Crveno-beli jesu ostali bez bodova u Luganu, ali pisanje pojedinog broja kolega iz domaćih medija deluje kao da nikada nisu, ne šutnuli, nego ni videli fudbalsku loptu ili igru.  Šta vi ljudi pričate?!

Crvena zvezda je izgubila u Luganu i od toga ne treba bežati. Međutim, nije svaki poraz isti, niti konačan rezultat uvek najbolje opisuje ono što se dešavalo na terenu. Ako se utakmica pogleda malo pažljivije, bez svođenja svega na semafor, teško je ne primetiti koliko je ekipa Alberta Rijere napredovala u pojedinim segmentima igre za veoma kratko vreme.

Španac je daleko najbolji izbor za Crvenu zvezdu u ovom momentu u vremenu, a smešne i maliciozne medijske i internet hajke moraju da padnu na apsolutno gluve uši vrhuške kluba ako žele ozbiljan tim narednog leta, jer neke odluke pre njegovog dolaska, a nije malo bilo loših, ne smeju da idu ka stezanju njegove omče.

Zvezda je protiv lidera švajcarskog prvenstva igrala otvoreno, imala duže periode kontrole lopte, pokušavala da nametne svoj ritam i nije se plašila da napadne protivnika na njegovom terenu. U svemu tome učestvovalo je čak pet fudbalera koji imaju dvadeset ili manje godina, što je podatak koji zaslužuje mnogo više pažnje od samog poraza. Crveno-beli su, istina, ponovo platili cenu individualnih grešaka, ali su istovremeno pokazali da polako dobijaju prepoznatljiv način igre.

Zvezda konačno ima ideju koju je moguće prepoznati

Ono što je protiv Lugana najviše ohrabrilo jeste način na koji su crveno-beli pokušavali da igraju. Nije bilo beskonačnog ispucavanja lopti, čekanja protivničke greške ili paničnog povlačenja čim domaćin preuzme inicijativu. Zvezda je nastojala da napade gradi od pozadi, da kroz vezni red stvara višak i da se organizovano oslobađa protivničkog pritiska.

To, naravno, nije funkcionisalo tokom cele utakmice. Bilo je pogrešnih dodavanja, loših procena, izgubljenih duela i perioda u kojima je Lugano uspevao da nametne svoju igru. Ipak, prvi put posle dužeg vremena stiče se utisak da Zvezda ne zavisi isključivo od trenutne inspiracije pojedinaca, već da na terenu postoji plan koji igrači razumeju i pokušavaju da sprovedu.

Važna je i promena u pristupu. Rijera očigledno ne želi ekipu koja će se protiv ozbiljnijeg evropskog protivnika zadovoljiti time da ostane u utakmici što je duže moguće. Njegova Zvezda želi posed, pritisak, kontrolu i inicijativu, čak i kada takav fudbal nosi određeni rizik.

Za sada taj rizik ponekad donosi skupe greške, ali to ne znači da je ideja pogrešna. Mnogo je važnije što se kroz utakmice vidi napredak u organizaciji, kretanju i povezivanju linija. Kada se takve stvari uspostave, mnogo je lakše raditi na koncentraciji, završnici i smanjenju individualnih propusta.

Gaštarov i Gudelj greše, ali upravo tako nastaju ozbiljni igrači

Jedan od najboljih primera onoga što Rijera pokušava da uradi jeste Matej Gaštarov. Mladi fudbaler dobio je odgovornu ulogu u poslednjoj liniji, iako je po prirodi vezni igrač, a tokom utakmice pokazao je koliko može da doprinese organizaciji napada. Nije se plašio lopte, tražio je rešenja pod pritiskom, uključivao se u izgradnju igre i asistirao Timiju Maksu Elšniku za izjednačenje.

Istovremeno, napravio je i grešku kod pogotka Lugana. To je deo utakmice koji ne treba skrivati, ali bi bilo potpuno pogrešno zbog jednog lošeg trenutka zanemariti sve ono što je prethodno uradio. Ako želiš da dobiješ fudbalera sposobnog da jednog dana igra ozbiljan evropski fudbal, moraš da prihvatiš da će na putu do tog nivoa povremeno donositi pogrešne odluke.

Slično važi i za Stefana Gudelja, koji je imao lošu reakciju kod vodećeg gola domaćina. Mladi defanzivac je, međutim, nastavio da igra, traži loptu i preuzima odgovornost, umesto da se potpuno povuče posle greške. Upravo u takvim situacijama vidi se koliko je važno poverenje trenera, posebno kada je reč o momcima koji tek ulaze u ozbiljan seniorski fudbal.

