SRPSKA ODBOJKAŠICA BILA META ORUŽANOG NAPADA: „Baš ogromni noževi, ne znam ni kako su im stali ispod majice“

„Mi smo vrištale, četiri pištolja i to ona sa prigušivačima su nam bila oko glava“

Srpska odbojkašica Aleksandra Uzelac proživela je pravuo dramu u Rio de Žaneiru, gde nastupa za Fluminense, kada su je na brazilskim ulicama napali nožem i pištoljem.

U razgovoru za „Mocartsport“, Aleksandra je otkrila to traumatično iskustvo koje je imala.

– Vraćala sam se sa drugaricom sa večere, vozile smo bicikl po stazi koja je predviđena za to. Pored je trotoar za pešake, onda deo gde je zasađeno drveće – okolo je korenje i kamenje, pa onda put kojim idu automobili – koji je niži, nije u istoj ravni. U suštini nemoguće je sa staze da izađeš bicklom na put… Ja sam išla prva, ona iza mene. Kako sam se zaletela – dvojica su naletela na mene. Podigli su majice i izvadili noževe. Ma to su bukvalno bile mačete – baš ogromni noževi. Ne znam ni kako su im stali ispod majice. Krenula sam da vrištim i nisam znala šta ću. Skrenula sam na taj put… Mogu da kažem da me sam bog spasao jer nisam čak ni pala s bicikla, a izletela sam na put gde su automobili, motori – prisetila se Aleksandra prvog incidenta.

Zatim je posle nekoliko dana bilo još dramatičnije.

– Vraćala sam se iz kluba do stana, bila sam sa drugaricom na večeri. Pre toga smo gledale fudbalere Fluminensea, sve je bilo super. Zaustavile smo Uber, ušle u kola… Ja sam mom dečku Danilu napisala poruku da je sve u redu i da stižem kući za 30 sekundi, pošto živim 100 metara od kluba. Gledala sam u telefon, a drugarica me uhvatila za ruku i počela da viče: „Uzi, Uzi, Uzi…“. Ja pogledam, kad ono ispred nas stoje dva auta, iza takođe, pored dva motora. Izlaze muškarci sa fantomkama i pištoljima. Dvojica su stala ispred kola, a ostali su na svaka vrata pokucali sa pištoljem. Na portugalskom su vikali da im damo sve što imamo. Otvorili su vrata i uperili nam pištolje u glavu – rekla je za Mocartsport i nastavila:

– Mi smo vrištale, četiri pištolja i to ona sa prigušivačima su nam bila oko glava. Ispretresali su nas, a jedan je krenuo i da uđe u kola, ali smo mi nekako uspele da iskočimo i krenemo da trčimo. Ništa nam nije bilo u glavi, samo da dođemo do kluba, jer smo znale da ćemo tamo biti bezbedne. Sve to je bilo u mojoj ulici… Kad smo stigle i spasile se, dali su nam vodu. Bile smo u šoku, počele smo da plačemo.

Istakla je bivša igračica Lajkovca da se „noćna mora“ nastavila i posle.

– Došla sam sa drugaricom u moj stan, bila je tu kod mene, nisam spavala uopšte… I posle svega su mi krenuli napadi panike. Jedno veče je bilo baš strašno, uplašio se i moj Danilo, a ja se ne sećam ničega. Samo sam se probudila u sred noći i počela da vrištim, da vičem, mislila sam da me neko juri. Zvala sam mamu i rekla da hoće da me ubiju u stanu. Mislila sam da me neko zove: Uzelac, Uzelac… Trauma je velika. Baš taj vozač, koji inače nije iz Rija, nego je stranac, nam je ispričao da je viđao slične situacije i da se dešavalo i da ubiju ljude. Njima je to kao dobar dan.

0

0