MILAN MAKARIĆ ZA HOTSPORT: Interesantan put stamenog golgetera – Od Surdulice, preko Danske, Izraela i Vijetnama!

Milan Makarić je govorio za HotSport!

Milan Makarić je svoju karijeru gradio vrlo pametno i postepeno. Njegov dolazak u Radnik 2019/20. označio je prekretnicu u karijeri: već sledeće sezone postao je najbolji strelac Super lige, potvrdivši talenat i posvećenost, a rad sa stručnim štabom na čelu sa Slavoljubom Đorđevićem i Peđom Ranđelovićem pomogao mu je da značajno unapredi igru.

Nakon uspešne sezone, usledio je transfer u Dansku, u klub Alborg, gde je prvi susret sa stranim fudbalom doneo i izazove i lekcije. Pozajmice u Radniku i Borcu iz Banja Luke dodatno su oblikovale njegovu karijeru, a naredni internacionalni izazovi odveli su ga u Izrael i Vijetnam, gde je Makarić pokazao sposobnost prilagođavanja različitim stilovima igre i takmičarskim okruženjima.

FK Spartak v FK Partizan Super League 2016 2017

U intervjuu za HotSport, Makarić otkriva kako je period u Radniku definisao njegov mentalitet, šta je naučio o disciplini, oporavku i ishrani, kao i kako iskustva u inostranstvu utiču na njegov stil igre.

Kada si postao najbolji strelac Super lige u dresu Radnika Surdulica — na kom detalju u igri si tada najviše “iskočio” u odnosu na raniji period?

MM: Pre svega, moram da kažem da je dolazak u Radnik bio prelomni momenat u mojoj karijeri. U klub sam došao u sezoni 2019/20. na veliko insistiranje ljudi iz kluba, preciznije predsednika kluba Stanislava Tončeva i sportskog direktora Darka Gasića, i već sledeće sezone sam bio najbolji strelac Super lige. Detalji koji su najviše uticali na moj period u Radniku su definitivno veliko poverenje ljudi iz kluba, sloboda u igri, kvalitetan rad na treninzima uz stručni štab na čelu sa Slavoljubom Đorđevićem i Peđom Ranđelovićem, uz koje sam naučio puno stvari i dosta unapredio svoju igru.

Transfer u Dansku je usledio odmah posle te sezone — iz današnje perspektive, šta bi uradio drugačije u prvoj godini u inostranstvu da si tada imao ovo iskustvo?

MM: U Dansku sam otišao odmah posle te sezone. Bilo je dosta ponuda, ali Aalborg je bio najozbiljniji i najkonkretniji. Veliku ulogu je igrao španski trener koji je po svaku cenu želeo da me dovede i prihvatio sam tu ponudu. Mislim da je ta prva godina bila dobra; pokušavao sam da se prilagodim što je brže moguće, bilo je golova, dobrih utakmica, prijala mi je saradnja sa trenerom Cifuentesom. Međutim, njegovim odlaskom stvari su polako počele da se menjaju u mom slučaju. Nisam non-stop bio prvi napadač i taj period je bio dosta turbulentan za mene, pa sam se odlučio na pozajmice — prvo povratak u Radnik na 6 meseci, a potom u Borac iz Banja Luke. Promenio bih tu moju odluku da odem na pozajmicu u Borac za godinu dana, jer mislim da sam tu najviše izgubio formu i kontinuitet igara.

Šta je bila najveća razlika u načinu treniranja i zahteva između Super lige Srbije i danskog fudbala?

MM: Najveća razlika u načinu treniranja između Danske i Super lige je odnos prema treningu, intenzitet treninga i utakmica, uslovi za trening, infrastruktura i stabilnost trenera.

FOTO: SHB DANANG FC OFFICIAL

Posle Danske igrao si i u Izraelu i u Vijetnamu — u kojoj od te tri sredine si osećao da se tvoj stil napadača najviše uklapa, i zašto baš tamo?

