Jedan od boljih stranaca u dresu Crvene zvezde, Osman Bukari, otvorio je dušu o svom nekadašnjem klubu. U razgovoru za Meridian sport, krilni napadač nije krio emocije dok se prisećao dana koje je proveo u crveno-belom dresu.
Iako se u prethodnim prelaznim rokovima spekulisalo o mogućem povratku, Bukari jasno poručuje da veza sa Beogradom nikada nije pukla.
Večiti derbi nije obična utakmica. To je meč pun emocija, ponosa… Igra se za istoriju. Čim zakoračiš na stadion – osetiš to. Znam da su utakmice sa Partizanom uvek intenzivne, i lično sam uživao da igram protiv njih. Naravno, pamtim i postignut gol u derbiju. To je jedan od najdražih pogodaka u mojoj karijeri. Znao sam koliko znači navijačima, osetio sam to čim sam pogodio mrežu. Takve stvari se nikada ne zaboravljaju, rekao je Bukari.
I tu nije stao – emocije prema Zvezdi i Srbiji i dalje su veoma jake.
Marakana je moja kuća, a Zvezda moj klub, i to je neraskidiva veza. U skladu s tim – naravno da pratim crveno-bele. Verujem da će u derbiju koji sledi uspeti da pobede, jer su takve utakmice pitanje karaktera, a mnogo fudbalera iz Zvezde ima ono što je neophodno da se trijumfuje u takvom meču. Mentalitet Zvezde je – “Igraj i pobedi”, rekao je Bukari pomenutu krilaticu na srpskom jeziku.
Posebno se osvrnuo i na ljude koji su ga pratili kroz period u Beogradu, ali i na povratak Dejana Stankovića.
Sa mnogo ljudi iz Zvezde sam i dalje u kontaktu. To je kao što rekoh nešto što traje do kraja života, barem što se mene tiče. Moram da spomenem i Dejana Stankovića, drago mi je što je ponovo u Zvezdi. To je čovek koji me je doveo u klub i pružio mi šansu da pokažem šta umem. Doživljavam ga kao fudbalskog oca i mentora koji te gura ka napred, a ujedno i štiti. Kada ti trener veruje – vratiš mu maksimalno. Zato sam kod Dejana igrao dobro.
Za Bukarija, Srbija je odavno prestala da bude samo usputna stanica.
Sa Marakane nosim neke od najlepših uspomena u mojoj karijeri. Energija, strast i povezanost sa navijačima je nešto što ne može da se opiše rečima. To doslovno mora da se doživi. Meni je drago i što su me generalno svi ljudi u Srbiji prihvatili kao svog. Nikada se nisam osećao kao stranac. Uostalom – dobio sam i srpski pasoš, što dovoljno govori o načinu na koji sam prihvaćen. Zato ću uvek ponosno reći da se u Srbiji osećam kao kod kuće.
Ne krije da ga i dalje prate emocije sa tribina, a ni povratak ne isključuje.
Znam da me navijači pamte po dobrom i drago mi je što je tako. To su stvari koje se ne uzimaju zdravo za gotovo, pogotovo kada je u pitanju sjajna publika kakva je Zvezdina. Znam da sam ostavljao srce na terenu, i drago mi je što su i oni to prepoznali.
Ako se ukaže šansa da se vratim, zašto da ne? Kao što rekoh – Srbija je moja kuća, Zvezda je moj klub. Ljubav, poštovanje i način na koji su me ljudi tretirali je nešto što se ne zaboravlja.
Iako je trenutno u Vidzevu, period adaptacije nije lak.
Za sada je veoma izazovno u Poljskoj. Došao sam na polusezoni, tokom zime, i to iz Teksasa gde su vremenski uslovi potpuno drugačiji. Trebalo mi je da se prilagodim prvo na klimu, a onda i na sistem i okruženje. Kao profesionalac – uvek želiš da budeš na terenu i pokažeš svoj maksimum. Za sada nisam dobio takvu šansu, tako da ne mogu da kažem da potpuno uživam, ali sam i dalje fokusiran da pokažem šta mogu. Profesionalac sam i neko ko je uvek vredno radio za sve u životu, zaključio je Bukari za Meridian sport.
0
0
Loading ...
