Ovako deluje kada ljudi koji se ne razumeju preterano u fudbal vode selekciju nasuprtot organizaciji i sistemu u službi svoje zemlje i razvitku fudbala u njoj!
Norveška je pre samo tri godine na svom terenu izgubila od Srbije bez većeg otpora, u meču u kojem su „orlovi“ golovima Dušana Vlahovića i Aleksandra Mitrovića rutinski slavili sa 2:0 i osvojili prvo mesto u grupi B divizije Lige nacija. S
Srbija je tada delovala organizovano, fizički jače i taktički zrelije, i bez najjačeg sastava pokazala je da poseduje kvalitet za najveće domete. Taj poraz ostao je duboko urezan u norveško pamćenje kao trenutak kada se činilo da generacija koju predvode velike zvezde stagnira umesto da raste.
Tri godine kasnije Norveška je prošla kroz transformaciju kakva se u evropskom fudbalu retko viđa. Tim Stalea Solbakena, koji je nakon poraza od Srbije bio suočen sa kritikama i sumnjama, pretvorio se u jednu od najubedljivijih selekcija na kontinentu. U zahtevnoj kvalifikacionoj grupi sa Italijom Norvežani su ostvarili savršen skor, dobili svih osam utakmica i pokazali potpuno novu stabilnost i brutalnu efikasnost.
Pobeda od 3:0 nad Italijom, rekordnih 11:1 protiv Moldavije, a potom i ubedljivih 4:1 u Milanu, potvrdili su da se Norveška pretvorila u ekipu evropskog vrha, koja se nakon 28 godina vratila na Svetsko prvenstvo kao apsolutni hit kvalifikacija.
Dok su Norvežani rasli iz godine u godinu, u Srbiji se dešavalo upravo suprotno. Umesto kontinuiteta i napretka, „orlovi“ su u kvalifikacijama za Mondijal završili tek treći iza Albanije, ostali bez baraža i ušli u novi ciklus razočaranja.
Forma tima bila je slaba, igra konfuzna i bez jasne ideje, a to je na kraju dovelo do smene na kraju i tužnog Dragana Stojkovića Piksija. Fudbalski savez odlučio je da krene u novom pravcu i da poverenje ukaže Veljku Paunoviću, uz nadu da će reprezentacija ponovo pronaći identitet koji je posedovala pre nekoliko godina.
Kada se uporede te dve slike slika Norveške iz 2022. koja kod kuće gubi od Srbije bez mnogo otpora i slika Norveške iz 2025. koja sa savršenim učinkom odlazi na Svetsko prvenstvo, nasuprot slici Srbije koja posrće i ispada iz trke za najveću scenu jasno je koliko se fudbalske sudbine mogu promeniti u kratkom vremenu.
Norveška je iz poraza izgradila karakter, sistem i stabilnost, dok Srbija tek mora da se vrati temeljnim principima i pronađe put nazad, u vreme kada je izgleda bila bliža vrhu nego što se tada mislilo, a mora da se krene iznutra.
Dok su se Norvežani spremali i modernizovali i radili sve kako bi omogućili svojim igračima što bolji napredak, u Srbiji je vrhunac modernizacije najvažnije sporedne stvari na svetu slušanje polufudbalera i polutrenera, ne upitnog, nego gotovo nikakvog znanja u većini studija pre utakmica, gađanje praznik floskulama i alibi pričama, dok svako ko iole zna o čemu priča biva često potcenjivan, osporavan i svašta još nešto.
0
0
Loading ...
