Novak je govorio o odrastanju tokom ratova, ponosu koji oseća predstavljajući Srbiju i usamljenosti sa kojom se teniseri suočavaju.

Novak Đoković nikada nije skrivao koliko mu znači nastup pod zastavom Srbije, a tokom gostovanja na prestižnom „Fanatics Festu“ u Njujorku otvoreno je govorio o teškom odrastanju, ratovima, ekonomskoj krizi i preprekama koje su oblikovale njegov karakter.

Najbolji srpski teniser istakao je da njegov put nije moguće odvojiti od svega kroz šta su tokom devedesetih prolazili njegova porodica i zemlja. Upravo su mu te okolnosti, kako je objasnio, pomogle da razvije otpornost, istrajnost i osećaj zahvalnosti.

Đoković je na događaju u njujorškom Džejkob Dževits centru učestvovao u panelima i drugim programima festivala, na kojem su se pojavila brojna velika imena svetskog sporta. Zvanični program potvrdio je njegove nastupe 17. i 18. jula.

Teško detinjstvo oblikovalo šampiona

Novak je najpre objasnio kako se ljubav prema tenisu spojila sa okolnostima u kojima je odrastao.

– Sve se to spojilo. Sve je to deo istog. Znate, očigledno, zaljubio sam se u sport kada sam imao četiri ili pet godina i to je, iskreno, bio nekakav znak sudbine. Niko u mojoj porodici nije igrao tenis, niti je moja zemlja zaista imala tenisku tradiciju. Odrastao sam devedesetih, prošli smo kroz dva rata, ekonomsku krizu i sve nedaće ratom razorene zemlje; godinama nismo mogli da putujemo na juniorske turnire. Sve to je ojačalo moju otpornost i istrajnost, tako da sam zaista zahvalan na takvom odrastanju – počeo je Đoković.

Put do međunarodnih turnira u tom periodu bio je daleko teži nego danas, ali je srpski as upravo u tim preprekama pronašao dodatnu motivaciju. Kasnije je postao simbol srpskog sporta i jedan od najuspešnijih tenisera u istoriji.

„Nosite srpsku zastavu na ramenima“

Đoković je naglasio da nastupi na najvećim turnirima za njega nikada nisu predstavljali samo borbu za lični rezultat.

– I još više zbog tih teških vremena u prošlosti, imate taj osećaj ponosa kada ste tamo i predstavljate ne samo sebe, već i svoju zemlju. Gde god da odete, nosite srpsku zastavu na svojim ramenima. I nedostaje mi timski format. Imamo Dejvis kup, to je najveće timsko takmičenje u našem sportu, ali mi nedostaje taj osećaj. Volim kada igram dubl ili kada neko sedi na mojoj klupi pa možemo da komuniciramo. Jer, znate, ponekad se čovek oseća veoma usamljeno na terenu. To je lepota našeg sporta, morate sami da pronalazite rešenja, sami da smišljate strategiju.

Srbija je upravo sa Đokovićem kao liderom osvojila Dejvis kup 2010. godine, što je ostalo jedno od najvažnijih dostignuća u istoriji domaćeg tenisa.

Novak traži veću ulogu trenera

Srpski as smatra da tenis može da zadrži svoju individualnu prirodu, ali istovremeno igračima omogući neposredniju komunikaciju sa stručnim štabom.

– Ali istovremeno, kako vreme prolazi, osećam da bi „koučing“, odnosno savetovanje trenera, trebalo da bude dozvoljeno čak i na samom terenu. Mislim, zašto biste inače uopšte imali trenera? Ja sam zagovornik toga. Ljudi se povezuju sa zajednicama, povezuju se sa timovima i osećam da u našem sportu postoji veliki potencijal da razvijemo i taj aspekt – rekao je Đoković.

Koučing sa tribina već je dozvoljen pod određenim uslovima. Pravila za grend slem turnire omogućavaju kratke verbalne savete kada se igrač nalazi na istoj strani terena kao trener, kao i neverbalne signale, ali duži razgovori i ulazak trenera na teren tokom standardnih pojedinačnih mečeva nisu dozvoljeni.

Đokovićev predlog zato predstavlja naredni korak – mogućnost direktnije komunikacije, sličnije onoj koja postoji u ekipnim takmičenjima. Za čoveka koji je gotovo čitavu karijeru samostalno pronalazio rešenja pod najvećim pritiskom, takav stav pokazuje da čak i najveći šampioni dobro poznaju usamljenost individualnog sporta.

0

0