JEDAN OD NAJZASLUŽNIJIH LJUDI ZBOG KOJIH JE MIHAJLO CVETKOVIĆ ZAVRŠIO U ČUKARIČKOM: Dragoljub Bešević za HotSport otkriva svoju priču od istoka do zapada! (FOTO)

Zanimljiva priča talentovanog stručnjaka!

Danas vam donosimo priču o jednom od najtalentovanijih srpskih trenera, Dragoljubu Beševiću, rođenom 1988. godine u Kninu. Svoju trenersku karijeru započeo je u ranoj mladosti, kada je na poziv Momira Milete sa svega 26 godina odlučio da preuzme trenersku ulogu i od tada se posvetio razvijanju svog znanja i iskustva u fudbalu.

Bešević je svoju karijeru gradio u Srbijui, Kuvajtu, Kini i Kanadi. Kroz njegov dril prošla su mnoga talentovana deca u svim delovima sveta, a neke od njih sada gledamo na najvišem mogućem nivou. Kao glavni trener u generaciji 2007, fudbalskog kluba Čukarički, imao je priliku da radi sa supertalentovom decom od kojih su se neki potpuno afirmisali, poput mladog Mihajla Cvetkovića, koji je zaludeo mnoge evropske klubove, dok se još čeka afirmacija ostalih ništa manje talentovanih fudbalera poput: Stefana Mladenovića, Alekse Vasilića, Jovana Miladinovića, Vladana Čarapića kao i mnogih drugih.

Danas, nakon više od deset godina aktivnog rada, Bešević se može pohvaliti bogatom biografijom. Njegova posvećenost obrazovanju i stručno usavršavanje omogućili su mu da postane tehnički direktor u renomiranoj Force Akademiji u Burlingtonu – Kanada. Ovaj mladi, a sada već i iskusni stručnjak ističe značaj ulaganja u edukaciju i planira da nastavi svoj profesionalni razvoj kako bi dostigao najviše standarde u trenerskom svetu.

Malo informacija o Vama može da se pronađe na internetu od odlaska iz Čukaričkog. Pa, za početak, možete li nam reći gde sada radite?

„Trenutno radim kao tehnički direktor u Force Akademiji iz Burlingtona u Kanadi. To je nova funkcija za mene, i moram priznati da sam se odlično snašao. Akademija ima preko 600 dece, što je najveći broj u njenoj 11-ogodišnjoj istoriji. Organizovali smo sve selekcije od U8 do U20, a tim je podržan sa odličnim trenerima oko 30-ak njih, od kojih su 1/3 Srbi. Najveća zahvalnost za ovaj uspeh može da se pripiše predsedniku kluba gospodinu Mihajlu Markoviću, Srbinu iz Sarajeva, koji je uložio mnogo znanja, vremena i resursa da bi ona postala sve što je danas. Sve naše selekcije, od U8 do U20, nastupaju u najjačim kanadskim ligama što je svakako dodatan uspeh. U proteklih 6 meseci zajedničkog rada, uspeli smo da postavimo temelje za dalji razvoj naše akademije, a od 10. januara u dogovoru sa predsednikom kluba treba da preuzmem i funkciju tehničkog direktora na ženskoj strani. S obzirom na postignute rezultate u proteklom periodu, dobio sam ponudu da ostanem ovde na duži rok, što ozbiljno razmatram, a uskoro bi trebalo da završim licencu za tehničkog direktora kako bih dodatno usavršio svoje znanje.“

Svedoci smo da Kanada svakodnevno napreduje kada je fudbal u pitanju. Na prošlom Svetskom prvenstvu su igrali lep fudbal, ali su osvojili svega jedan bod. Može li se reći da Kanada više nije samo zemlja hokeja i skijanja?

„Apsolutno. Kanada se poslednjih godina značajno razvila kada je fudbal u pitanju. Svetsko prvenstvo, na kojem su učestvovali, donelo je dodatnu pažnju i ulaganja u infrastrukturu i stručni kadar. Sve više dece se uključuje u fudbal, a izgradnja terena i unapređenje uslova ide u korak s tim. Hokej je i dalje sport broj jedan, ali fudbal je u uzlaznoj putanji, i taj trend će se sigurno nastaviti, posebno sa predstojećim Svetskim prvenstvom 2026. godine, koje se održava u Meksiku, Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadi.“

Kratko ste bili u Sinđeliću kao trener, tokom 2020. godine?

