SRĐAN PLAVŠIĆ ZA HotSport: Prisetio se perioda u Zvezdi, ko mu je pretio i zašto je prešao u redove najvećeg rivala!

Veoma uzbudljivu fudbalsku karijeru ima ‘Atomski mrav’!

Srđan Plavšić, rođen 3. decembra 1995. godine u Novom Sadu ulazi polako u godine, kada ga možemo smatrati veteranom ovog sporta. Njegov profesionalni put krenuo je uzlaznom putanjom u dresu ČSK Čelareva i Spartaka iz Subotice. Tamo je svojim odličnim partijama privukao pažnju većih klubova, što ga je 2015. godine dovelo u Crvenu zvezdu. U Zvezdinom dresu, Plavšić je postao prepoznatljiv po energičnim prodorima i nesebičnom zalaganju. Navijači Crvene zvezde su ga zbog zalaganja i borbe na terenu prozvali – „Atomski mrav“. Svestan je i sam da Zvezda tada i danas, nisu isti klub.

„Zvezda tada i sada ne mogu da se porede, krenuvši od finansija, pa sve do terena, uslova, organizacije, apsolutno svega.. Ali drago mi je da je Zvezda postala redovan učesnik evropskih takmičenja i da je došla u situaciju da ona bira igrače i koga će uzeti. Kada sam ja bio tamo, retko ko je tada hteo da dođe. Zbog toga sam najviše ponosan, jer u tom teškom stanju, mi smo imali izvanrednu ekipu, dobre igrače, dobre ljude i kvalitetne strance. Imali smo hemiju kakvu nigde nisam imao. Trener Miodrag Božović je sve to znao da posloži i uvek drži atmosferu na nivou, iako je znao da je teška situacija oko finansija u klubu. Titula koju smo osvojili, gde smo pobegli Partizanu 31-32 boda, je nešto što ću zauvek pamtiti i biti na to ponosan.

Marakanu ću pamtiti po navijačima, naravno. Delije su uvek bile tu za nas, pružale podršku i kada nije bilo dobro, i kada smo druge godine ispustili titulu na Voždovcu. Bili su uz nas i uvek nam davali vetar u leđa… Kada se izlazi iz tunela na teren, taj osećaj kada se okreneš prema severu za mene nema cenu, i to je nešto na šta se uvek naježim kada se mislima vratim na taj period u Zvezdi.“ – rekao je Srđan Plavšić za HotSport.

PORAZ NA KROVU

Drugu titulu u nizu Zvezda je imala ‘u džepu’, ali je sve uspela da ispusti u samom finišu sezone. Ključna utakmica bila je odigrana na krovu Tržnog centra Voždovac, kada su ‘Zmajevi’ bukvalno ostavili ‘crveno-bele’ bez titule.

„Najteži momenat je bio upravo ta utakmica protiv Voždovca na krovu kada smo izgubili utakmicu. Samim tim, 5-6 kola pred kraj smo znali da je gotovo, da Partizan to neće ispustiti. Bili smo svi jako tužni i razočarani. Na sve to, i Grof je saopštio da odlazi. Rastanak sa njim u svlačionici nikada neću zaboraviti – pola ekipe je plakalo kada je on odlazio.“ – prisetio se on.

MOMENAT ZA PAMĆENJE

„A najlepši trenutak je svakako proslava titule na Marakani. To je ono nešto što ću pamtiti dok sam živ i što jedva čekam da pokažem ćerkicama kada malo porastu. Omiljena utakmica? Ajde da kažem možda moj prvi derbi protiv Partizana na Marakani, kada smo pobedili 3:1. Asistirao sam Hugu za prvi gol, odigrao sam jako dobro tu utakmicu i, da kažem, odmah „kupio“ navijače. Slavlje posle tog derbija i sve to što pobeda u derbiju nosi je ono što će mi ostati urezano.“ – poručio je Plavšić.