Mladi fudbaleri ne postaju bolji tako što godinama sede na klupi i čekaju idealne okolnosti. Postaju bolji kada igraju protiv kvalitetnih protivnika, kada osete pritisak, naprave grešku, a zatim moraju da pronađu način da je prevaziđu. Rijera im upravo to omogućava, čak i kada zna da bi sa iskusnijom postavom možda mogao da smanji određene rizike.

Gudelj, Gaštarov, Kostov, Strika i Balov daleko više od tri boda

Posebnu pažnju zaslužuje činjenica da su protiv Lugana priliku dobili Stefan Gudelj, Matej Gaštarov, Vasilije Kostov, Matej Strika i Kristijan Balov. Svi su momci od dvadeset ili manje godina, a ne govorimo o prijateljskoj utakmici ili rutinskom prvenstvenom susretu protiv znatno slabijeg protivnika. Govorimo o evropskom gostovanju protiv izuzetno kvalitetnog švajcarskog tima, u meču u kojem se svaki pogrešan potez skupo plaća.

Kostov već pokazuje da poseduje ozbiljan fudbalski talenat, ali njegova vrednost nije samo u potezima koji odmah završe golom ili asistencijom. Važno je i to što učestvuje u organizaciji igre, traži prostor i pokušava da razmišlja nekoliko poteza unapred. Strika i Balov imali su manje vremena na terenu, ali i njihovo uključivanje u ovako zahtevne susrete govori da španski stručnjak ima nameru da ih ozbiljno razvija.

Zvezda tako ne dobija samo nove opcije za trenutnu sezonu, već gradi osnovu tima za naredne godine. Umesto da mladi talenti budu tek ukras na klupi, oni dobijaju stvarnu ulogu u sistemu koji pokušava da igra moderan fudbal. Takav pristup mogao bi da bude značajan ne samo za Crvenu zvezdu, već i za budućnost domaćeg fudbala, kojem su potrebni igrači naviknuti na odgovornost, intenzitet i taktičku disciplinu.

Naravno, neće svi postati veliki fudbaleri, niti će svaki eksperiment sa mladim igračima biti uspešan. Međutim, daleko je veća korist od toga da perspektivni momci uče kroz ozbiljne evropske utakmice nego da njihove prve prave prilike stignu tek kada napune dvadeset tri ili dvadeset četiri godine. Rijera pokazuje da je spreman da preuzme odgovornost za takve odluke, čak i kada rezultat nije na njegovoj strani.

Krunić pokazao kako ova Zvezda može da izgleda

Uz mlade igrače, u Luganu se jasno videlo koliko je važan Rade Krunić. Iskusni vezista donosio je mirnoću, povezivao linije i znao kada treba da ubrza, a kada da uspori igru. Njegov pogodak bio je nagrada za dobru partiju, ali je možda još važniji bio način na koji je uticao na čitav tim dok se nalazio na terenu.

Dobar doprinos imao je i Elšnik, koji je uz pogodak učestvovao u organizaciji napada, dok su pojedini ofanzivni igrači stvarali probleme odbrani domaćih. Nije svaki pokušaj bio uspešan, a nekoliko obećavajućih akcija završeno je lošim odlukama u poslednjoj trećini terena. Ipak, Zvezda je stvarala situacije iz kojih je mogla da izvuče više, što je znatno ohrabrujuće od utakmice u kojoj ekipa praktično ne uspeva da priđe protivničkom golu.

Problemi su postali izraženiji u završnici, naročito nakon promena u veznom redu. Tu Rijera svakako ima svoj deo odgovornosti, jer je na treneru da proceni kako će izmene uticati na ritam, sigurnost i raspored igrača. Međutim, ne bi trebalo zanemariti ni činjenicu da su pojedinci ponovo napravili greške koje nijedan taktički plan ne može u potpunosti da predvidi.

Setimo se kako je Zvezda izgledala protiv Plzenja

Ako postoji utakmica koja najbolje pokazuje potencijal Rijerine Zvezde, onda je to prvi susret protiv Viktorije Plzenj. Crveno-beli su u Beogradu odigrali izuzetno kvalitetno, nametnuli svoj stil i praktično potpuno poremetili organizaciju češkog predstavnika. Ono što je posebno impresivno jeste da je takva partija došla vrlo brzo nakon dolaska španskog stručnjaka, koji nije imao priliku da ekipu priprema mesecima.

