Vaterpolo reprezentacija Srbije igra protiv selekcije Crne Gore u okviru drugog kola Svetskog prvenstva u Dohi od 15:30. Izabranici Uroša Stevanovića odigrali su sjajno prvo poluvreme, nadigrali su ‘Ajkule’ u svakom smislu i na kraju prvog poluvremena poveli rezultatom 6:3.
PRVA ČETVRTINA:
Naš nacionalni tim je imao prvi napad koji je bio uspešan pošto je Viktor Rašović pogodio. Imali su Crnogorci kontru, ali je naš čuvar mreže imao sjajnu intervenciju, potom je ponovo Rašović pokušao da dođe do drugog gola, međutim njegov šut je zaustavio Tešanović.
Bolji početak Srbije u odnosu na današnjeg protivnika. Brzo su ‘Delfini’ stigli do prednosti od 2:0 koji je bio dugo na snazi, a CrnaGora se dosta ispromašivala. Nastavili su izabranici Uroša Stevanovića sa odličnom igrom i koristili nerovzu u igri ‘Ajkula’ i došli su do prednosti od 3:0 preko Dušana Mandića.
Golman Srbije Radoslav Filipović je bio odličnom nivou i vidno raspoložen za utakmicu, branio je sve moguće vaterpolistima CrneGore. Nakon sedam ipo minuta u prvoj deonici Crna Gora je uspela da dođe do gola, ali je Srbija skorz nadigrala svog protivnika i na kraju prve donice ‘Delfini’ su vodili sa 4:1.
DRUGA ČETVRTINA:
I ovaj deo utakmice Srbija započinje na bolji način, uz igrača više Strahinja Rašović je savladao Tešanovića i povisio na 5:1. ‘Delfini’ su igrali odbranu na visokom nivou tako da Crna Gora nije tek tako mogla da nađe put do gola Filipovića, koji je branio fantastično. Potom su ‘Delfini’ imali dva vezana napada koja nisu iskorstili zbog sjajnih intervencija golmana ‘Ajkula’.
Smanjili su Crnogorci prednost na 5:2 uz igrača više. Crna Gore je pokazala da nema rešenja za odbranu Srbije, dok je naš nacinalni tim koristio svaku situacija. Dušan Mandić je povisio na 6:2 nakon preciznog šuta sa penala. Uspeo je Jovan Vujović da se snađe i uz mnogo sreće postigne pogodak (6:3).
Srbija je ovu deonicu rutisnki privela kraju i zahvaljujući dobroj igru u odbrani i pametnoj u napadu okončai su prvi deo meča u svoju korist.
Jedna od najvećih legendi Partizanaje bez ikakve sumnje Saša Ilić. Čovek, koji je sinonim za 'crno-beli' dres. Ipak, nikada nije voleo da ističe sebe ispred tima, niti je voleo da bude smatran najvećim među najvećima.
"Partizan je moj klub. Klub za koji navijam od rođenja. Srećan sam što sam ušao u istoriju. Kažem – volim Partizan. I iskreno – znam da nisam najbolji igrač u istoriji, jer je konkurencija žestoka. Partizan je jedan od najvećih klubova u Evropi, a činjenica da sam tamo proveo više od 25 godina mi znači. Tamo sam i krenuo da razmišljam o trenerskom poslu. Poslednjih nekoliko godina karijere sam pomagao trenerima i spremao se za život nakon što okačim kopačke o klin.
“Posao trenera je takav, nekad bude dobro, nekad loše. Krenuo sam od selekcije Srbije do 15 godina, zatim sam postao pomoćnik u A timu. Bila je to 2018. godina… Stigao je poziv Čukaričkog gde sam bio prvi trener sedam meseci. Posle sam išao u inostranstvo. Jednostavno, nikada ne znaš kakva ti je budućnost. Igrač kada potpiše ugovor na dve, tri godine, on je donekle siguran. Kada si trener – bez obzira na to imaš li dugoročan odgovor, možeš da dobiješ otkaz." - rekao je Saša Ilić za Offside plus.
0
0
Loading ...