„Nakon 3 godine rada u Kini, tokom korone sam se vratio u Srbiju tj. u Sindjelić, koji je tada bio prva beogradska liga. To je jako dragoceno iskustvo za mene, uradjen je dobar posao, u tako zahtevnom  takmičenju. Dobrim radom i posvećenošću uspeli smo da izborimo opstanak u ligi i da zadržimo sredinu tabele. Deca i roditelji su to prepoznali te je brojnost dece dosta porastao u tom periodu, što je svakako od izuzetne važnosti, jer manji klubovi žive od toga, a opet uspeli smo da opstanemo u jakom takmičenju te smo nastavili sa promocijom kluba. „

Radili ste u Srbiji, Kuvajtu, Kini, a sada u Kanadi. To su kulturološki različite zemlje. Gde vam se najviše svidelo?

„Svaka zemlja ima svoje prednosti i mane. U Srbiji je naravno glavni problem infrastruktura i nedostatak osnovnih elemenata za rad. Takođe, veliki problem je mali broj terena, pa se često dešava da se kuburi sa manjkom termina. Ovde u Srbiji su deca nadprosečno talenotavana, što je naša najveća prednost, i što nama trenerima omogućava bolji rad na terenu. Kvalitet struke je na visokom nivou i to je prepoznatljivo ne samo kod nas već i u celom svetu. U Kini je izražena disciplina kod igrača, i ona je na izuzetno visokom nivou. Sama infrastruktura je vrhunska što nama trenerima omogućava bolje i lakše uslove za rad, ali nedostatak prirodnog talenta među igračima je lako prepoznatljiv.

Za razliku od Kine u Kuvajtu su veoma visoke temperature, što negativno utiče na stanje travnate podloge, što je primoralo tamošnji savez da svakodnevno ulaže u infrastrukturu, da ulaže u terene, sportske objekte, te da se tamo na svakih 4, 5 meseca menja travnata podloga što za veliku pohvalu. Ljudi iz tamošnjeg fudbala izuzetno cene nas trenere iz Srbije, i zaista je fascinantno da u svakom klubu, pa čak i u reprezentativnim selekcijama, radi neko naš, nebitno da li je to trener, skaut, lekar, analitičar, dosta ljudi radi i u samoj administraciji. Jako smo cenjeni u Kuvajtu, ne samo u fudbalu već i u ostalim sportovima, tako da je baza naših ljudi u Kuvajtu baš velika.

Kanada sa druge strane nudi balans između talenta i kvalitetnih uslova za rad. Tamo je napravljen sistem gde se igraju dve lige: letnja I zimska. Infrastruktura je fenomenalna, jedini problemi se javljaju u zimskom periodu, kada dolazi do problema zbog manjka balona za fudbal, ali savez svakodnevno radi na rešavanju tih nedostataka. U Kanadi je velika migracija iz svih delova sveta, tako da u svom tom kvantitetu, uvek ispliva određeni kvalitet.“

Često napominjete značaj obrazovanja u sportu. Zašto je to toliko važno?

„Obrazovanje je osnova za svakog trenera, posebno za one koji nisu imali priliku da igraju na najvišem nivou. Tokom svoje karijere završio sam niz licenci: od UEFA C licence, pa uz godine rada i iskustva sam polagao za UEFA B licencu, pa kasnije i samu UEFA A licencu, a tek posle 10 godina rada, planiram da konkurišem za UEFA PRO licencu što je kruna svakog trenera. Pored UEFA licenci, takođe sam završio Višu trenersku školu, na starom DIF-u sa zvanjem FUDBALSKOG TRENERA. Kroz desetogodišnji rad, uvek sam pronalazio vreme da se usavršavam, pa sam uspešno završio niz specijalizovanih kurseva među kojima su Coerver couching, ONCE video analiza i IPSO scouting.  Preporučio bih svim trenerima da ulažu u sebe jer je znanje dragoceno za svakog pojedinca. Prema mom mišljenju, kada se završi igračka karijera ne može odmah da se radi na najvišem nivou, primera radi u Superligi Srbije, već bi trebalo da trener neko vreme radi i ulaže u sebe, pa da kroz određeni vremenski period kada mu se ukaže šansa bude spreman za naredni korak. Brzo preskakanje faza u razvoju jednog trenera je najveći problem, jer tako mladi treneri mogu lako da izgore u želji, što se dosta puta pokazalo u praksi. Ja sam odlučio da koračam postepeno, i evo nakon 10 godina rada sam spreman na sledeći korak odnosno UEFA PRO licencu.“

Malo ljudi zna da ste Vi jedan od onih koji su zaslužni za dolazak Mihajla Cvetkovića iz Niša baš u Čukarički?

