Sahranjen je neposredno nakon govora Borisa Tadića, uz numeru „Stih iznad svih“ koju u originalu izvodfi Đorđe Balašević.
EVO KO JE SVE BIO OD POZNATIH LIČNOSTI
Uvodnu reč na komemoraciji imao je poznati glumac Andrija Kuzmanović, nakon čega je održan minut ćutanja u čast čoveka koji je obeležio jednu eru Partizana i evropske košarke.
FOTO: STARSPORT
Veliki broj poznatih ličnosti iz sveta sporta i javnog života došao je da oda počast Vujoševiću. Među prisutnima su Željko Obradović, Rasim Ljajić, Nemanja Vasiljević iz KK Crvena zvezda, kao i Aca Matović, Mirko Ocokoljić i Žarko Paspalj. Na komemoraciju su stigli i Aleksandar Saša Đorđević i Dušan Kecman, nekadašnji igrači i saradnici legendarnog trenera.
Tu su naravno i političari poput Ivice Dačića, Borsa Tadića i mnoguih drugih,
Duško Vujošević preminuo je pre nekoliko dana, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag u srpskoj i regionalnoj košarci.
GOVORI NA KOMEMORACIJI
Od Duleta se posebno emotivno oprostila Vida Ognjenović, srpska književnica:
– Opraštamo se od našeg Duška, okeanske čovečnosti, nežnog srca, u kojoj je svaki prijateljski bol mogao naći utehu. Kako prihvatiti odlazak… Njemu smo se pravdali za svoje greške, molili ga za oproštaj, pred njim osećali krivicu i za najmanje odstupanje od čovečnosti i iskrenosti. Njegov Rnas je primer opominjao da je biti čovek ozbiljna obaveza. Život je proveo kao pobednik.
– Zvala sam ga oluja dobrote. Ne poznajem čoveka koji poseduje takav dar. Ne poznajem koji se brže bacao u vrtlog da pomogne. Duško nije priznavao udžebinčke granice, tvrdio je da su to priručnici za pravanje grešaka. Čoveku je dužnost da pravi iskorake, da skok pred košem bude bogolik, da nema uzmaka i nemogućeg. Tragao je za svim vidovima nedostižnog i dostizao je. Zahtevao je da se u sportu svako dostignuće sledećim korakom nadmaši. Postigao je da sport bude nadživot, da se zalet ne zvaršava skokom nego se nastavlja u vazduhu.
Ništa manje emotivan nije bio ni Petar Popović, poznati srpski novinar:
– Tužni zbore, Božo Koprivica mi je naložio da izabrem reči da se ne brukamo pred našim dragim prijateljem. Velikan kada ode, ne može da čuje sve ono što bi trebalo. Kada nas je prošle srede zadesila vest koje smo se pribojavali, prvi naslovi su glasili „Otišao je general, čarobnjak, alhemičar“. Za mene, bio je primer bio je bajkotvorac, graditelj, principijalan i nepotkupljiv čovek. Duško će uvek posedovati svoju izdvojenu poziciju. Umeo je da prepozna klinačku darovitost, iskreno doprinese razvoju, prućži šansu da se iskažu u pavom svetlu, ne pirajući za poreklo, veroispovest… Bio je negovatelj gnezda iz koga će izleteti buduće legende… Sve je to mogao jer je sanjao kao dete, mislio kao naučnik, analizirao kao pshilogo, radio kao tehnolog, voleo kapo pesnik, odlučivao kao časni sudija.
– Načitan intelektualac i mudrac, pa tek onda trener. Možeš preko neke veze da igraš, ali preko nje ne možeš da igraš dobro i da dođeš do kraja. Nij estvarao košarkaše za takmičenja, već i ličnosti za vreme. Trtebalo je istrpeti, da se ne lažemo, njegov trenerski i pedagoški dril. A za fantaziju, nužno je u tim godinama pročitati pravcu knjigu, saslušati umnike, zaći u galeriju… Spremao ih je psihološki za onaj poznati „Duletove tri sekunde“. Trenutak odluke. Po formi košarkaškoj igri je najsličnija poezija. Zen je stav, biranje šuta, poetika skrivena od nedostojnih očiju. Da biste znali šta je na slici i da vidite ne morate biti pažljivi, ali morate dugo gledati. Da biste znali šta u knjizi ne piše, morate je pažljivo pročitati.
– Tragičari i heroji, timski igrači i sebičnjaci, sve je tako slično. Njegova borba nije bila samo na parketu i zato su 23 trofeja i 916 puta predvođenje crno-belog tima koštali. Taj se čovek nije štedeo zbog uverenja da nijedan posao ne može da se radi bez ljubavi i strasti. To ga je stajalo zravlja. Postoje ljudi koji unapred pristaju na tu cenu, svesni da bi bez toiga izdali sebe. Često je bio toliko impulsivan da je prelazio neke granice, ali kad se završi meč znao je da čestita. Pamtimo ga kao borca za pravdu, ali čoveka bez dlake na jeziku.
