RVAČI KAO HEROJI IZ SENKE: „Cilj je bar jedna medalja za Srbiju!“

Srbija ima čemu da se nada od svojih rvača

Rvačka reprezentacija Srbije spremna je da otputuje u Pariz, gde će se od 5. avgusta boriti na Olimpijskim igrama. Petorica srpskih rvača, uključujući Mate Nemeša, Aleksandra Komarova, Georgija Tibilova u grčko-rimskom stilu, i Stevana Mićića i Hetika Cabolova u slobodnom stilu, braniće boje naše zemlje na ovom prestižnom takmičenju.

Selektor reprezentacije, Milorad Dokmanac, izrazio je zadovoljstvo pripremama koje su rvači prošli u novom multifunkcionalnom Nacionalnom trenažnom centru u Košutnjaku. Ističe da su dugotrajne pripreme započete još u decembru prošle godine u olimpijskom trening centru u Sijera Nevadi u Španiji.

– Približava se kraj dugotrajnih i mukotrpnih priprema koje smo počeli još 3. decembra prošle godine u olimpijskom trening centru u Sijera Nevadi u Španiji. Za ovih sedam meseci rada, naši olimpijci su možda samo dvadesetak dana bili svojim kućama. Sve ostalo vreme su posvetili treninzima za Olimpijske igre. Veliki deo priprema proveli smo u inostranstvu zbog prilike da sparingujemo sa odličnim reprezentacijama poput Mađarske, Bugarske, Turske, Hrvatske… Obezbedili smo pet normi za Olimpijske igre i to je najbolji rezultat od raspada bivše SFRJ i zato je veoma istaći i veliku ulogu Vlade Republike Srbije, Ministarstva sporta i predsednika Aleksandra Vučića, koji su obezbedili svim našim sportistima izvanredne uslove za pripreme za ove Olimpijske igre, kao nikada do sada – rekao je Dokmanac koji će kao selektor peti put uzastopno predvoditi naše rvače na Olimpijskim igrama.

Svi u taboru rvačke reprezentacije Srbije nadaju se da će u Parizu biti osvojena barem jedna olimpijska medalja:

– Moja očekivanja su kao i uvek velika, ali potrebno je ostati prizeman u svakom trenutku. Ovo su Olimpijske igre, najkvalitetnije takmičenje i svako dolazi da pobedi i osvoji medalju. Bar je tako u rvanju, jer na olimpijskom rvačkom turniru nastupaju rvači iz 70 zemalja, njih 288 koji su najbolji na svetu. Većina učesnika ima svetske ili kontinentalne medalje u ovom olimpijskom ciklusu, zato moramo biti zadovoljni ako osvojimo barem jedno odličje. Ne smemo zaboraviti da do 2016. godine i olimpijskog zlata Davora Štefaneka 32 godine nismo imali olimpijsku medalju, a rvanje je sa 18 odličja naš najtrofejniji olimpijski individualni sport. Prema tome, jedna medalja je cilj, ali svih pet naših takmičara će sigurno dati sve od sebe da dođu do olimpijskog odličja – konstatovao je Dokmanac.

Optimistični duh srpskih rvača podstiče i činjenica da su od 2013. godine na svim velikim takmičenjima osvajali barem jednu medalju. Dokmanac je izrazio nadu da će se taj niz nastaviti i u Parizu, ističući da su odlični uslovi za rad obezbedili solidnu osnovu za uspeh.

– Na nama je da opravdamo značajna ulaganja koja je država imala u rvanje poslednjih godina. Imali smo odlične uslove za rad i za očekivati je da posle zlata Štefaneka u Riju i bronze Datunašvilija u Tokiju i iz Pariza se neko od naših reprezentativaca vrati sa medaljom oko vrata – istakao je Dokmanac i na kraju poručio:

– Svestan sam da su u Srbiji sportovi sa loptom na prvom mestu i da se oni najviše prate. Međutim, Olimpijske igre su nešto posebno i to je prilika da se širi krug ljudi bolje upozna sa rvanjem i ostalim borilačkim sportovima, jer se osim od rvača i od džudista, tekvondista i boksera očekje bar po jedna medalja. Ako se to desi to je onda minimum četiri medalje. Zato pozivam sve ljubitelje sporta u Srbiji da isprate sve naše borbe i pruže nam podršku, koja će u žestokoj konkurenciji biti dragocena.

1

0