„Davne 2014. godine sam počeo kao pomoćni trener Čukaričkog u generaciji 2002, iz koje su izlašli fudbaleri poput:  Aleksandra Lukića, Vladimira Prijovića, Aleksandra Kadijevića, Andrej Kožul…Nakon 6 meseci rada, zaslužio sam poverenje uprave, te sam postao glavni trener generacije 2007 iz koje u narednom periodu očekujem da se afirmišu igrači poput: Mihajla Cvetkovića, Vladana Čarapića, Stefana Mladenovića, Matije Prokopijevića (svi trenutno u FK Čukarički), Alekse Vasilića, Jovana Miladinovića, Danila Bulatovića, Đorđe Cvetković(svi trenutno u FK Crvena zvezda). Vremenski period proveden sa generacijom 2007 nosi najlepše uspomene u mojoj dosadašnjoj karijeri, osvajali smo mnogobrojne trunire, što domaće, što inostrane, gde smo uradili velike stvari za promociju FK Čukaričkog, a ujedno smo beležili odlične rezultate, što je donelo i niz individualnih priznanja što za najboljeg strelca, igrača, golmana i trenera.“

Ko Vam je trenerski uzor, domaći i strani?

„Od malih nogu, ja sam veliki navijač Arsenala, pa je moj najveći uzor i trener koji mi je probudio želju za trenerski poziv svakako, Arsen Venger. Odrastao sam uz generaciju Arsenala, sa Anrijem, Berkampom i družinom koja je dominirala početkom 21. veka a pre svega u sezoni 2003/04 kada su ostali neporaženi, a Vengerova filozofija igre me je inspirisala od malih nogu. Od domaćih trenera, veliko poštovanje gajim prema Vladanu Milojeviću, trenutno jednim od naših najboljih trenera. Imao sam tu sreću da sam u vremenskom periodu od 2014 do 2017, radio u FK Čukarički baš kada je on bio trener prvog tima. Milojević je uvek poštovao trenere iz omladinske skole i uvek se lepo ophodio prema nama. Njegovi rezultati, volja i pristup radu su za svaku pohvalu.“

Možete li podeliti neku anegdotu u dosadašnjoj trenerskoj karijeri?

„Jedna od najzanimljivijih situacija dogodila se tokom mog angažmana u Kuvajtu. Nakon dolaska i par odrađenih treninga igrali  smo utakmicu protiv Al Nasera koju smo pobedili 2:1, a još uvek nismo imali potpisane ugovore sa klubom.  Vlasnik je stalno odlagao potpis ugovora,  da bismo u kratkom vremenskom period igrali i dobili  još jedan meč protiv Al Šababa, rezultatom 1:0, ali nam uprava kluba I dalje nija davala ugovor. Pred treću prvenstvenu utakmicu, koja je bila protiv velikog rivala Al Arabija, rečeno nam je da su prve dve utakmice bile protiv „lakih rivala“ i da uprava kluba želi sad da nas vidi na pravom testu. Velikom pobedom od 3:1 sve se promenilo, nakon trećeg uzastopnog trijumfa konačno smo stekli poverenje uprave kluba, igrača i navijača što je rezultiralo da na kraju te sezone da Kazma osvoji Emir kup nakon 13 godina.“

Kakvi su Vam planovi za budućnosti, postoji li opcija za povratak u srpski fudbal?

„Dosta vremena sam proveo u Srbiji, 5 godina, kada se uzme u obzir rad u Čukaričkom I Sinđeliću, a takođe 5 godina u inostranstvu, 3 godine u Kini I po godinu dana u Kuvajtu I Kanadi, tako da sam ja trenutno na 50:50 što se tiče tog odnosa rada u domovini i van nje. Ostao bih još neki vremenski period u inostranstvu i pokušao da završim stvari koje sam ovde započeo. Osećam se lepo u inostranstvu, lepe utiske nosim iz svake zemlje u kojoj sam radio, lako se adaptiram , ne predstavlja mi problem život izvan Srbije, a naravno da me matična zemlja vuče i u slučaju dobre prilike  naravno da sam zaintersovan da se vratim u Srbiju.“– zaključio je Dragoljub Bešević u razgovoru za HotSport.

13

0