NE TREBA SUPERLIGA DA SLUŽI DA SE UIGRAVA TIM ZA LIGU ŠAMPIONA: Stranci i stručni štab još uvek ne shvataju, a epilog je decenijski zaostatak za Partizanom!

Nestvarno loše izgleda Zvezda u domaćem prvenstvu.

Crvena zvezda je preskup tim, prepun kvaliteta, sa ozbiljnim stručnim štabom, što se videlo u pripremama, ali i na mečevima Lige šampiona, gde je šampion Srbije izgledao bolje nego ikada na gostovanjima.

Vođstvo u Mančesteru na poluvremenu, meč u Lajpcigu koji je komotno mogao da ode na obe strane da je bilo malo više sreće, ali i solidan meč protiv Jang Bojsa koji je ostao u senci crne rupe u igri sa početka drugog dela, samo su dokaz da je ova Zvezda ozbiljna ekipa.

Ono što je daleko od ozbiljnog, jeste shvatanje igrača o važnosti Superlige Srbije, barem pojedianca, koji su očigledno došli na nivou da se prezentuju na međunarodnim utakmicama, dok su u domaćem takmičenju po principu „lako ćemo“, ali nisu računali na činjenicu da je srpska liga izuzetno naporno i taktičko takmičenje, gde je pritisak na igrače najvećeg srpskog kluba neprekidan, rivali uvek imaju motiv više protiv najjačih, a svaki kiks može potencijalno da znači gubitak titule.

Tu leži i ključni problem, jer Zvezda od prvog mesta živi. Šest vezanih titula je donelo to da se umesto igrača klubova koji se gase ili su u ozbiljnim krizama (Latina, Mordovija, Dnjipro…) dovode igrači za ozbiljan novac iz finansijskih stabilnih učesnika UEFA grupnih faza. To je luksuz koji u Srbiji samo crveno-beli imaju, jer su neprekidno i sistematski bili učesnici dva najjača evropska takmičenja, gde je čak u eliti pobeđivano iz sezone u sezonu.

Ipak, današnja garnitura igrača ne shvata, da je ako u Srbiji izostane prvo mesto, nestvarno je teško doći do najjačih takmičenja, da koliko god je lepo pobediti Lajpcig ili Siti na Marakani, ipak klubu stabilnost i postojanje donose upravo utakmice po „selima“, malim stadionima i lošim terenima, a kiks na Marakani je neprihvatljiv bio i kada se klub nalazio pred kliničkom srmću, a kamoli sada kada roster šampiona vredi gotovo kao prva tri pratioca iz prošle sezone zajedno.

Samim tim, kiks protiv umorne ekipe TSC-a, koliko god da je Lazetić dobar taktičar, koliko god da je kvalitetna ekipa iz Topole, ne sme da bude žuti karton Baraku Baharu, nego najnarandžastiji mogući, jer paralelno sa istorijskom formom Partizana, koji je stvorio plus šest, što je najveća prednost u poslednjih gotovo 10 godina za crno-bele, Zvezda ređa kiks iz kola u kolo, dok ti sastavi deluju kao eksperimentalni za onih šest utakmica Lige šampiona.

Štoperi su bekovi, zadnji vezni štoperi, krila su bekovi, napadača igra svako i niko, proverena rešenja koja su godinama pouzdano lomila rivale nemaju mesta u sastavu i neprekidna rotacija dovodi do konfizije, koja je rezultirala vulkanom nezadovoljstva nakon previše naivno ispuštene prednosti, za koju se radilo više od 80 minuta.

Serijski negativni rekordi u Terzićevoj eri su postavljani u poslednjih par meseci, od kako je prvi čovek kluba na kormilu velikana sa Marakane, ovakva nestabilnost praktično nije viđena (osim prve sezone gde je klub praktično bio pred gašenjem), ostalo je još samo da se prekine i neosvojivost Rajka Mitića, koja traje od aprila 2017. i uskoro je planirano da se sruši večni rekord Real Madrida kada su vezani mečevi kod kuće u pitanju.

Da gospodin iz Izraela nema platu koliko ima, evidentno je da nije baš po meri za srpski klub, vrlo verovatno bi se i ozbiljnije razmatrao njegov otkaz već u novembru, ali ovako navijačima Zvezde ostaje da veruju da će znanje Baraka Bahara, i stručnog štaba, a nemaju ga malo što su pokazali i prošle sezone o kakvim profesionalcima i vrhunskim stručnjacima je reč, moći da se primeni i na Crvenu zvezdu, i da će šampion Srbije zaigrati kako budžet, ime, istorija i sadašnji roster nalažu, a to je dominantno.

< 

13

5