Printscreen: Instagram/ seeb_sc
MLADI STRUČNJAK KOJI JE PREPOZNAO TALENAT OGNJENA MIMOVIĆA, ALI I MNOGIH DRUGIH: Nikola Đurović, srpski trener u Omanu za HotSport!
Ako se po jutru dan poznaje, svetla je budućnost prespektivnog Obrenovčanina!
Već četiri godine Nikola Đurović gradi trenersku karijeru na Bliskom istoku, a rezultati jasno potvrđuju njegov kvalitet. Nakon rada u omladinskim selekcijama OFK Beograda, Crvene zvezde i Grafičara, preselio se u Saudijsku Arabiju, gde je kao pomoćnik Dejana Arsova radio u Al Kalidžu i Al Rijadu. Sa prvim klubom ostvario je značajan uspeh, izborivši plasman u elitni rang saudijskog fudbala. Prvi samostalni trenerski angažman imao je u ženskoj ekipi Al Hilala, a danas vodi Al Sib, aktuelnog šampiona Omana. Pod njegovim vođstvom, tim ne samo da dominira na domaćoj sceni, već beleži odlične rezultate i na međunarodnom nivou – Al Sib je i dalje neporažen u azijskom „Čelendž kupu“.
Tokom rada u Srbiji, Đurović je imao priliku da sarađuje s velikim brojem talentovanih mladih fudbalera koji su se kasnije istakli na domaćoj sceni. Kao trener kadetske selekcije Grafičara, radio je s igračima koji su se afirmisali u Crvenoj zvezdi i drugim superligaškim klubovima, a potom napravili iskorak u evropski fudbal. Njegov rad s mladima pokazao se kao veoma bitan u razvoju budućih profesionalaca, što mu je donelo reputaciju stručnjaka sposobnog da prepozna i izbrusi talenat.
O dosadašnjoj karijeri i zanimljivim anegdotama iz vremena dok je bio trener Grafičara i Crvene zvezde, Đurović je govorio za HotSport.
Objasnio je kako je došlo do prvog koraka ka trenerskoj karijeri na Bliskom istoku.
– Poziv Dejana Arsova stigao je u trenutku kada je preuzeo Al Kalidž. Pitao me da li sam spreman da napustim Crvenu zvezdu i pridružim mu se kao prvi asistent, što je za mene bio ulazak na tržište Bliskog istoka. U Al Kalidžu smo imali sjajnu sezonu, osvojili titulu u drugoj ligi Saudijske Arabije, dok smo se u Al Rijadu zadržali kraće zbog nestrpljenja uprave nakon slabijeg starta sezone. Od Arsova sam mnogo naučio i preuzeo neke ključne stvari u trenerskom radu. I danas smo u kontaktu – uvek mogu da mu se obratim ako imam neku nedoumicu, a njegova pomoć bila je izuzetno važna u mom osamostaljenju.
Istakao je sjajan dosadašnji deo sezone svog tima.
– Imamo čak 12 reprezentativaca koji redovno igraju za nacionalni tim, plus dvojicu u mladoj selekciji. Vezali smo 24 pobede, a u prvenstvu smo u prvih 11 kola ostvarili svih 11 trijumfa. Tek pre dva kola pretrpeli smo prvi poraz od Šababa na našem terenu, ali smo tada bili u ozbiljnom energetskom padu zbog reprezentativnih obaveza – igrači praktično nisu imali više od jednog dana odmora. U 13 utakmica imamo 11 pobeda, jedan remi i jedan poraz. Takođe, u azijskoj ‘Čelendž ligi’ zabeležili smo tri pobede i plasirali se u četvrtfinale, gde igramo protiv Al Arabija iz Kuvajta – praktično finale pre finala. Mlađa generacija igrača pokazuje ogroman potencijal, a postoje dvojica momaka za koje verujem da bi bez problema igrali u našoj ligi, možda čak i u jačim evropskim takmičenjima. Al Mušifri je trenutno najbolji igrač Omana i njegov kvalitet je nesporan. Fudbal u Omanu se generalno prati, moj klub ima veliku armiju navijača, dolaze na gostovanja, oni tamo vole fudbal.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Govorio je o tome koliko je nacionalni kup specifičan i koliko mu se pridaje značaj u ovom delu sveta.
– Ovde na Bliskom istoku, nacionalni kup (Sultan kup/King kup) ima poseban značaj. Ljudi su izuzetno privrženi kralju ili sultanu, i zbog toga je osvajanje kupa često važnije od prvenstva. Mogu mi oprostiti ako ne osvojim titulu, ali ako ne uzmem Sultan kup – to se teško zaboravlja. Oman je izuzetno sigurna zemlja, toliko da Sultan slobodno šeta među građanima ispred svoje palate. Možete se normalno prošetati ispred njegove rezidencije, a on je za narod pre svega običan čovek koji im je omogućio mnogo toga.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Posebno se osvrnuo na period rada u omladinskim kategorijama i razvoj talenata kroz Grafičar i Crvenu zvezdu.
