ANDRIJA KALUĐEROVIĆ ZA HS: ‘Napad OFK Beograda je u sigurnim rukama, igranje za Zvezdu je ostvarenje sna!’ (FOTO) (VIDEO)
‘Crvena zvezda je po meni ostavila dobar utisak Ligi šampiona, jeste da su ispali, igrali su protiv odličnih ekipa.’
Ostaće upisan zlatnim slovima u anale srpskog fudbala, kao fudbaler koji je u svakom klubu ostavio veliki trag i bio miljenik navijača, ali i kao vlasnik rekorda sa navjiše golova u Superligi. Taj poduhvat su prevazišli Milan Bojović i Aleksandar Katai, ali i pored toga Andrija Kaluđerović će ostati upamćen kao veliki igrač i golgeter.
Ipak, sve što je lepo ima svoj kraj, pa i njegova fudbalska avantura koja je trajala skoro 21 godinu. Rešio je da okači kopačke o ‘klin’ tamo gde je sve počelo na ‘Karaburmi‘ u OFK Beogradu, može se reći prava romantika. Kaluđerović je ponovo rekorder u jednom segmentu, a to u broju klubova u kojima je igraju, a to je čak 25.
Njegov put je bio trnovit pošto je pre nego da dobije pravu šansu u OFK Beogradu, morao na ‘kaljenje’ u Lovćenac, Radnički Pirot, Hajduk Kulu, Spartak Suboticu i Mačvu. Nosio je i dres Rada u četiri navrata, ali se definitivno njegove partije pamte iz vremena kada je igrao za Crvenu zvezdu i to u periodu kada to nimalo nije bilo lako. Klub je bio u senci svog ‘večitog rivala’ Partizana, ali je Andrija ipak išao srcem, od 2010. do 2012. godine je na 55 susreta bio precizan 30 puta.
Oprobao se u inostranstvu. Nosio je dresove Pekinga, Tuna, AEL-a, Rasinga, Olimpije iz Ljubljane, Žalgirisa, Porte, Intera iz Zaprešića, Al Šinaja i Rige. Međutim, na kraju ovog puta ponovo je išao srcem i vratio se u OFK Beograd, kako bi pomogao posrnulom gigantu da se vrati u elitu. Prošle godine su upali u Mozzart Bet Prvu ligu Srbije, ali je sada na pola puta do velikog uspeha ipak rešio da je kraj.
Okončao si bogatu karijeru u OFK Beogradu koji je na dobrom putu da se plasira u Superligu. Šta je presudilo da kažeš da je kraj?
AK: Osetio sam da više nije taj motiv koji treba da bude. Čovek mora nekada oseti kada treba da stane, tako da rešio da okačim kopačke o ‘klin’, ali ostaću u fudbalu na nekom drugom poslu.
Da li je napad Romantičara u sigurnim rukama?
AK: Napad je u sigurnim rukama. Tamo je Dejan Georgijević koji je dao dosta golova. Bio je i mali Kahrić koji je odlično odigrao. Sigurno će da dovedu još nekog igrača, tako da nema bojaznosti.
Rekorder si po broju promenjenih klubova i karijeri, čak 25. Da li postoji nešto što bi promenio?
AK: Da, promenio sam dosta klubova. Pa upravo bih to i promenio, ali eto, takva mi je bila karijera, tako da mogu biti zadovoljan. Naravno, sigurno je moglo biti bolje, a moglo je i gore.
Bio si član Crvene zvezde u periodu od 2010. do 2012. godine. Klub tada nije bio u baš najboljoj situaciji. Da li je igranje za ‘crveno-bele’ ostvarenje nekog dečačkog sna?
AK: Crvena zvezda je ostvarenje dečakog sna, ne samo mene, već svakog fudbalera koji kreće da se bavi ovim sportom ozbiljno. To je vrhnunac moje karijere.
Kada si igrao za Zvezdi, klub je bio u sličnoj situaciji u kojoj je sada Partizan. ‘Crno-beli’ su tada dominirali, igrali Evropu. Kakva je atmosfera bila tada? U to vreme je bio trener legendarni Robert Prosinečki. Kako je bilo sarađivati sa njim?
AK: Atmosfera je bila super. Tada smo imali više navijača nego sada. Trener nam je bio legendarni Robert Proseničeki, finansijska kriza je bila, ali meni to bio jako lep period. Sa Robijem je bilo super sarađivati. Dobar čovek pre svega, pa onda trener.
Bio si u različitim ligama na svetu. Koja je na tebe ostvila najjači utisak?
