VLADIMIR IVIĆ ZA HS: ‘Očekujem pobedu Partizana u derbiju, Zvezda ima skuplji tim, ali ne i bolji!’ (FOTO)

‘Bahar je jedan od najboljih trenera u Izraelu’.

Krenuo je iz rodnog Zrenjanina gde je bio fudbaler Proletera kao golobradi mladić koji je tada imao 21 godinu u prestonicu, u veliki Partizan. Rešio je mladi Vladimir Ivić da brusi svoj put kao provincijalac i da se vine u zvezde. I tako i bi, proveo je u Humskoj šest sezona i postao legenda kluba. Igrao je rame uz rame sa Sašom Ilićem, Ivicom Ilievim, Mladenom Krstajićem, Matejom Kežmanom, Ivicom Kraljem i drugi asovima.

Bio je član generacije ‘crno–belih‘ koja je nakon dugo vremena od srpskih klubova izborila plasman u Ligu šampiona, koja je stigla do  istorijskog remija protiv galaktikosa Real Madrida. Nakon 176 utakmica, 75 pogodaka i i četiri osvojena trofeja rešio je da te 2004. godine pronađe nove izazove. Imao je kratku epizodu u Borusiji Mehengladbah gde se nije najbolje snašao.

Potom se uputio u ‘bratsku’ i ‘komšijsku’ Grčku gde je branio boje AEK–a i Arisa. Ali kada ti u krv uđe ‘crno–bela‘ boja to ostane tako, pa je zadužio dres PAOK–a gde se završila njegova fudbalska pustolovina. Međutim, nije tu stavio tačku i nije završio svoju priču, samo je promenio ulogu. Bio je prvo pomoćnik u grčkom klubu, da bi postao trener, a njegovo ime će zlatim slovima biti urezano pošto je nakon 14 godina doneo prvi kup Grčke i konačno radost navijačima.

Ispostavilo je da mu i ova nova uloga koju je igrao na zelenom tepihu legla odlično. Nastavio je da kleše put trenera u Izraelu u Makabiju iz Tel Aviva sa kojim je osvojio četiri trofeja. Potom je usledila kratka pustolovina na Ostrvu u Votfordu da bi nakon kratkog perioda otišao.

Vratio se na mesto uspeha i slave u Tel Aviv, ali želeo je ponovo nove izazove i promenu sredine. Uputio tamo gde niko ne bi ni za živu glavu, rešio je da sebi da jedan veliki izazov. Otišao je u Rusiju i preuzeo Krasnodar koji vodi sa velikim uspehom. Trenutno je vodeći tim u ruskoj Premijer ligi ispred Zenita koji godinama vlada tamošnjim fudbalom.

Najviše ga je privukla ta zdrava politika kluba koja se bazira na svojoj akademiji i omladinskom pogonu, a sada pravi čuda sa ovim timom i osvojio jesenji deo prvenstva. Vladimir Ivić je za HotSport sumirao dosadašnji učinak, ali je govorio i o brojnim temama.

VI: Napravili smo veliki uspeh, samim tim što je ekipa je prvi put na čelu tabele u svojoj istoriji. Izdigli smo se u odnosu na prethodne godine, dosta smo napravili i oko individualnog unapređenja igrača, što je za mene jako bitni. Mislim da su oni unapredili sebe i stavili se u svrhu tima. U svakom slučaju možemo biti zadovoljni.

Situacija u Rusiji je prouzrokovala da mnogi strani igrači napuste tamošnje klubove. Da li je to ostavilo više prostora za razvoj mladih domaćih fudbalera?

VI: Sigurno da jeste. Otišlo je da dosta igrača pre dve, tri godine. Sada je došlo do izražaja rad sa mlađim igračima iz omladinskih škola, tako da ima dosta talentovanih i mladih igrača u ruskom prvenstvu. Bez obzira na sve, liga je jaka, ima dosta stranaca iz svih delova Evrope i Sveta, tako da nema lakih utakmica.