Za kraj je dodao:
– Pripadnik je starovremenske škole, koja je uvek posedovala principe časnosti. Ovaj grad je gubio i znao da žali mnoge svoje graditelje, ali malo njih je doživelo to što je doživeo Dule. Iz zemaljskog života je izašao ponosno, dostojanstveno. Zato danima tuguju navijači i rivali, kolege… Zato evropske košarkaške utakmice počinju minutom ćutanja, predugi redovi pred knjihgama žalosti, zato izloge krasi njegova slika, neki glumci izlaze na scenu sa naklonom gledaocu kojeg nema u gledalištu. Zato onako tuguju doktori koji su se godinama nosili sa njegovom bolešću. Tek sada razumemo veličinu onoga, čemu smo zbog Duška jednom prisustvoavli. Mora se ispuniti kvota ličnih i zajedničkih poraza. Moj duboki naklon goramdi zavičajnog čojstva, i jednom od onih koji u srvu ostaju. hvala ti Dule Vujoševiću, hvala ti Dule što si uopšte ovde postojao.
Imao je i Ostoja Mijailović dugačko izlaganje:
– Poštovana porodico Vujošević, dragi prijatelji, ljudi iz Partizana i svi koji ste prisutni, teško mi je danas da govorim. Teško je da pronađem reči kada se oproštamo od čoveka koji nam je svima toliko značio, a meni lično oslonac i podrška i glas razuma. Dule nije bio samo trener, to svi znamo; o njegovim rezultatima, trofejima i svemu što je dao košarci govoriće istorija. Ali za mene, ali i mnoge od vas ovde, on je bio mnogo više od toga. Bio je čovek stava, čovek karaktera, čovek koji nikada nije birao lakši put, uvek je istinu govorio, čak i kada nas je sve bolela. Imao sam sreću i čast da ga poznajem i razgovaram sa njim i dobijem savet kada je bilo najteže. Bilo je i trenutaka kada su njegove reči bile više od saveta – snaga da se izdrži, da se nastavi dalje i da se veruje. Mnogo puta, kada je teško i kada su pritisci bili najveći, on je bio tu.
– Njegova podrška mi je značila mnogo i to nikada neću zaboraviti. Njegova ljubav prema Partizanu nije bila samo obična ljubav prema klubu; to je bila životna posvećenost. Partizan je bio deo njegovog bića, njegovog identiteta, kao i deo njegove duše. On nas je naučio da Partizan nije košarka – karakter, borba, dostojanstvo. Partizan je i vera da se nikada ne odustaje, zato i njegov odlazak toliko boli. Danas ne odlazi samo trener i legenda, odlazi čovek koji je oblikovao generacije, koji je stvarao ljude, ostavljao trag u svakome ko je imao privilegiju da ga poznaje i sa njim radi. Ali znam da postoje ljudi koji nikada ne odlaze – oni ostaju u svakom sećanju, svakom mestu u kom su dali, svakoj reči koju su izgovorili, svakom delu koje su ostavili iza sebe. Dule će zauvek ostati deo Partizana, svakog našeg uspeha, borbe, svakog mladog čoveka koji nauči šta znači imati karakter. Dule, hvala ti, hvala za sve što si dao ovom klubu i učinio meni lično, hvala na podršci i iskrenom prijateljstvu. Počivaj u miru, prijatelju, neka ti je večna slava.
NA GROBLJU JE BILO TMURNO, BILI SU MNOGI PRIJATELJI ALI I RIVALI
Napravio je Duško veliki broj košarkaša, a protiv još večeg broja je igrao. A na najveći broj košarkaša je imao uticaj, bilo direktan ili indirektan.
FOTO: STARSPORT
Tako da se na njegovoj sahrani nalaze i košarkaši Dubaija, ovosezonskog možda i glavnom rivala Partizana za abaligaški pehar, FIlip Petrušev i Klemen Prepelić, a sa vencom je došao i Aca Janković, bivši trener Crvene zvezde.
JEDAN PRAVI PRIJATELJ JE UZ DULETA BIO DO SAMOG KRAJA
Ipak, među posebnim posetiocima izdvaja se pas velikog trenera, Žuta, koji je u pratnji supruge i sina došao da se oprosti od svog najboljeg prijatelja.
Kao trener Partizana, Vujošević je ostvario brojne uspehe osvojio je više titula šampiona Srbije, kao i regionalnu ABA ligu u par navrata, dok je sa crno-belima beležio i zapažene rezultate u Evroligi, gde je uspevao da sa mladim timovima pravi velike uspehe protiv finansijski jačih klubova. Posebno se pamti njegova sposobnost da razvija igrače, od kojih su mnogi kasnije ostvarili velike karijere u Evropi i NBA ligi, tako da je praktično sa „sićom“ dovodio Partizan do dva Fajnal fora Evrolige.
Loading ...