SRĐAN BLAGOJEVIĆ SUMIRAO PRIPREME PARTIZANA: Trener crno- belih ističe da su pojačanja neophodna! (VIDEO)

Trener nezadovoljan trenutnim kadrom nakon priprema u Beleku!

Zimske pripreme Partizana su završene, ali trener Srđan Blagojević još uvek pokušava da stekne kompletnu sliku o timu koji je nasledio. U poslednjoj kontrolnoj utakmici protiv Jagelonije, učesnika evropskih takmičenja, Blagojević nije dobio sve odgovore koje je želeo. Pripreme su pratile povrede i manjak treninga, što je dodatno otežalo selekciju i primenu njegovog modela igre.

Blagojević je od početka svog mandata u Humskoj insistirao na pojačanjima kako bi ojačao ključne pozicije u timu. Međutim, do sada je klub, usled finansijskih problema, doveo samo dva mlada igrača, Milana Vukotića i Jovana Miloševića, od kojih se Milošević ubrzo povredio.

Svestan izazova u kojima se Partizan nalazi, Blagojević je najavio razgovore sa čelnicima Privremene komisije u vezi s potencijalnim pojačanjima. Istovremeno, apeluje na navijače za strpljenje i podršku, jer će mladi fudbaleri, koji su deo dugoročnog klupskog projekta, verovatno morati da preuzmu važnije uloge u prolećnom delu sezone.

– Zadovoljni smo, pre svega dobrim terenima, vremenskim prilikama, pa je sve što je isplanirano i urađeno, što je veoma važno u ovom periodu. Deluje nam da radimo dosta dugo zajedno, no, u principu smo zajedno malo više od dve sedmice. Pokušali smo u tom periodu da se upiznamo, priviknemo jedni na druge, uspostavimo neka pravila, upoznamo sa modelom igre, kulturom tima. Rekao bih da je sve to donelo određeni pomak – sumira Srđan Blagojević minulih 15 dana u Turskoj.

Da li je stekao detaljnije informacije:

– Rad u Turskoj nam je to omogućio i to je bio cilj. Poveli smo veliki broj igrača i četiri golmana i sada moramo da smanjimo brojčano stanje, da ga dovedemo na optimalni nivo, a u isto vreme da razgovaramo sa Upravom kluba o eventualnim korekcijama u prelaznom roku. To nam je u ovom momentu neophodno i sešćemo, po povratku u Beograd, i razogovarati sa Dankom Lazovićem i Predragom Mijatovićem na tu tremu.

Mnogo više se radi taktički nego fizički.

– Nije lako igračima, svesni smo toga i rečeno im je na sastanku. Guramo ih iz zone komfora, tražimo neke zahteve na koje nisu navikli u proteklom periodu, bez želje da ulazim da li je to dobro ili loše. A, čovek jednostavno teži da ostane u zoni komfora, dok ih mi teramo da ulaze u nešto što im trenutno ne prija i ne snalaze se najbolje. To je proces, dajemo sve od sebe da svakodnevno napredujemo i došli smo do nečega. Rekao sam i posle Jagelonije da smo dotakli nešto čemu težimo, ali je mnogo prostora za rad. No, imamo jasnu sliku dokle smo došli, igrači su se potrudili mmaksimalno, bili koncentrisani, usvajali nove zadatke i tu nemam zamerke. E, sada postoji i drugi aspekt, tiče se našeg nivoa u ovom trenutku. Međutim, meč sa Poljacima, koji su evropski nivo, pokazao je da im nismo pandam trenutno, ali imamo smernicu da se angažujemo i u perspektivi, u bližoj budućnosti, pariramo takvim ekipama.

Aido Kalulu i gubitak koncentracije protiv Jagelonije.

– To su detalji o kojima sam pričao, odnosno izlazak iz zone komfora igrača za koje trenutno imam razumevanje. Nebitno da li je strani ili domaći igrač. Detalj gde igrač smatra da je nešto pogrešno odrađeno u napadačkoj akciji i onda, posle napora koji je uložio, reakcija dolazi i kao plod frustracije. Ne opravdavam, ali se dešava. Razgovarali smo o tim situacijama odmah na poluvremenu, ne mislim da je nešto strašno učinjeno, Aldo je to i razumeo i uveren sam da se takve stvari neće ponavljati. Šta god da se dešava na terenu, moramo da se prilagodimo na novu situaciju – pozitivno i negativno, a da priče sa strane rešavamo isključivo u svlačionici, kroz razgovor.

Zahteva posebnu pažnju na detalje.

– Sebe doživljavam kao zahtevnog trenera i sam sebi prvo namećem dosta toga, potom tražim i od stručnog štaba i fudbalera. Zahtevam kognitivnu napregnutost, da stalno razmišljaju, jer za mene fudbal predstavlja konstantno razmišljanje, donošenje odluka maksimalno brzo i kvalitetno. Da bismo došli do toga, moramo da sakupljamo informacije, da se orjentišemo, čitamo situacije oko nas i donosimo pravilne odluke. Nije lako trenutno, ali sam ubeđen da ćemo vremenom napredovati i izgledati bolje, a igrači sami po sebi imati benefit od svega toga.

– To nam govori da imamo problem držanja intenziteta tokom cele utakmice. Trudimo se da promenimo način igre u odbrani i napadu i to iziskuje više energije i razmišljanja, te smo sposobni to da radimo samo deo utakmice. Koristili smo i veliki broj igrača i to je razlog, ali u analizi mečeva možemo da vidimo i dobre stvari, za koje se hvatamo i na kojima potenciramo. Mogli smo takođe da vidimo i probleme, posebno u defanzivi. Sve su to putokazi u kom bismo smeru morali da idemo u radu. Svesni smo kvaliteta i nedostataka…

Neophodna su pojačanja.