Ideja Krasnodara bazira se da jednog dana na terenu budu svi iz omladinskog pogona, što znači da se dosta ulaže i obraća pažnja na taj segment. Da li Vas je to najviše privuklo?

VI: Sigurno je to jedan od razloga što sam došao u Krasnodar. Ovo je tim koji je osnovan 2008. godine, u ovih 15 godina su napravili stvarno mnogo što se tiče organizacije kluba, jer po tom segmentu ne može da se opiše rečima, to mora da se vidi. Mnogo se ulaže u omladinski pogon i u prvom timu Krasnodara imamo četiri ili pet startnih igrača iz omladinske škole i tu su još dva ili tri na klupi koja ulaze. Jako je bitno za sam klub da se razvijaju mladi fudbaleri.

Proglašeni ste tri puta za redom trenerom meseca u Rusiji. Da li Vam to daje vetar luđe za još bolji rad?

VI: Velika je čast za svakog trenera kada ga proglase za trenera meseca, pogotovu u Rusiji koja broji 150 miliona stanovnika, pošto i navijači glasaju. To mi dosta znači, ali to ipak ne bih uspeo bez stručnog štaba i igrača, jer ne radim sve sam i bez svih njih to je neostavriljivo, tako da je sve to kolektivni uspeh.

Trenutno ste prvi na tabeli a glavni konkurent u borbi za titulu je Zenit koji je prethodih pet sezona bio prvak. Bio bi ogroman uspeh kada biste ih svrgnuli sa trona.

VI: Naše ambicije na početku sezone nisu bile titula. Verovali smo da možemo da igramo sa svima, nismo se plašili, radili smo, a igrači su pokazali veliku želju i obezdili su prvu poziciju od prvog kola pa sve do sada. Sve u svemu kada se igra toliko utakmica u jednoj jako ligi kao što je ruska, a na prvo smo ste mestu, to je veliki uspeh. Imamo pripremni period, prelazni rok gde ćemo tražiti pojačanja na još dve ili tri pozicije. Prvenstveno moramo da se odmorimo dobro i onda krećemo ponovo da radimo.

Napravili ste od Krasnodara teško osvojivu tvrđavu koji su uspeli da sruše samo Ural i CSKA Moskva. Šta je bio ključ stvaranja jakog Krasnodara?

VI: Obe utakmice koje smo izgubili u prvom delu prvenstva bile su na strani. Dobro je to da smo bez poraza na domaćem terenu već skoro godinu dana, pošto sam ja marta preuzeo ekipu, tako da smo jedini tim u Rusiji koji nije izgubio bodove na svom terenu. Ključ svega je naporan i svakodnevni rad, motiv nam je da provodimo što više vremena na terenu, na analizama, da pokušamo da unapredimo igru. Tim stvarima ćemo da se bavimo i u narednom periodu i pokušaćemo da se zadržimo što duže na prvoj poziciji.

Bili ste trener Makabija iz Tel Aviva koji ste vodili sa velikim uspehom, gde ste u prvoj sezoni osvojili titulu sa čak 31 bodom više u odnosu na Makabi Haifu. U kojoj meri se fudbal u Izraelu razlikuje od ruskog?

VI: Velika je razlika. Ruski fudbal je mnogo kvalitetniji. Imaju bolje ekipe, igrače, trenere, sve je na mnogo višem nivou nego u Izraelu. Stadioni, sportski centri, infrastruktura uopšte, velika je razlika. U ovom trenutku prema najnovijoj FIFA rang listi, ruska liga se nalazi na šestom mestu, odmah iza liga petica. Otišlo je nekolicina igrača iz jakih klubova, ali je došlo dosta iz Evrope i ostlaih delova Sveta. Ljudima su više interesantnije engleska Premijer liga, španska, italijanska, ali ruska ima fenonamlne uslove za igru, a o tome govori činjenica da se 2018. godine tamo igralo i Svetsko prvenstvo na neverovatnom nivou, a stadioni u Rusiji su bolji i moderniji nego u Engleskoj. Daju dosta važnosti fudbalu, to im je sport broj jedan.