– Prvo sam vodio kadete generacije 2003/04, a sledeće sezone preuzeo sam generaciju 2004. Bio sam i pomoćnik Milanu Lešnjaku u sezoni kada su omladinci Crvene zvezde (generacija 2001) osvojili titulu. U tom timu igrali su Eraković, Joveljić, braća Ilić i Borisav Burmaz. Generacija 2004, Grafičara, bila je specifična – svaki igrač imao je određeni „nedostatak“ koji ga je sprečavao da napravi iskorak na viši nivo. Dodelili su mi ulogu razvojnog trenera, i hvala Bogu, sve je ispalo odlično. Zvezda je magnet za talentovane igrače iz cele zemlje, ali kada ih ima previše, desi se da neko bude zapostavljen. Ipak, verujem da pravi kvalitet uvek ispliva. Grafičar je pun pogodak za razvoj mladih fudbalera, a to se pokazalo i kroz igrače poput Lazara Žaknića (Frosinone), Stefana Lekovića (Monca), Ognjena Mimovića (Fenerbahče/Zenit), Aleksandra Kahvića (Ulm) i mnoge druge, pre i posle njih…
Otkrio kako je Ognjen Mimović došao u Crvenu zvezdu i koliko je verovao u njegov potencijal.
– Doveo sam ga u Zvezdu na preporuku jednog čoveka iz Gornjeg Milanovca. Odmah sam shvatio da je reč o izuzetnom igraču – pored fudbalskog kvaliteta, imao je i neverovatnu psihu i karakter, što su ključne osobine za ozbiljnog profesionalca. Sećam se njegove prve utakmice s nama – ubacio sam ga u drugom poluvremenu, a on je napravio fantastičan dribling i postigao sjajan gol. Svi smo bili presrećni. Njegov put nije bio jednostavan, došao je iz sredine u kojoj mu je trebalo vremena da se privikne na sistem Crvene zvezde. Uvek sam mu davao vetar u leđa, i sada je tamo gde treba da bude. U Zvezdu je došao kao ‘desetka’, ali je kasnije prebačen na poziciju desnog beka. Upravo ga to i čini posebnim – ima izuzetnu tehniku, sjajan centaršut, pregled igre i moć ponavljanja, što ga izdvaja od ostalih igrača na toj poziciji.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Kako je Stefan Leković od igranja u nezvaničnoj ligi stigao do Crvene zvezde.
– Stefan Leković je u tom trenutku bio mlađi kadet Grafičara i igrao je nezvaničnu, Beogradsku ligu. Nakon četiri meseca rada s njim, rekao sam: ‘Dajte ovog momka kod mene da igra kadetsku ligu.’ Bio sam uporan i na kraju sam uspeo da ga dobijem u ekipi. Nedugo zatim, prekomandovan je u Crvenu zvezdu.
Koliko se samo radilo sa Aleksandrom Kahvićem!
– Insistirao sam da se povuče s pozajmice iz Internacionala jer sam bio siguran da ima ogroman kvalitet i da ne treba da gubi vreme u Beogradskoj ligi. Radili smo zajedno šest meseci, a on je zablistao – postigao je 18 golova. Čak i kada nije bio na svom nivou, pronalazio je način da zatrese mrežu. Ulagao sam mnogo vremena u njega, često smo ostajali posle treninga na individualnom radu. Sećam se prvog meča protiv Mačve, dugo sam razmišljao i odlučio da mu dam šansu. On mi je to vratio na neverovatan način – postigao je osam golova! I dan-danas čuvam taj naslov iz Žurnala. Jedna odluka, koja možda deluje nebitno, može promeniti nečiju karijeru. Zato mi je bilo jako drago kada je prešao u Cvajtu, ali sam i zabrinut jer ne igra. Nadam se da će se situacija preokrenuti.
– Pratim i dan danas njihove igre, svi ti igrači osećaju neku vrstu zahvalnosti i navijam još jače i više.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Istakao dvojicu mladića iz Crvene zvezde od kojih u budućnosti očekuje velike stvari.
– Mnogo očekujem od Veljka Milosavljevića – to je momak sa stabilnom glavom, dobrim karakterom i fantastičnim fizičkim predispozicijama. Velike nade polažem i u Vasilija Kostova. Oduvek se izdvajao, a prvi put sam ga primetio još 2015. godine dok sam radio u OFK Beogradu i vodio generaciju 2006. Video sam ga u ŠF Rojal i odmah prepoznao ogroman potencijal. Nažalost, zakasnio sam svega nekoliko dana – Crvena zvezda ga je već ‘pikirala’ i preuzela u svoje redove.
9
0
Podelite:
Loading ...