Zvezda je u tom meču pokazala koliko može da bude opasna kada dobro rasporedi igrače i kada se svi kreću u skladu sa istom idejom. Presing je imao smisla, vezni red je uspevao da kontroliše ritam, a protivnički fudbaleri često nisu imali dovoljno vremena da pronađu rešenje. Rezultat od 3:0 bio je posledica igre u kojoj je domaćin imao jasnu kontrolu nad onim što se dešavalo na terenu.

Onda je došao revanš i gotovo neverovatan splet okolnosti. Zvezda je imala veliku prednost, situacija je dugo bila pod kontrolom, a zatim je usledilo isključenje Bukarija i niz individualnih grešaka koje su potpuno promenile tok dvomeča. Od ekipe koja je delovala nadmoćno u Beogradu, crveno-beli su za kratko vreme došli u situaciju da se bore za opstanak u evropskom takmičenju.

U takvim okolnostima najlakše je za sve okriviti trenera. Međutim, teško je objasniti kako njegova taktička ideja može da bude odlična dok ekipa igra organizovano, a zatim preko noći postane besmislena zbog nekoliko nepromišljenih reakcija pojedinaca. Mnogo je logičnije zaključiti da se radi o timu koji još uči da kvalitetnu igru pretvara u kontinuitet rezultata, a da u tom procesu postoje ozbiljni problemi koje tek treba rešiti.

Četiri penala i crveni karton – nije baš sve do trenera

Poseban problem predstavljaju situacije u kojima Zvezda praktično sama sebi otežava posao. Četiri dosuđena penala u dve uzastopne evropske utakmice, uz jedan crveni karton, ogroman su teret čak i za mnogo kvalitetnije ekipe. Kada se toliko puta protivniku omogući da dođe do velike prilike bez potrebe da je sam izgradi, teško je očekivati da će dobra igra uvek biti dovoljna za pobedu.

U revanšu sa Plzenjom ostale su upamćene reakcije Učene, Lukasena i Čama, uključujući i jedanaesterac u sudijskoj nadoknadi, dok je u Luganu novi prekršaj za najstrožu kaznu napravio Bađo. O pojedinim odlukama arbitara može se raspravljati, ali je jasno da Zvezdini fudbaleri moraju mnogo bolje da procenjuju rizik u sopstvenom kaznenom prostoru. To su situacije u kojima jedna loša reakcija može da poništi gotovo sve što je ekipa prethodno dobro uradila.

Pritom, Rijera nije sastavljao ovaj tim od početka, niti je imao ozbiljan prelazni rok tokom kojeg bi dovodio igrače prema sopstvenim zamislima. Većinu fudbalera je nasledio, zajedno sa njihovim kvalitetima, navikama i slabostima koje su postojale i pre njegovog dolaska. Naravno da je sada njegov posao da te slabosti ispravlja, ali nije naročito pošteno pripisivati mu svaku individualnu grešku igrača koje je zatekao.

To ne znači da španski stručnjak treba da bude oslobođen kritike. Njegove izmene, procena fizičkog stanja ekipe i kontrola utakmica u završnicama legitimne su teme za analizu, naročito posle bolnih evropskih poraza. Ipak, postoji velika razlika između konkretne kritike trenerskih odluka i zaključka da čitav projekat nema smisla samo zato što je jedna utakmica završena lošim rezultatom.

Rijera ne popravlja samo rezultate, već pokušava da promeni način razmišljanja

Najzanimljivije je što se promene vide i u domaćem prvenstvu. Zvezda je imala vrlo dobre periode protiv Partizana, Čukaričkog i Radničkog u Kragujevcu, a ekipa sve češće pokušava da kontroliše utakmice kroz igru, umesto da se oslanja samo na individualni kvalitet. Istovremeno, Rijera nastavlja da uvodi mlade fudbalere, isprobava različite uloge i traži kombinacije koje mogu da funkcionišu i protiv ozbiljnijih evropskih protivnika.

Deo domaćih medija, međutim, posle svakog evropskog neuspeha radije poseže za dramatičnim naslovima nego za analizom onoga što se zaista dešavalo na terenu. Kada su bili gotovo perfektni evropski rezultati Vladana Milojevića, onda je atraktivnost i kako se dolazi do njih problem, sada kada se pravi nešto da na leto bude fenomenalno, ni to ne odgovara. Da li je maliciozno namerno, ili potpomognuto nekim drugim sredstvima ne znamo, ali normalno nije.

A na terenu se, uprkos svim problemima, primećuje nešto što je Zvezdi dugo nedostajalo. Ekipa dobija jasniju strukturu, fudbaleri sve bolje razumeju svoje zadatke, a mlađi igrači nisu više samo rešenja za manje važne prvenstvene utakmice. Naravno, ništa od toga neće mnogo značiti ako se nastavi sa poklanjanjem golova i pravljenjem nepotrebnih penala, ali to ne umanjuje vrednost dosadašnjeg napretka.

