Košarkaš Partizana Karlik Džons izneo je šokantne detalje o dešavanjima u crno-belom taboru nakon odlaska Željka Obradovića.

Reprezentativac Južnog Sudana otkrio je da su igrači strahovali za sopstvenu bezbednost kada su nezadovoljni navijači, prema njegovim rečima, upali u prostor u kojem je ekipa trenirala.

U razgovoru za „Euro insiders“, Džons je govorio i o dolasku u Beograd, odnosu sa legendarnim trenerom, atmosferi na večitim derbijima i neobičnim navikama koje je stekao u Partizanu.

„Nisam znao ko je Željko Obradović“

Džons je priznao da pre dolaska u Partizan nije bio upoznat sa veličinom kluba, ali ni sa trenerskom karijerom Željka Obradovića.

„Nisam znao šta me čeka. Kada su me kontaktirali odmah sam guglao da vidim utakmice i atmosferu i odmah sam znao da hoću da igram za Partizan. Agent mi je rekao da Željko hoće da igra sa mnom, ja sam samo rekao: ‘Ko’? Nisam znao tada ko je Željko. Rekao mi je šta očekuje od mene. Razumeo je mene i moju želju da igram u NBA ligi, ali rekao sam mu ako dođem, došao sam i igraću za njega. NBA ako se desi, desi se. Pomoglo je i što sam znao Dvejna Vašingtona, Sterlina Brauna, Frenka Nilikinu i pomislio sam da je to dobra grupa. Kada sam završio razgovor sa Željkom pogledao sam ko je i samo pomislio: ‘Da, to je to, nemam šta da razmišljam.“

Koliko je Partizan popularan shvatio je već tokom prvih dana u Beogradu, kada su ga navijači prepoznavali na ulici, u prodavnicama i restoranima.

Joan Pennaroya, Head Coach of Partizan Mozzart Bet Belgrade speaks to Carlik Jones, #1 of Partizan Mozzart Bet Belgrade during the 2025/2026 Euroleague Round 30 match between Partizan Mozzart Bet Belgrade and Dubai Basketball at Belgrade Arena on March 17, 2026 in Belgrade, Serbia. (Photo by Srdjan Stevanovic/Starsport.rs)

„Ljudi ovde stvarno znaju i prate košarku. Dok sam se upoznavao sa Beogradom, vozio sam se sa spuštenim prozorima, uživao i stao na crveno svetlo. Pogledao sam levo i motorista pored je skinuo kacigu i obratio mi se: ‘Ti si Karlik Džons!’ Pritom, u tom momentu nisam odigrao nijednu utakmicu. Okej, znali su me zbog Olimpijskih igara, ali to me je baš šokiralo. Tu sam bio dva dana. Odem u prodavnicu ljudi me prepoznaju, u restoranu mi govore sledeći put sve na račun kuće i to mi je bilo ludo.“

„Plašili smo se za bezbednost, uzimali smo tegove“

Najozbiljniji deo razgovora odnosio se na turbulentni period nakon odlaska Obradovića, kada su pojedini navijači svoje nezadovoljstvo usmerili prema igračima.

Džons tvrdi da je situacija u jednom trenutku postala toliko ozbiljna da su košarkaši razmišljali kako da se zaštite.

„Kada sam se povredio nisam bio baš toliko uz tim, pa ne mogu mnogo da govorim. Imao sam štake i bilo je teško stalno biti tu. Ono što sam video jeste da je ekipa pozitivna. Frustrirana što gubi, ali atmosfera je bila okej. I Željko je bio takav, ništa drugačije se nije dešavalo. Bio je ljut naravno zbog serije poraza. Ne znam kada je sve krenulo po zlu. Posle svega, navijači su se okrenuli protiv nas, došli su na treningu i provalili u prostor gde treniramo. Bili smo uplašeni za bezbednost, odlazili smo u teretanu po tegove za slučaj da nam zatrebaju. Nismo želeli, ali mislili smo da ćemo morati da se branimo.“

Američki plejmejker objasnio je da je zbog povrede imao drugačiji tretman od saigrača, koji su se suočavali sa znatno neprijatnijim reakcijama.

