TIM ZA KOJI VEROVATNO NISTE ČULI, ALI IGRA NAJATRAKTIVNIJE UTAKMICE U EVROPI I STVORIO JE NEKE OD NAJBOLJIH SVETSKIH IGRAČA: Mali švedski klub na čijim utakmicama cele sezone ne pada manje od tri pogotka!

Zaista igraju fenomenalno, a možda je baš neka nova velika fudbalska zvezda član aktuelnog sastava!

Bromapojkarna nije klub koji se meri trofejima, glamuroznim stadionom ili ogromnim budžetom, ali jeste klub koji u evropskom fudbalu ima posebno mesto. Tim iz Stokholma već godinama važi za jednu od najvećih škola fudbala u Švedskoj, a početak nove sezone samo potvrđuje da njihov identitet nije slučajan: mladi igrači, hrabar pristup, otvoren fudbal i utakmice u kojima se gotovo uvek nešto dešava.

Posle šest kola Alsvenskana, Bromapojkarna ima učinak od dve pobede, dva remija i dva poraza, uz gol-razliku 10:11 i osam osvojenih bodova. Na tabeli se nalazi u sredini poretka, ali ono što posebno upada u oči jeste način na koji igra. Na svih šest utakmica od početka sezone palo je najmanje tri gola, što dovoljno govori o profilu ekipe: Bromapojkarna ne igra zatvoreno, ne kalkuliše previše i praktično svaki njen meč nosi ritam, prostor i šanse na obe strane.

To se videlo i u poslednjem kolu, kada je Bromapojkarna na gostovanju savladala Halmstad sa 3:1. Posle prvog poluvremena bez golova, gosti su u nastavku prelomili utakmicu: mrežu su pogađali Sion Opong, Kore Barslund i Mads Hansen, dok je Halmstad samo ublažio poraz u nadoknadi vremena. Za domaćina je to bio novi težak udarac, pošto je ostao na dnu tabele bez pobede, dok je Bromapojkarna još jednom pokazala da ume da igra konkretno i napadački.

Poseban akcenat zaslužuje Mads Hansen, danski napadač rođen 28. jula 2002. godine. Hansen je stigao u Bromapojkarnu kao igrač koji je ranije prošao kroz Midtjiland, Nordsjeland i Bran, a sada u Švedskoj deluje kao jedan od glavnih ofanzivnih oslonaca ekipe. Visok je 188 centimetara, dešnjak je, ali je ove sezone posebno zanimljivo što je oba prvenstvena gola postigao levom nogom.

Prema dostavljenim podacima, na šest utakmica ima dva gola i tri asistencije, igra svih 90 minuta po meču, beleži 1,7 ključnih dodavanja, stvorio je tri velike šanse i ima 85 odsto tačnih pasova. To nije samo statistika klasičnog napadača koji čeka loptu u šesnaestercu, već igrača koji učestvuje u organizaciji, spušta se, povezuje linije i direktno utiče na tempo napada, a interesantno je da je bio na klupi u Humskoj kada su Danci slavili 0:1, u plej-ofu za Ligu konferencija.

Ipak, priča o Bromapojkarni nikada nije samo priča o sadašnjem timu. Najveća snaga ovog kluba jeste ono što je decenijama gradio kroz omladinski pogon. Bromapojkarna je izbacila imena koja danas imaju ozbiljnu težinu u evropskom fudbalu, a pre svih se izdvajaju Viktor Đekereš, Dejan Kuluševski i Lukas Bergval.

Viktor Đekereš je možda i najbolji primer koliko daleko može da ode igrač iz ovog sistema. Ponikao je u Bromapojkarni, potom se probijao preko Engleske, eksplodirao u Koventriju, a onda postao jedan od najubojitijih napadača Evrope u Sportingu, dok sada juri duplu krunu sa Arsenalom.

Dejan Kuluševski je drugačiji profil, ali jednako važan za reputaciju Bromapojkarne. On je iz Švedske otišao vrlo mlad, razvijao se u Italiji, igrao za Atalantu, Parmu i Juventus, a potom postao važan igrač Totenhema. Njegova karijera pokazuje drugu stranu Bromapojkarnine škole: ne proizvodi taj klub samo fizički jake i direktne igrače, već i fudbalere sa osećajem za prostor, a treba istaći i da je poznat kao veliki navijač Crvene zvezde.

Treće ime koje danas posebno privlači pažnju je Lukas Bergval. On je jedan od najvećih mladih talenata švedskog fudbala, a njegov put takođe vodi iz Bromapojkarne. Već kao tinejdžer je pokazivao izuzetnu zrelost, potom prešao u Đurgorden, a zatim napravio veliki transfer u Totenhem.

Zato nije čudno što se Bromapojkarna sve češće predstavlja kao evropska fudbalska laboratorija. Gardijan je pisao o ovom klubu kao o jednom od najposebnijih razvojnih sistema u Evropi, uz naglasak da Bromapojkarna radi sa ogromnim brojem mladih igrača, da deca ulaze u sistem veoma rano i da klub ima reputaciju fabrike talenata iz koje su izašli upravo Đekereš, Bergval i Kuluševski.

Pored njih, kroz klub su prošli i Ludvig Augustinson, Albin Ekdal, Džon Guideti i Karl Starfelt, što dodatno pokazuje širinu tog sistema. Nisu svi isti tip igrača, nisu svi imali isti razvojni put, ali ih povezuje to što su prve ozbiljne fudbalske korake napravili u sredini koja očigledno zna kako da prepozna i oblikuje talenat.

Klub je kroz istoriju uspevao da izbori plasman u Alsvenskan, najjaču ligu Švedske, a posebno je važan period modernog uspona, kada je Bromapojkarna postala stabilniji prvoligaški projekat i klub koji se više ne posmatra samo kao akademija, već i kao ozbiljan seniorski takmičarski tim.

Jedan od najvećih rezultatskih uspeha bio je osvajanje Superetana, dva puta u proteklih deset godina, a takođe u zadnjoj deceniji su imali nastupe od najjačeg pa sve do trećeg ranga švedskog fudbala. Ipak, konstantno je samo – igrači se proizvode.

Zbog svega toga, Bromapojkarna je mnogo više od običnog švedskog prvoligaša iz sredine tabele. To je klub koji funkcioniše kao izvoznik fudbalske inteligencije, karaktera i talenta. Danas možda nema status Malmea, AIK-a, Jurgordena ili Hamarbija, ali ima nešto što veliki klubovi često nemaju u toj meri: identitet škole, poverenje u mlade i hrabrost da igra fudbal koji nije sterilan.

0

0