Zverev jeste igrao između 2 velikе teniske generacije, ali su njegovi prethodnici na Slemovima daleko češće nailazili na Federera, Nadala, Đokovića i Mareja.

Posle osvajanja Rolan Garosa i US Opena 2026. godine ponovo se otvorila rasprava koliko je Aleksander Zverev imao sreće ili nesreće sa epohom u kojoj je igrao. Nemac je godinama bio predstavljan kao veliki talenat zarobljen između Velike trojke i nove generacije predvođene Janikom Sinerom i Karlosom Alkarazom, ali jedna statistika prilično ozbiljno komplikuje takvu priču.

Kada se pogledaju samo mečevi na Grend slemovima protiv Rodžera Federera, Rafaela Nadala, Novaka Đokovića i Endija Mareja, Zverev ih je odigrao svega 9. To je neuporedivo manje od igrača koji su svoje najbolje godine proveli u samom srcu ere Velike četvorke i praktično na svakom velikom turniru morali da prolaze kroz jednog, a neretko i dvojicu njenih članova.

Vavrinka 29 puta, Berdih 25, Zverev samo 9

Stan Vavrinka je na Grend slemovima protiv Federera, Đokovića, Nadala i Mareja igrao čak 29 puta, dok je Tomaš Berdih imao 25 takvih susreta. Žo-Vilfred Conga ih je odigrao 22, Huan Martin del Potro 21, Rišar Gaske 20, a Lejton Hjuit i Marin Čilić po 19.

David Ferer je došao do 17 takvih mečeva, dok su Kei Nišikori, Grigor Dimitrov i Fernando Verdasko imali po 16. Tek daleko ispod njih nalazi se Zverev sa 9, što jasno pokazuje koliko se njegova direktna izloženost Velikoj četvorci razlikovala od one koju je pretrpela prethodna generacija.

Još upečatljivije zvuči podatak da 7 od tih 11 igrača nikada nije osvojilo Grend slem – Berdih, Conga, Gaske, Ferer, Nišikori, Dimitrov i Verdasko. Vavrinka je uspeo da uzme 3, Hjuit 2, dok su Del Potro i Čilić stigli do po jednog, ali veliki broj vrhunskih tenisera iz te ere ostao je bez najvećeg trofeja.

Velika trojka je praktično zatvorila vrata jednoj generaciji

Nije teško videti zašto. ATP navodi da su Federer, Nadal i Đoković od Vimbldona 2003. do US Opena 2023. zajedno osvojili 66 od 79 Grend slemova, odnosno 83,5 odsto svih odigranih turnira u tom periodu.

Kada se na to dodaju i 3 Grend slema Endija Mareja, prostor koji je ostajao ostatku sveta bio je minimalan. Zbog toga su Berdih, Conga, Ferer ili Nišikori mogli godinama da budu među najboljim igračima planete, a da se na najvećoj sceni iznova sudaraju sa nekim od najboljih tenisera svih vremena.

Upravo tu argument da je Zverev bio „najnesrećniji“ počinje ozbiljno da pada. Nemac jeste bio dovoljno mlad da uhvati završnicu ere Federera i Nadala, igrao je protiv Đokovića, a zatim dočekao Sinera i Alkaraza, ali nije imao ni približno isti broj direktnih prepreka Velike četvorke na Slemovima kao generacija koja mu je prethodila.

Zverev jeste uhvaćen između 2 ere – ali nije jedini

To ne znači da je njegov put bio jednostavan. Zverev je dugo bio jedan od najuspešnijih tenisera bez Grend slema – imao je olimpijsko zlato, 2 ATP finala i 7 Mastersa pre nego što je 2026. konačno osvojio Rolan Garos, a zatim i US Open.

Njegova specifična nesreća možda je u tome što je karijeru počeo dok su legende još bile prisutne, a najveće prilike počeo da dobija baš kada su Siner i Alkaraz preuzimali vrh. Ipak, ako se „nesreća generacije“ meri brojem direktnih sudara sa Federerom, Nadalom, Đokovićem i Marejem na najvećim turnirima, onda je teško staviti Zvereva ispred Vavrinke, Berdiha, Conge, Ferera i čitavog niza igrača kojima je Velika četvorka godinama bukvalno zatvarala vrata Grend slemova.

0

0