Možda je najvažnije što Rijera ne deluje kao trener koji želi samo da preživi do sledeće utakmice. Njegov pristup pokazuje da pokušava da uspostavi sistem koji će imati smisla i kada pojedini iskusni igrači više ne budu u klubu. Ako Zvezda iz ovog perioda izađe sa prepoznatljivom igrom i nekoliko mladih fudbalera spremnih za ozbiljan evropski nivo, to će biti mnogo veća dobit od jednog dobrog rezultata u oktobru.

Srbija kao fudbalska velesila za švajcarsku, ili ipak ne?!

Poznato je da Srbija već gotovo deceniju gazi Švajcarce gde stigne, na dva mundijala smo ih rutinirali, a na poslednjih šest svetskih prvenstava imamo pet nokaut faza, ili ipak ne. Pre svega, potrebno je razumeti protiv koga je Zvezda igrala. Lugano nije ekipa koja se slučajno našla u evropskom takmičenju, već klub koji je izuzetno ubedljivo otvorio sezonu i trenutno predvodi švajcarsko prvenstvo. Reč je o ozbiljnom, organizovanom timu, koji zna šta želi sa loptom i koji ume da kazni gotovo svaku grešku protivnika.

Uostalom, dovoljno je pogledati rezultate švajcarskog fudbala u poslednjih desetak godina. Njihova reprezentacija redovno prolazi grupne faze velikih takmičenja, dok Srbija na svetskim i evropskim prvenstvima uporno ostaje bez plasmana u nokaut fazu. Švajcarci su igrali četvrtfinala Evropskih prvenstava 2020. i 2024. godine, a Srbiju su direktno eliminisali sa Mundijala 2018. i 2022. godine, pobedama od 2:1 i 3:2. Srbija ih jeste savladala u Ligi nacija 2024, ali kada se pogledaju kontinuitet i rezultati na najvećoj sceni, jasno je ko je u prethodnoj deceniji imao uspešniju reprezentaciju.

Naravno, to ne znači da je Lugano automatski bolji od Zvezde, niti da švajcarsko prvenstvo treba predstavljati kao Premijer ligu. Ali znači da gostovanje tamošnjem lideru nije rutinska obaveza, posebno kada protivnik igra u odličnoj formi. Zato utakmicu treba posmatrati kroz kvalitet rivala i ono što je Zvezda pokušala da uradi, a ne kroz unapred stvoreno očekivanje da srpski šampion mora da pobedi svakoga ko ne dolazi iz neke od najpoznatijih evropskih liga.

Ovo još nije gotov tim, ali ima mnogo razloga za optimizam

Nema potrebe ni idealizovati Rijeru, ni praviti se da porazi nisu važni. Zvezda je klub koji mora da ostvaruje rezultate, a njen trener će pre ili kasnije morati da pronađe način da dobre partije pretvori u pobede. Međutim, kada ekipa protiv kvalitetnih evropskih rivala igra hrabro, kontroliše značajan deo utakmice i pritom pruža ozbiljne minute fudbalerima koji su tek zakoračili u seniorski fudbal, onda postoji osnova na kojoj može da se gradi.

Matej Gastarov of Crvena Zvezda during Crvena Zvezda v Cukaricki football match of Mozzart Bet Superliga 2025/2026, Round 6 at Stadium Rajko Mitic in Belgrade, Serbia on August 23rd.
( photo by Luka Milosavljevic / STARSPORT © )

Najveći izazov biće da Zvezda nauči da sačuva ono što dobrom igrom stvori. Moraće da smanji broj individualnih grešaka, fizički bude spremnija za završnice i pronađe više sigurnosti u trenucima kada protivnik pojača pritisak. To nisu male stvari, ali su problemi koji mogu da se rešavaju kroz rad, kontinuitet i bolje razumevanje sistema.

Rijera za sada nije napravio savršenu Zvezdu, ali je za kratko vreme pokazao kako želi da ona izgleda. U Beogradu je nadigrao Plzenj, u Luganu je protiv izuzetno kvalitetnog protivnika pokazao dobar deo onoga što želi da razvije, a sve to radi sa ekipom koju uglavnom nije sam birao i uz značajnu ulogu fudbalera mlađih od dvadeset godina. Porazi bole i greške se moraju ispravljati, ali ono što se trenutno gradi na Marakani, posebno kada je reč o igri i razvoju mladih, i te kako obećava.

0

0