SAIGRAČI IZ ZVEZDE

Bio je to period kada su kroz Crvenu zvezdu igrači samo ‘protrčavali’, odnosno bili tu na jednu sezonu i odmah odlazili dalje. Ipak, kroz sve teške i lepe momente, izgrade se i neka neraskidiva prijateljstva.

„Pa, iskreno, svi su ostali u lepom sećanju. Opet kažem, svi smo se družili, nije bilo „ekipica“, nije bilo odvajanja. Baš smo imali atmosferu kakva se danas retko gde može videti. Prošao sam dosta do sada u karijeri i svuda postoje grupice, ali kod nas tada toga nije bilo. Posle svake utakmice išli smo svi na zajedničke večere, družili se i održavali tu prelepu hemiju između nas koja je bila.

Da kažem da sam danas u kontaktu sa dosta njih iz te generacije. Slavoljub Srnić, moj cimer i brat, Sava Pavićević, koji mi je bio kao otac u Zvezdi, Petar Orlandić, Nenad Gavrić, Lučo Ibanez, Hugo, Le Talek, Lune, Džin Anđelković, Marko Petković, Vlada Jovović, Kahriman… Bojim se da nekog ne zaboravim, ali sa svima njima sam ostao u kontaktu.“ – priseća se Plavšić.

PRATI I DALJE ZVEZDU

„Naravno da pratim. Sada, kada sam bio povređen, kupio sam pakete za Ligu šampiona i išao da gledam uživo utakmice Lige šampiona, kao i neke u domaćem prvenstvu. Kada god imam priliku, pogledam utakmicu, kao i košarku.

Drago mi je da Zvezda ide ka novoj tituli. Mislim da nema ko da joj ozbiljno zapreti – imaju kvalitetan tim i trenera. Želim im sve najbolje i da i sledeće godine igraju u Ligi šampiona.“ – dodao je on.

IZ ČEŠKE S LJUBAVLJU

Iz Crvene zvezde prešao u prašku Spartu gde je igrao punih četiri godine.. Nakon toga je nastupao i za Slaviju, te potom za Banik Ostravu, pa se može reći da je ostavio ozbiljan trag u Češkoj.

„Pa mogu da kažem da sam zadovoljan svime što sam tamo uradio i postigao. Da je moglo i bolje? Moglo je, ali sam zadovoljan. Naučio sam jezik, upoznao Prag, stekao dosta prijatelja i, što je najvažnije, izvukao iz svega što se desilo neke pouke.

Ajde da kažem da me u Sparti nisu dovoljno cenili. Odigrao sam preko 100 utakmica za njih, u svakoj dao celog sebe, i na svakom treningu, a na kraju sam doživeo to da su od mene napravili lažova i okrenuli me protiv navijača. To je malo šira tema, i o tome ćemo nekom drugom prilikom.“ – počeo je Srđan Plavšić, te se osvrnuo na period u Slaviji:

„U Slaviji sam počeo odlično, igrao dobro, i onda mi se desila povreda zgloba u kvalifikacijama za LS protiv Ferencvarosa, gde sam morao da odsustvujem 2,5 meseca sa terena. Posle toga mi je bilo teško da se vratim u staru formu pre povrede. Drugu godinu sam želeo više minuta i tražio sam od kluba da me puste na pozajmicu negde. Tražili smo najbolje rešenje, i poslednjeg dana prelaznog roka moj veliki prijatelj Nemanja Kuzmanović, koji je tada igrao u Baniku iz Ostrave, me je pozvao i pitao da li bih došao kod njih da im pomognem. Ubedio me je da bi to bila dobra opcija za mene. Nisam puno razmišljao, bilo mi je važno da igram, vratim se u svoju formu i pokažem svima kakav sam igrač ustvari kada dobijem poverenje i slobodu…

I pokazalo se kao dobra odluka. Od prve utakmice su me prihvatili navijači, iako je to jako teško u Baniku, pogotovo kada neko dođe na pozajmicu sa prošlošću kao ja (Sparta-Slavia). Banikovi navijači se ne vole sa njima… Tako da sam uspeo da uradim nešto što je malo kome poslo za nogom.

