MOĆNE NOVAKOVE REČI PRED START US OPENA: Morao sam da dam najviše za Srbiju, takve emocije nikada nisam osetio!

Dotakao se i slučaja Siner koji je podigao veliku prašinu!

Ne zaustavlja se Novak Đoković i nakon osvojenog zlata u Parizu. Njega ćemo gledati na US Openu, a srpski teniser se nada da bi mogao da dođe o jubilarne 25. grend slem titule.

Pred početak turnira on je govorio na konferenciji za štampu i prokomentarisao osvojeno zlato na OI 2024.

– Sjajno je biti opet u Njujorku. Bio je to lep trenutak, napravili su mi lep video, dobro smo se zabavili i podelio sam utiske o zlatnoj medalji, o najvećem uspehu u karijeri, to mogu da kažem sad kad je prošlo malo vremena. Za Srbiju, sa 37 godina, morao sam da dam najviše. Cela nacija je gledala, porodica mi je bila tu, bio je to trenutak za ponos, scenario iz snova. Najintenzivnije emocije koje sam ikada iskusio na terenu – zastava, himna… – kaže Đoković.

Nijedan igrač nije odbranio titulu u Velikoj jabuci od 2008, ali Novak se oseća spremnim da prekine prokletsvo dugo 16 godina.

– Nadam se da će se to promeniti ove godine, za mene je uvek cilj da se borim za trofej. Taj pristup i mentalni sklop nije drugačiji. Ljudi me pitaju šta još mogu da osvojim posle zlata, i dalje osećam da sam motivisan, takmičarski sam nastrojen, želim da ispisujem istoriju i da uživam na ATP turu, da inspirišem mlade ljude da igraju i gledaju tenis… Slemovi su stub našeg sporta – ako nisi inspirisan na njima teško ćeš biti bilo gde drugde. Na US openu imamo najveći stadion na svetu, večernji mečevi su uvek nešto posebno i jedva čekam da izađem opet – buka, energija, drugačije je od bilo čega drugog.

Dotakao se i slučaja Siner koji je podigao veliku prašinu.

– Ovakvi primeri su razlog zašto smo osnovali PTPA, koji zastupa igrače i stara se da se pokrije svaki detalj kako bi igrač mogao da živi od ovog sporta. Razgovarali smo o ‘dubini’ Tura, o tome koliko igrača može da živi od tenisa… Mnogo je tema na kojima se radi u PTPA, a još nismo priznati koliko bismo želeli u okviru teniskog ekosistema. Kada je reč o Janiku, PTPA se uvek zalaže za standardizovane protokole. Razumem frustraciju igrača jer nema konzistentnosti. Prošlo je pet-šest meseci otkad je to saopšteno njemu i njegovom timu. Mnogo je mana u sistemu, razumem osećanja igrača koji se pitaju da li su oni tretirani na isti način. Nadam se da će rukovodeća tela u tenisu naučiti nešto iz ovoga, jasno je da mora da dođe do promene. Neki su imali slične slučajeve ili iste slučajeve sa različitim ishodom. Da li je to do finansija, da li igrač može sebi da priušti efikasniju odbranu advokata… Ne znam, ali moramo da standardizujemo stvari kako bi svaki igrač – nezavisno od ranga i profila – bio tretiran jednako – zaključio je drugi teniser sveta.

0

0