AK: Pa na mene je veliki utisak ostavila australijska liga i druga liga Španije, koja najduže traje. Igra se maltene do jula, ima 22 ekipe u ligi.
Do nedavno si držao rekord Superlige sa najviše postignutih golova (80), sada su ispred tebe Aleksandar Katai sa 95 i Milan Bojović sa 103. Kakav je osećaj biti vlasnik takvog rekorda?
AK: Držao sam dugo taj rekord, ali oni su tu da bi se rušili. Bojović je sada najbolji, koji je i moj drugar iz mlađih selekcija i sasvim zasluženo je na prvom mestu liste strelaca.
Bio si takođe fudbaler Rada koji je sada u Srpskoj ligi Beograd i u teškoj situaciji, a poznato je da su ‘Građevinari’ bili fabrika mladih talenata. Šta se desilo sa tim klubom?
AK: Za Rad mi je jako krivo. To mi je posle OFK Beograda gde sam počeo karijeru i Crvene zvezde gde sam beležio najbolje nastupe, omiljeni klub. Na Banjici sam odlično igrao, bio sam omiljen kod navijača i kod ljudi iz kluba. Koliko volim Rad, govori činjenica da sam se četiri puta vraćao tamo, ima veliko mesto u mom srcu. Imaju velikih finansijskih problema, ne znam šta će tu biti, ali želim im sve najbolje.
Protiv kog igrača ti je bio najteže da igraš u karijeri?
AK: Mladen Krstajić, definitivno.
Crvena zvezda dominira srpskim fudbalom već godinama, a Partizan je uspeo da dobije derbi i osvoji jesenju titulu. Da li ‘crno-beli’ mogu prekinu dominaciju?
AK: Zvezda će biti šampion. Bez obzira što su sad izgubili derbi, mislim da imaju jako kvalitetniju ekipu i da će to biti sve kako treba na kraju.
Srpski klubovi su ostavili loš utisak u Evropi. Da li bi možda jača konkurencija u Superligi doprinela da naši timovi budu bolji u kontinetalnim takmičenjima?
AK: O toj temi sam dosta puta govorio. Fali dosta brzine, snage i srčanosti. Crvena zvezda je po meni ostavila dobar utisak Ligi šampiona, jeste da su ispali, igrali su protiv odličnih ekipa. Protiv Jang Bojsa su bili bolji, izgubili nesrećno. Mnogo su šansi stvarali, ali ih nije sreća poslužila. Što se tiče drugih klubova, TSC i Čukarički su bili baš nekonkurentni, tako da bih voleo da se taj jaz smanji.
Srbija se posle 24 godine plasirala na Evropsko prvenstvo, a u grupi će odmeriti snage sa Engleskom, Slovenijom i Danskom. Kakve su šanse našeg nacionalnog tima?
AK: Očekujem uspeh na Evropskom prvenstvu, da imaju dobar rezultat. Nije velika euforija kao pred Svetsko u Kataru, što je možda i bolje. Verujem da će biti kako treba sve.
Da li se u Srbiji stvara preveliki pritisak i previše očekuje od sportista generalno? Evo na primer košarkaši su drugi na svetu, a mnogi su govorili za Pešića da je ‘senilan’ ili da nemamo šanse bez Jokića, dok se sa druge strane od fudbalera i Đokovića uvek mnogo očekuje.
AK: U Srbiji je uvek veliki pritisak, to je tako, takav smo narod.
Čini se da se mladi talenti olako puštaju da idu iz kluba. Na primer Kosta Nedeljković je prešao u Aston Vilu, Mihajlo Ilić u Bolonju, Matija Popović u Moncu. Da li bi kluboi trebalo da baziraju svoju igru na mladim igračima uz par iskusnih?
AK: Ne bih se složio sa tim. Mladi igrači se ne puštaju olako iz klubova, naprotiv, veoma su cenjeni. Trenutno ko može da se prodaje za ozbiljne pare u srpskom fudbalu su baš mladi igrači. Naša liga baš i treba da bude razvojna, da ti mladi momci igraju i da dobijaju šansu, tako da odmah budu prepoznati, kao što su baš Nedeljković i Mijatović. Klubovi treba da žive od tih mladih igrača. U inostranstvu će bolje da se razvijaju i u budućnosti dobiju poziv za reprezentaciju.
Kakve su ti ambicije? Da li te možemo očekivati u ulozi trenera?
AK: Cilj mi je da ostanem u fudbalu. Položio sam B licencu za trenera. Trenutno radim u jednoj fudbalskoj agenciji, trenutno sam agent i to mi je preokupacija posle karijere – zaključio je Kaluđerović za HotSport.