I ta godina mi je bila sjajna. U manje od 25 utakmica imao sam pet golova i sedam asistencija, i mogu da kažem da sam se fudbalski tamo najbolje osećao za ceo period u Češkoj. Dobio sam poverenje i slobodu u igri, i to sam im na terenu vratio.“ – zaključio je on.

DOSIJE – SPARTA PRAG

Navijači Sparte su obožavali lik i delo Srđana Plavšića, pružao je fenomenalne partije i zaista se dobro pokazao. Ipak, mnogo gorčine ostavio je sam rastanak između Sparte i Plavšića, jer nije bilo nimalo prijateljski.

„Pa, to je jako dugačka tema, ali ukratko, u Sparti sam želeo da ostanem. Trener koji je tih poslednjih 6 meseci bio, Pavel Vrba, je takođe jako želeo da ja ostanem i produžim ugovor, jer sam bio jedan od najbitnijih igrača u tom trenutku u ekipi. Mediji i navijači su svakodnevno vršili pritisak na klub da je neozbiljno i ne shvatljivo da ja igram sve utakmice, a ugovor mi ističe za 4-5 meseci, i da niko ništa povodom toga ne preduzima…

Ja sam tri puta išao kod Rošickog, sportskog direktora, i tražio da razgovaramo o novom ugovoru. Svi su znali da želim da ostanem, falila mi je i jedna godina u Češkoj da bih mogao da dobijem papire, ali on je samo odugovlačio svaki put, izmislio neke izgovore da nije do njega, da se čeka klub… I vreme je tako prolazilo. Ja sam igrao sve, igrao jako dobro i nisam znao šta će biti…

Posle nekog vremena je neko ubacio „rovca“ kako sam ja sve dogovorio za prelazak u Slaviju kada mi istekne ugovor sa Spartom, što u tom trenutku nije bila istina. Tada su počeli još gori pritisci na klub da ne smeju dozvoliti da se to desi. Mislio sam, ajde bar će mi sada ponuditi novi ugovor, iako nisam znao ništa o Slaviji i interesovanju u tom prvom momentu kada je vest izašla u novinama.“ – počeo je Srđan Plavšić za HotSport i potom dodao:

„Pričao sam sa trenerom, saigračima i saopštio im da prvi put to čujem. Verovali su mi i nastavili smo dalje da radimo i treniramo… A klub posle toga nije nudio ništa. Bio sam baš razočaran i shvatio da, ustvari, mene klub ne želi da zadrži, da samo trener i navijači žele da ja ostanem. Pozvao sam menadžera Igora Gluščevića i pitao da li ima nekih interesovanja za mene, s obzirom da igram jako dobro, a slobodan sam za 3 meseca.

Rekao mi je da ima 2-3 kluba iz Evrope, i da su ga kontaktirali iz Slavije. Tada sam prvi put saznao za interesovanje Slavije. Rekao sam mu da bih ja najviše voleo da ostanem u Sparti, ali mi je on rekao: „Slažem se, Srki, ali vidiš da niko ništa ne preduzima, očigledno je da te klub ne želi zadržati…“

Dugo sam razmišljao, posle jedne utakmice sam imao i pretnje od ljudi iz Sparte, da ne smem da odem u Slaviju, da ću imati problem, da će se oni za to pobrinuti… Bio sam u tom trenutku i razočaran i besan što sam doživeo da mi prete, a dao sam im celog sebe svaki trening i svaku utakmicu…

Posle toga su novine krenule svaki dan nešto da izbacuju za mene i Slaviju, a navijači su vršili preveliki pritisak na Rošickog i klub, da će biti problema ako ja odem u Slaviju… Tek posle toga su nas pozvali i tražili da razgovaramo o novom ugovoru.“ – dodaje on.