– Ne volim generalno veliki broj igrača u trenažnom procesu, volim da to budu 23 fudbalera, plus golmani, to je neki maksimum. Čak i ako ih je manje – nemam ništa protiv, ako su to igrači koji mogu da odgovore zahtevima. Prvo zato što se rasipa pažnja ako je veliki broj. Drugo, jer organizacija treninga je složenija i na kraju igrači koji su van pogona mogu da prouzrokuju nezadovoljstvo. Koliko novih lica očekujem posle razgovora sa čelnicima? – postavio je naglas pitanje Blagojević, pa zastao uz uzdah…

– Ne znam… Jako teško pitanje, jer smo svesni situacije u kojoj se nalazi Partizan i ograničenih mogućnosti što se tiče novih lica. Uprava zna moje viđenje i mišljenje na tu temu, znam i sam situaciju u kojoj se nalazi klub i pokušavamo da nađemo rešenja. Naravno, ne završava se to uvek po željama trenera, svestan sam i toga, ali bih jako voleo da u narednom periodu dobijemo neka rešenja koja bi povećala nivo kvaliteta ove ekipe Partizana.

– To je jasno. Povrede igrača su nam naštetile, ostali smo bez dva desna beka u ovom momentu, bez Nihada Mujakića koji nam mnogo znači i to nas dovodi u neku kompleksniju situaciju u radu. Vodi nas u neki novi pravac prelaznog roka. Sve će to uticati i na razgovor i na naredne poteze.

Ima ideje za nova pojačanja.

– Nema veze da li je domaći igrač ili stranac, nama je jedino merilo kvalitet za Partizan. To je prvi uslov, drugi su finansije, odnosno naše mogućnosti, a treće je koliko su igrači koji su nam interesantni dostupni klubu u ovom momentu.

Jovan Milošević se povredio.

– Trenutno nam je nepoznanica. Jasno nam je da je u pitanju veliki talenat, to smo videli kroz analize i kroz razgovore sa bivšim trenerima koji su radili sa Miloševićem. No, on je neko ko je veoma mlad otišao u inostranstvo, bio u Štutgartu, pozajmljen Sent Galenu, suočio se sa povredama, jednom, drugom, trećom, dobio je i bolest (mononukleozu, prim.aut.) i veoma malo igrao. Dakle, neko ko je došao nepripremljen za momentalni rad i kao posledica toga je došla nova povreda. Ali, naš prvi zadatak je da Jovana dovedemo u poziciju da može da radi normalno, pa da se pripremi za naredne izazove.

O navijačima.

– Pitanje je kompleksno i moj odgovor je da bih voleo da svi shvatimo u ovom trenutku u kakvoj je situaciji Partizan. Ne želim da kukam, da se žalim ili stvaram sebi alibi, već bih voleo da svi spoznamo situaciju u kojoj se nalazimo i da makar probamo da se ujedinimo, da poguramo jedni druge i unesemo neku novu energiju kako bismo, pre svega, izašli iz svega. A, onda da nastavimo nekim putem uzlaznom putanjom. Znam da navijači žele neka nova lica, kvalitet više, ali ponavljam reči sa predstavljanja: čak i ako ostanemo u trenutnom sastavu, daćemo sve od sebe da budemo intersantniji, bolji, kvalitetniji nego li u prvom delu prvenstva. Partizan nije šesti, već drugi na tabeli i naš je zadatak je da kroz rad zadržimo poziciju i da dobijemo neki plus više na kvalitet prikaza na terenu.

Veliki broj povreda:

– Imamo mišićne povrede koje me najviše brinu – Mujakića i Roganovića i Miloševića Imamo kontaktne Zubairua, Ilića, Đurđevića i očekuje da one budu brzo sanirane i da se igrači što pre vrate.

Bonusi:

– Poveli smo veliki broj mladih igrača, jer je to politika kluba. Znate kakva je bila i situacija u školi u prethodnom periodu i da bismo revitalizovali upravo školu, u dogovoru sa Upravom kluba, poveli smo te momke na pripreme. Hteli smo i da dođemo do zaključka u kojoj meri možemo da računamo na neke od njih. Protiv Hebara smo igrali meč sa prosekom od 19,5 godina, uz Natana De Medinu koji je jedini bio stariji. Partizan je u ovom momentu u toj situaciji da mora da se osloni na mlade igrače, ali i da se vrati korenima gde je ceo klub funkcionisao zahvaljujući školi. Podvlačimo crtu u Beogradu i donećemo odluku ko od mladih momaka ostaje uz prvi timu za Spartak, a i ko generalno ostaje da trenira sa najjačom selekcijom. Ko je od njih spreman da nosi igru Partizana? Da li je ili nije – moraće da bude u ovoj situaciji, moraće u „vatru“. Moramo samo da im olakšamo, da imamo nosioce na koje ti momci mogu da oslone, da ispravljaju njihove greške i da im pomognu na terenu savetima.

Nema zacrtanih ciljeva do kraja sezone:

– Definitivno – ne. Nisam pristalica dugoročnih planova, krupnih reči i obećanja, zanima me samo ono prvo što dolazi, a u našem slučaju je to analiza utakmica sa Hebarom i Jagelonijom, pa naredni treninzi, onda Spartaka iz Subotice. Da vidimo šta možemo da uradimo, kako da napredujemo i dokle će nas sve to dovesti – zaključio je Srđan Blagojević, dajući isti odgovor i kada je pitanje preformulisano na osvajanje Kupa Srbije i eventualni plasman u Evropu.

3

0