Partizan ponovo gradi svoj fudbalski identitet.

Ima pozitivnih stvari, ideja postoji. Rezultat je izostao, ali tek je početak, a svaki početak je težak. Kako zameriti bilo šta ekipi kojoj je prosek godina 24 (i to zahvaljujući Nathu i golmanu Miloševiću)? Tri prijateljska meča i isto toliko poraza na pripremama, na prvi pogled – ne obećava. Osam primljenih golova, samo tri data. Trener Blagojević je naglasio da su pobede “stvar navike”, što znači da će ova ekipa morati debelo da se pomuči da bi stekla tu naviku.

Jasno je da su i CSKA i Dinamo trenutno značajno kvalitetnije ekipe od crno-belih. Pitanje je – da li je Partizan mogao da izbegne poraz u barem jednom meču protiv ova dva rivala? Možda i jeste, ali bi se time verovatno zamaglila ona pozitivna strana. Kao dobru stvar treba istaći to što ovi klinci pokušavaju da igraju fudbal.

Blagojevićeva ideja je da Partizan započinje napade iz zadnje linije i da se kroz pas dođe do prilike da se zapreti. Upravo su iz takvih situacija najviše grešili i bivali kažnjeni, ali bilo je i nekoliko zaista dobrih iznošenja lopte. Takođe, može se postaviti pitanje – da li ovi momci, prvenstveno oni iz zadnje linije, imaju kvalitet da igraju takav fudbal? Blagojević smatra da imaju, a s obzirom na to da je on trener, on i donosi odluke. Svakako, ove utakmice jesu bile prava prilika da se ideja uvežbava. Na kraju krajeva, zar nije to svrha pripremnih mečeva?

Partizan je klub od kojeg se uspeh i titule očekuju odmah, ali prosečan navijač s istoka reći će: “Pustite naše klince da igraju…”

E pa, ako želiš da igraju klinci, onda moraš biti strpljiv. Rezultat možda neće doći odmah. To je ono što te posebno nervira, ali daj im vremena. 

14

2