„Ja sam bio na ‘drugoj strani’. Navijači koji bi me videli su mi želeli da se oporavim što pre, ali nisu tako reagovali na moje saigrače. Navijači su nam zviždali protiv Bajerna. Oni daju trojku, publika se raduje, mi damo trojku – publika zviždi. To je nešto najluđe što sam video. Razumem navijače i ljubav prema Željku, ali nismo ga mi izbacili. On je otišao. Tih dana svašta sam video na društvenim mrežama i bio sam ljut sve dok nisam pričao sa Željkom. Neću reći o čemu smo pričali, ali posle razgovora sam sve mnogo bolje razumeo.“

„Navikao sam na upaljače, flaše i kovanice“

Džons se osvrnuo i na atmosferu tokom večitih derbija, ističući da je tokom boravka u Srbiji doživeo brojne neprijatnosti sa tribina.

Partizan v Cluj Napoca basketball match of ABA League 2026/2027, group B, round 6

„Nije me bilo briga. Ovo mi je treća godina ovde i video sam svašta. Laseri tokom bacanja, u kupu sam imao dva penala za pobedu. Gubili smo jedan razlike. Dok sam šutirao prvu, upaljač je proleteo ispred mog lica i promašio sam. Rekli smo sudijama, ali nije se ponovilo. Nisam mogao da verujem da je to prošlo. Od tad sam spreman na sve. Navikao sam na flaše i kovanice. Navijači oba tima to rade, ali mislim da ne razmišljaju dovoljno. Zamislite da pogode nekog koga nisu hteli ili igrača koji igra za njihov tim i povrede ga.“

Uprkos tome, priznao je da posebno uživa u utakmicama protiv Crvene zvezde, naročito kada Partizan slavi pred protivničkim navijačima.

„Obožavam derbije, posebno na strani. Volim tišinu. Da se razumemo, poštujem navijače Zvezde, kao i oni mene. Vide me na ulici, kažu da navijaju za Zvezdu, ali da vole da me gledaju. Razumem da vole svoj tim i cenim ih. Ne mrzim ni igrače Zvezde. Ne sviđaju mi se nešto mnogo, ali ih ne mrzim. Poštujem ih, imaju svoju priču, i oni su košarkaši. Volim derbije i to rivalstvo. Oba tima igraju srcem i volim kada pobedimo na našem terenu, ali slađe je na gostujućem. Tiho je na tribinama i onda 1.000 tvojih navijača bukvalno vrišti i to je neverovatno.“

„Ne šaljite mi crveno srce, čak ni salvete ne želim crvene“

Koliko se poistovetio sa Partizanom, Džons je pokazao i kroz zanimljivu priču o klupskim bojama.

„Mislim da tako pokazujemo navijačima da želimo da budemo deo njihove kulture. Takav sam od početka. Ne prihvatam ništa crveno. Ne šaljite mi crveno srce. Šta god ima crveno na sebi, ne zanima me. Salvete u restoranu ne volim crvene nego tražim bele. Tako se uklapamo i pokazujemo da volimo što smo ovde. Nadam se i da igrači Zvezde ne vole ništa crno. Kada sam potpisao za Partizan okačio sam sliku na Instagram na kojoj sam u beloj majci na kojoj nešto piše crvenim slovima. Odmah sam dobio mnogo poruka u kojima su mi ljudi rekli da dobro izgledam, ali da ne nosim više to. I od tada – nema crvene boje.“

Džons je tako otkrio dve potpuno različite strane života u Partizanu. Od ogromne podrške i ljubavi navijača, zbog koje je poželeo da dođe u Beograd, do trenutaka u kojima su se, prema njegovom svedočenju, igrači ozbiljno plašili za sopstvenu bezbednost.