Trenutno je u Crvenoj zvezdi trener Barak Bahar koji dolazi iz izraelskog šampionata. Kakvi su bili okršaji sa njim? Da li je on pravi čovek za ‘crveno-bele’?

VI: Igrao sam protiv njega dok je bio trener i Apoel Ber Ševe, a i kada je vodio Makabi Haifu i vrlo je talentovan i prespektivan stručnjak. Ima velikih kavliteta, osvojio je tri titule prvaka Izraela sa Ber Ševom i tri sa Haifom, a izraelska liga je kvalitetnija od srpske. Takođe, on je sa Makabi Haifom izbacio Zvezdu i Olimpijakos, iznenadio je još neke klubove. Bahar je bio jedan od najboljih izraelskih trenera, radio je u veliki klubovima, a sigurno je razlika izmeđi velikih klubova u Izraelu i Srbiji, a to najviše mislim na pritisak. Tamo nema toliki pritisak koliki je ovde, a prvi put radi u inostranstvu, tako je potrebno vremena da se prilagodi.

Imali ste kratku epizodu u Engleskoj na klupi Votforda gde ste dobili otkaz u decembru 2020. iako ste uspešno vodili tim. Da li je uzrok razilaženja bio sukob sa kapitenom Trojem Dinijem?

VI: Nisam je ni sa kim tamo sukobio, jer ja nisam takva ličnost. Jednostavno postoje nekakvi kodeksi ponašanja, vrednosti u ekipi koje svako mora da poštuje, nisam nikada imao problem ni sa jednim igračem. U tom trenutku kada sam ja otišao, oni su bili peti na tabeli, nisu se spuštali ispod, bili su tu gde je bio i zahtev. Sigurno je da su ljudi u upravi imali druga očekivanja, verovatno nisu bili zadovoljni sa nekim segmentom u mom radu i zbog toga došlo do razlaza.

Koliki je pritisak na strane trenere u Engleskoj?

VI: Veliki, ipak je Premijer liga najbolja na svetu. Sada, ja sam radio u Čempiošipu koji je po rangu deveti ili deseti na FIFA rang listi. Ubitačan je ritam tamo, tako da postoji pritisak, a pogotovu za trenere koji nisu Englezi.

Trenersku karijeru započeli ste u PAOK-u za koji ste i igrali kome ste doneli Kup Grčke nakon 14 godina. Da li Vam to poznavanje sredine bila olakšavajuća okolnost?

VI: Da, sigurno da jeste. Ja sam u Grčkoj već živeo od 2005. godine, tamo i završio igračku karijeru. Prvo sam počeo kao trener drugog tima PAOK–a, pa sam prebačen u prvi tim, a potom sam napustio klub iz svojih nekih privatnih razloga. Mnogo znači kada poznaješ ligu i mentalitet ljudi.

Andrija Živković trenutno beleži možda najbolje nastupe u karijeri u grčkom timu, čini se da je to idealna sredina za njega.

VI: Jeste, on je u ovom trenutku najbolji igrač grčkog prvenstva. Stvarno igra odlično, ovo mu je defnitivno možda i najbolja sezona i godina u karijeri, a izuzetno mi je drago zbog njega.

Bili ste dugogodišnji fudbaler Partizana zajedno sa sadašnjim trenerom Igorom Duljajem koj je trenutno na deobi prvog mesta sa Crvenom zvezdom. Da li ‘crno-beli’ mogu do titule i prekinu dominaciju ‘crveno-belih’?

VI: Ja bih najviše voleo da se to desi, navijam svim srcem za Partizan. Sigurno je da Zvezda ima skuplji tim, ali to ne znači da su bolji. Vreme će pokazati sve, uskoro će i derbi, a ima još dosta da se igra, tek je polovina sezone. Partizanu uvek želim sve najbolje, a takođe i Igoru Duljaju, kome želim da ima još bolju trenersku karijeru od igračke, a ona je bila vrhunska.

