Čak 63 arbitra zajednički su reagovala nakon konkursa ABA lige i optužila rukovodstvo da nije želelo ozbiljne pregovore.

Pred početak nove sezone izbila je ozbiljna bura u ABA ligi. Čak 63 arbitra regionalnog takmičenja zajednički su se oglasila nakon što je liga raspisala javni konkurs za nove sudije, tvrdeći da rukovodstvo prethodno nije želelo da otvori ozbiljne pregovore sa postojećim kadrom.

Sudije su ranije zatražile značajno bolje finansijske uslove, a razlika između njihovih želja i ponude lige nije mala. Za utakmice prve faze tražile su 1.200 evra bruto, dok ABA liga za sezonu 2026/27 nudi 630 evra, što je povećanje u odnosu na dosadašnjih 562,50. Za finale su arbitri tražili 2.000 evra, dok je predviđeni honorar 1.500.

Sudije: „Stvarnog dijaloga gotovo da nema“

Arbitri tvrde da njihov dokument nije predstavljao ultimatum, već osnovu za pregovore.

„Sudije ABA lige već godinama teže da uspostave ozbiljnu i konstruktivnu komunikaciju s Ligom o uslovima rada. Nažalost, stvarnog dijaloga gotovo da nema. Umesto partnerskog odnosa često se stvara utisak da su sudije manje važan deo takmičenja kojem se odluke jednostavno saopštavaju. Dokument koji smo dostavili Ligi sadržava predloge, a ne ultimatume“, poručili su arbitri.

Posebno ih je pogodila odluka ABA lige da praktično odmah otvori vrata novim kandidatima. Konkurs traje do 21. septembra u 15 časova, a kandidati moraju da imaju najmanje 25 godina, 5 sezona iskustva u najvišem rangu ili međunarodnim takmičenjima, znanje engleskog jezika i odgovarajuću fizičku spremnost. Predviđeni su testovi pravila, analiza spornih situacija, fizička provera i razgovor sa komisijom.

Traže evropske uslove – ali mora i evropsko suđenje

Ipak, cela priča ima i drugu stranu koju ne bi trebalo gurati pod tepih.

Ako sudije od ABA lige traže status i finansijske uslove koji odgovaraju „jednoj od najprestižnijih liga u Evropi“, onda je legitimno očekivati i da kvalitet suđenja bude na tom nivou. A upravo tu ABA liga godinama ima ozbiljan problem.

Suđenje u regionalnom takmičenju često ostavlja veoma loš utisak – neujednačen kriterijum, sporne odluke u završnicama i situacije koje potpuno preuzmu priču posle velikih utakmica prečesto su bile deo ABA lige. To ne znači da svaki arbitar radi loše niti da finansijski zahtevi automatski nisu opravdani, ali tvrdnja da postojeći kadar sam po sebi garantuje vrhunski kvalitet jednostavno teško može da prođe bez pitanja.

Uostalom, novo rukovodstvo lige je ovog leta i pokrenulo promene u sudijskom sektoru upravo uz obrazloženje da želi da unapredi integritet takmičenja i kvalitet suđenja, a Migel Anhel Perez imenovan je za komesara za delegiranje sudija i predsednika Sudijske komisije.

„Ne želimo da budemo problem ABA lige“

Sudije, sa druge strane, insistiraju da ne žele sukob, već razgovor.

„Ne želimo da budemo problem ABA lige. Želimo da budemo njen partner i zajedno radimo na tome da Liga bude bolja za klubove, igrače, trenere, sudije i sve koji su njen deo“, zaključili su arbitri.

Pred ABA ligom je sada prilično neprijatna situacija. Sudije traže mnogo više novca i bolji tretman, liga je već krenula u potragu za novim ljudima, a između te dve strane nalazi se ono što je navijačima i klubovima verovatno najvažnije – da suđenje konačno bude dovoljno dobro da posle utakmica ne bude glavna tema.

0

0