Prošlo je 16 godina, ali jedan trenutak sa Svetskog prvenstva u Južnoj Africi i dalje zauzima posebno mesto u istoriji srpskog fudbala. Srbija je 18. juna 2010. pobedila Nemačku sa 1:0, a jedini pogodak postigao je Milan Lane Jovanović.

FOTO: FSS

Pred novi ciklus Lige nacija, u kojem će se Srbija ponovo sastati sa Nemcima, Jovanović se u razgovoru za Fudbalski savez Srbije prisetio jednog od najvećih trenutaka svoje reprezentativne karijere.

Priča, međutim, nije počela golom. Počela je nekoliko sekundi pre prvog zvižduka i rečenicom Miloša Krasića koju Lane i danas pamti.

„Gde smo mi došli da se vadimo?“

Srbija je Mundijal otvorila porazom od Gane, pa je protiv jedne od najjačih reprezentacija sveta praktično morala da traži izlaz iz veoma teške situacije.

„Došli smo na Svetsko prvenstvo sa ulogom blagog favorita, bar kada je reč o našoj grupi, a pretilo je da posle samo dve utakmice epilog bude potpuni fijasko. Posebno zato što smo u svim našim kalkulacijama utakmicu protiv Gane praktično upisali kao tri boda. A onda smo dobili najteži mogući zadatak, da popravljamo utisak protiv Nemačke.“

A neposredno pre početka meča usledila je scena koja danas zvuči gotovo filmski.

„Sećam se jednog detalja. Posle intoniranja himni, neposredno pred početak meča, kada je muzika utihnula, čujem Krasu kako kaže: ‘Gde smo mi došli da se vadimo.’“

Jovanović priznaje da je ta rečenica najbolje opisivala koliko je Srbija bila svesna snage rivala.

„To donekle ilustruje kako smo doživljavali snagu Nemačke. Ali bez samopouzdanja i tog našeg srpskog inata, mislim da ih ne bismo pobedili.“

Krasić, Žigić, Lane – pa lopta iza Nojera

Odlučujući trenutak stigao je u 38. minutu.

Krasić je prošao po desnoj strani i centrirao, Nikola Žigić dobio je vazdušni duel, a Jovanović se našao tamo gde je trebalo.

Lane, međutim, posebno insistira na ulozi Krasića.

„To je bila najbolja Krasićeva utakmica u reprezentaciji. Nemački ‘Kiker’ ga je proglasio igračem utakmice i to dovoljno govori. Dobio je najviše duela, kreirao praktično sve naše šanse, moju stativu u drugom poluvremenu, Žigićevu prečku… Sve je išlo preko njega.“

FOTO: FSS

Sam pogodak opisuje kao čist instinkt.

„Svi su bili fokusirani na duel sa Žigićem i ostavili su me za trenutak samog. Sve posle toga je instinkt. Morao sam da hvatam loptu u vazduhu, jer da sam čekao da prirodno padne, Nojer bi već zatvorio liniju šuta. Ispalo je najbolje.“

Gol, pa pravo u kanal

Ako je pogodak postao legendaran, ni proslava nije mnogo zaostajala.

Jovanović je potrčao prema srpskim navijačima, preskočio reklame i završio u dubokom kanalu između terena i tribina.

„To radovanje je danas u kolektivnom pamćenju gotovo koliko i sam gol. Alan Širer je rekao da je to najluđe radovanje koje je video na svetskim prvenstvima.“

Tek kada je već krenuo ka tribini, shvatio je šta se nalazi ispred njega.

„Zaista nisam pretpostavljao da se tu nalazi kanal kao prirodna brana između terena i navijača. Kada sam već krenuo da podelim radost sa našim najvatrenijim navijačima, bilo je kasno da se vratim.“

„Kanal je bio prilično dubok, a dole sam video i mnogo kablova. Uspeo sam nekako da ih izbegnem i srećom, pravilno sam pao. Kada čovek reaguje spontano i kada su emocije jake, razum ne radi. Danas to ne bih ponovio, ali iz ove perspektive sve deluje simpatično.“

„Pola zasluga pripada Stojkoviću“

Srbija možda ne bi sačuvala istorijsku pobedu da u drugom poluvremenu Vladimir Stojković nije zaustavio penal Lukasa Podolskog.

Zbog toga Jovanović nikada nije želeo da prihvati da je bio jedini junak tog dana.

„Faktor sreće je odredio da ja budem prepoznat kao junak zato što sam postigao gol, ali sam uvek isticao da praktično 50 odsto zasluga za važnost tog mog gola i za veliku pobedu pripada Vladimiru Stojkoviću.“

Ipak, najveći žal ostaje činjenica da Srbija tu pobedu nije uspela da pretvori u plasman u osminu finala. Usledio je poraz od Australije sa 2:1 i eliminacija.

„Moja generacija mogla je i morala mnogo više.“

Čuveni gol nikada nije pogledao

Možda i najneverovatniji detalj čitave priče jeste Jovanovićev odgovor na pitanje koliko je puta na internetu ponovo pustio snimak gola Manuelu Nojeru.

Odgovor je – nijednom.

„Verujte mi, nikada. Ne samo taj, nego praktično nijedan svoj gol u karijeri. Vidim ih jedino ako ih puste u nekoj emisiji u kojoj gostujem ili kada deci za neku godišnjicu izađe snimak na društvenim mrežama. Takav je jednostavno moj odnos prema mojim golovima.“

Lane možda ne gleda snimak.

Ali gol protiv Nemačke ne mora ni da gleda – 16 godina kasnije, i dalje ga pamti čitava Srbija.