ROŠICKI ZAKUVAO SVE

„Agent je, naravno, otišao da sasluša ponudu. Tražili smo im 3-4 dana samo da on i ja porazgovaramo, to je bio četvrtak, i da ćemo im dati odgovor u ponedeljak, taman posle vikenda i utakmice koju igramo. Rekli su „ok“. Da bi na toj utakmici za vikend, mene trener na sastanku stavio u prvu postavu, sve normalno, i mi smo na dan utakmice stigli na stadion, a meni trener prilazi i govori da se ne skidam uopšte i da sam na tribinama za tu utakmicu.

Video sam po njemu da mu je krivo i da nije do njega ništa. Rekao sam „okej, nije problem“. Istog trenutka sam nazvao agenta i rekao šta se dešava. Bio je u čudu. Rekao sam mu: „Igore, ja ovde više ne želim da budem! Da mi ponude 5 puta veći ugovor od onog što sam imao, recite im sutra odmah da neću produžavati ugovor.“

Razumeo me je, podržao i tako je i bilo. Čim smo objavili da neću ostati, javnost i navijači su shvatili to kao da je sve ono iz novina bila istina i da odlazim u Slaviju… A Slavija, posle saznanja da neću ostati u Sparti, je počela još više da zove i bila jako konkretna. Otišao sam sa agentom i upravom Slavije na sastanak, saslušao sve, video da me svi žele, čuo od trenera sve što je meni bilo bitno u fudbalskom smislu, i rekao: „Imate moju reč, ako se dogovorite sad sve sa agentom oko finansija, od leta sam vaš.“

Iako sam znao da će Rošicki to posle iskoristiti i napraviti da sam ja u prvom trenutku već bio dogovoren sa Slavijom, kada su mediji objavili prvi put, nije me bilo briga, jer sam znao da sam čist i da mirno spavam. Tako je posle i bilo, sebe je na neki način oprao i opravdao, a ja ispao lažov… Ali takav je fudbal, takav je život… Meni je na kraju bitno samo da moja porodica i prijatelji znaju pravu istinu.“ – zaključio je Plavšić svoju priču o Sparti.

BALKANSKI RAKOV

Iako ga je fudbalska priča odvela u Poljsku, on je tamo okružen ‘našim ljudima’. Veliki broj igrača sa ovih prostora zajedno sa njim brani boje Rakova.

„Mogu da kažem da nigde nisam imao više Balkanaca u timu nego ovde. Prošle godine nas je bilo i više, ali su otišli Ante Crnac, Vladan Kovačević i Adnan Kovačević. Sigurno je da mnogo znači kada dođeš u novi klub i imaš nekog svog, koji je već duže tu i može da ti olakša adaptaciju. Tako da mogu da kažem da je i meni bilo puno lakše kada sam stigao u Rakov.“ – poručio je on.

POVREDE

Njegovu karijeru u poslednje vreme sputavale su povrede, zbog čega nije mogao da pomogne svom novom klubu i saigračima.

„Što se tiče povreda, prvo sam imao povredu kolena, tačnije pukao mi je medijalni ligament u februaru. Lečio sam se skoro 3 meseca i vratio se u klub početkom maja da odigram poslednje 3-4 utakmice koje su ostale do kraja. Ali to se nije desilo. Na četvrtom treningu, nakon što sam se vratio, pukla mi je ahilova tetiva na istoj nozi. To se desilo na Veliki petak, dva dana pred Uskrs.

Bilo je jako teško prihvatiti to da idem iz povrede u povredu, ali nekako sam uspeo da prebrodim taj period. Izabrao sam najboljeg hirurga za tetive u Finskoj, doktora Lasea Lampainena, koji je odradio odličnu operaciju. Posle njega sam izabrao da radim oporavak i rehabilitaciju u Beogradu kod dobro poznatog Andreje Milutinovića. I sada, iz ove tačke gledišta, mogu da kažem da nisam pogrešio i da sam uspeo da se oporavim i pre vremena zahvaljujući njemu.

Priključio sam se ekipi na pripremama u Marbelji, počeo sam da treniram polako s njima i nadam se da je povreda prošlost i da će mi ova godina biti mnogo bolja i uspešnija od prošle.“ – rekao je Plavšić za HotSport.

9

0