MM: Tako je, pre dolaska u Vijetnam igrao sam u Izraelu godinu dana. Bio sam u najvećem klubu tamo, u Hapoelu iz Tel Aviva — neverovatan klub sa neverovatnim navijačima. Vežu me lepe uspomene, imao sam dobru sezonu tamo, vratio sam se u formu u kakvoj želim biti i definitivno sam postao veliki fan Hapoela. Pratim svaku utakmicu i želim im da u narednim godinama osvoje titulu. Što se tiče stila igre, osećam se dobro i ovde u Vijetnamu. Naravno, i u Izraelu sam se dobro snašao i te dve lige mi najviše odgovaraju za moj stil igre: dosta šansi za gol, igra se ofanzivno. Imao sam sreću u Izraelu, kao i ovde u Da Nangu, da imam trenera koji preferira ofanzivnu igru, i to mi odgovara.

Šta misliš da je bio razlog što nisi dobio kontinuitet poziva u A reprezentaciju i da li još uvek veruješ da možeš da se vratiš u konkurenciju?

MM: Jednostavno, mislim da naša reprezentacija uvek imala vrhunske napadače, kao i što sada ima napadače koji su na visokom nivou. Uz to dolaze i mlađi i mislim da imamo veliki potencijal što se tiče mladih igrača. Ja sam ponosan što sam bio deo reprezentacije i to su momenti u karijeri koji se zauvek pamte.

Kada si menjao klubove i zemlje, šta ti je u tim fazama najteže padalo — prilagođavanje igri ili život van terena?

MM: Pa definitivno prilagođavanje. Danska je dosta specifična, tamo sam morao na sve novo da se prilagodim: drugačija kultura, ljudi su dosta hladniji, vreme, treninzi, dosta stvari. Sad sam malo iskusniji i stariji pa mi je lakše da se prilagodim; u Izraelu i ovde u Vijetnamu mi nije trebalo puno vremena za prilagođavanje.

Ako bi morao da izdvojiš jednu slabost koju si tek kasno u karijeri postao svestan — koja je to slabost bila i kako si je korigovao?

MM: Kako sam stariji, više vodim računa o nekim detaljima, poput ishrane, oporavka, sna, emocija u nekim momentima kada je pritisak veliki ili se donose neke odluke. Nije dovoljno samo trenirati jako. Ovo su stvari koje nije teško korigovati; samo trebamo biti malo više disciplinovani i samokritični prema sebi i sve može da se ispravi i unapredi.

Koliko ti je period u Radniku definisao mentalitet — da li danas i dalje nosiš nešto iz tog okruženja kao „identitet“ napadača?

MM: Period u Radniku mi je mnogo pomogao da sazrim, da izgradim mentalitet, karakter i glad koju i dan danas nosim. Puno stvari nosim iz tog perioda i mnogo sam zahvalan svim ljudima koji su bili deo mog ličnog uspeha, koji ne bi bio moguć bez svih njih u klubu. Naravno, Radnik pratim kad god imam vremena i želim im sve najbolje.

FK Graficar and FK Radnik Mozzart Super League Play In Baraz

Na koji način danas treniraš da bi ostao relevantan u modernom fudbalu — šta si promenio u metodologiji rada u odnosu na ranije godine?

MM: Kako godine prolaze, sve bolje poznajem svoje telo, tako da na osnovu toga znam šta je najbolje za napredak, uz naravno savete i treninge mog prijatelja sa kojim radim individualno dugo godina, Luke Miljevića. Fudbal postaje sve zahtevniji i brži, zato je jako bitno biti fizički spreman.

Šta je za tebe sledeći realan korak u karijeri — povratak u jaču evropsku ligu, ostanak u Aziji uz dugoročan ugovor ili još jedna vrsta izazova u novoj zemlji?

MM: Za sad sam fokusiran na Aziju, konkretno na Vijetnam i Da Nang. Došao sam u klub ovo leto i osećam da sam se dobro prilagodio, fudbalski i što se tiče života. Tako da mi je cilj da ostanem, da napravim kontinuitet, jer mislim da sam trenutno u ligi gde mogu dosta da pružim.

0

0