogotka.

Nije ih postigla. Italijani su prošli dalje ukupnim rezultatom 2:1, dok su crveno-beli teren napustili uz aplauze svojih navijača.

Lacio je te sezone stigao čak do polufinala Kupa UEFA, gde ga je eliminisao Porto, kasniji osvajač takmičenja pod vođstvom Žozea Murinja.

Za Zvezdine navijače, međutim, od tog evropskog dvomeča ostale su dve slike: Boškovićev gol pred prepunom Marakanom i Siniša Mihajlović i Dejan Stanković, koji nisu želeli da igraju protiv kluba u kojem su ostavili toliko toga.

0

0