Vaš boravak u ‘crno-belom’ dresu može da se okarakteriše kao uspešan. Partizan je prvi klub iz Srbije koji je igrao novi format Lige šampiona, imali ste sjajnu ekipu sa Lotarom Mateusom na čelu. Kako je bilo sarađivati sa njim?

VI: Bio je trener od autoriteta, znao je da objasni do detalja igračima taktičke zamisli. Tada je Partizan funkcionisao jako dobro, a on je ostavio jako pozitivan utisak na sve nas.

Nažalost zbog povrede propustili ste veći deo jesenjeg dela sezone, a u najelitnijem evropskom takmičenju odigrali ste dva meča, protiv Porta koji je pod Murinjom osvojio Ligu šampiona i Marseja za koji je igrao Drogba, a pre toga je ekipa izvukla bod protiv čuvenih galaktikosa Real Madrida. Kako je bilo igrati protiv takvih ekipa?

VI: Porto je tada napravio neverovatan uspeh sa izuzetnim trenerom Murinjom, što niko nije očekivao od njih, a tu je bio Marsej koji je u to vreme u svojim redovima, mogu slobodno da kažem imao najboljeg napadača u tom trenutku, Drogbu koji je bio fanstastičan. U svakom slučaju bilo je impresivno igrati protiv takvih ekipa. Mi smo tada uzeli tri boda u toj grupi, što je veliki uspeh, tako da se je to za mene jako lep period.

Naredne nedelje sledi najveći fudbalski spektakl u Srbiji, večiti derbi. U periodu od 1998. do 2004. godine koliko ste nosili ‘crno-beli’ dres odigrali ste ukupno 15 derbija i imate skor od 4 pobeda, isto toliko remija i 7 poraza. Kakva je tada bila atmosfera pred ovaj duel?

VI: To je najveća utakmica u srpskom fudbalu i svaka je specifična i to je nešto svako od igrača i navijača sa velikim nestrpljenjem čeka. Derbi je nešto posebno,  drugačije skroz nego neka obična utakmica. Uvek se očekuje da meč bude vrhunskom nivou i da obe ekipe daju svoj maksimum. Naravno očekujem da u ovom derbiju pobedi Partizan.

Do sada se niste oprobali kao trener u Srbiji ili selektor reprezentacije. Kakve su ambicije po tom pitanju?

VI: Ne razmišljam o tome trenutno. Fokusiran sam na Krasnodar, lepo mi je u Rusiji. Tako da u ovom trenutku nemam tih ambicija, a šta može da se desi u budućnosti, to niko ne zna.

Naš nacionalni tim se u grupi na EURU našao sa Engleskom, Danskom i Slovenijom. Da li ‘Orlovi’ mogu u nokaut fazu?

VI: Ja verujem da mogu, jer imamo odlične igre koje igraju u vrhunskim klubovima. Oni su ti koji su odveli na reprezentaciju i u Katar i sada u Nemačku. Mogu sigurno, ali da li će se ostvariti, to ćemo videti. Svima nama je u interesu da nacionalni tim dogura što dalje.

Reprezentacija Srbije ima veliki individualni potencijal. Šta je falilo da se domognu nokaut faze na SP u Kataru?

VI: Ne znam kakva je bila atmosfera u tom trenutku, ali znam da su neki igrači bili povređeni. Dosta toga utiče na rezultat na takvim turnirima. Jedno su kvalifikacije, a drugo je prvenstvo. Igrači kada dolaze na kvalifikacione utakmice, uglavnom dolaze spremni iz svojih klubova, ali kada ode sa reprezentacijom na pripreme, to je onda drugo. Ti moraš da pripremiš sve to, tu je važan rad stručnog štaba. U svakom slučaju jedno su kvalifikacije, drugo je turnir, skroz dve različite stvari za mene – istakao je Ivić.

15

0