SA ALEKSANDROM VESELINOVIĆEM NA ‘VI’: Dobitna kombinacija – afirmator mladih igrača i vlasnik sjajnih rezultata! (FOTO)

‘Odgovornost i entuzijazam su najvažniji u poruci koja na adresu igrača stiže od strane trenera!’

‘Ako čitate samo knjige koje čitaju svi ostali, možete samo i misliti ono što svi ostali misle’, zaključak je Harukija Murakamija, jedne od najvažnijih figura u postmodernoj književnosti. Vođen sličnim idejama i zaključkom da autentičnost stvara razlike među ljudima, u nameri da bude svoj, neretko suprostavljen mišljenju većine, karijeru profesionalnog fudbalskog trenera dvodecenijskim radom gradi Aleksandar Veselinović.

Jedan od ‘pionira’ diverzifikacije načina rada u srpskom fudbalu, prošao je dugačak put od dečaka iz Obrovca primoranog na borbu za bezbrižnije odrastanje do koračanja po podijumu i takmičarskog nadmetanja na velikoj sceni.

Prvi korak napravljen je 24 meseca po završetku internacionalne igračke karijere, 2003. godine,  kada je u Futogu samostalno pokrenuo fudbalsku akademiju za mlade talente.

Nešto više od 20 godina kasnije, iako ne voli da priča o sopstvenim ostvarenjima, može se pohvaliti priznanjima za trenera godine na Fudbalskoj akademiji u Rostovu na Donu, nagradom za trenera sezone koju dodeljuje Fudbalski savez Vojvodine, titulom najboljeg šefa struke prolećnog dela šampionata Litvanije, kao i činjenicom da je predavač u UEFA srpskoj školi fudbala za dobijanje PRO, A i B licence.

AV: Izazovi u trenerskoj profesiji su svakodnevica. Pravilnim predviđanjem se eliminišu neočekivanosti. Trener je primoran da se prilagođava i traži šansu u svakom izazovu.

Tema koja neretko na našim prostorima, ali i šire, izaziva veliku polemiku. Da li je i koliko važna uloga obrazovanja u fudbalu i sportu uopšte? 

AV: Obrazovanje je potrebno kako bi ostvarili kvalifikaciju za rad, ali ono ne garantuje uspeh. Ključno je da trener ovlada veštinom specifičnog fudbalskog znanja, organizacijskim i sociološkim sposobnostima. Posvećenost, strast i odricanje su karakteristike koje razlikuju trenere. Baš kao i svakog čoveka, tako i fudbalske stručnjake odlikuju stav i odluke koje donose. Harizma igra jednu od glavnih uloga!

Više od jedne i po decenije života posvetili ste radu i usavršavanju u inostranstvu. U čemu konkretno vidite najveći benefit boravka izvan granica Srbije?

AV: Život mi je ukazao priliku i mogućnost da živim u sedam zemalja do sada. Preko 15 godina sam bio u prilici da upoznajem ljude raznih kultura i jezika, delim vreme sa njima, te upozajem različite predele po svetu. Ta neprocenjiva iskustva i stečena prijateljstva šire životne vidike i čine čoveka bogatijim u svakom smislu.

Dugačak period i impresivni rezultati u Rusiji dovoljno govore o Vašem poznavanju fudbalske scene u toj zemlji. Da li su vojna intervencija u Ukrajini, kao i prateće sankcije mnoštva zemalja Rusiji, usporili razvoj lige koja se nametnula u sam krem evropskog fudbala? 

AV: U Rusiji sam boravio osam i po godina. Rukovodio sam akademijom fudbala u Rostovu, na Donu, u periodu od 2006. do 2014. godine. Uporedo sa vremenom mog dolaska na ruskom državnom planu je kreirana nacionalna strategija razvoja fudbala. Zamišljeno je da strategija obuhvata uspostavljenje jedinstvenog procesa obuke trenera, koji bi kasnije bili nosioci razvoja mlladih igrača i same fudbalske igre. Takođe, aktivno se radilo na stvaranju mnogobrojnih akademija na kojima su se obučavali najveći talenti i ozbiljno pripremali za tržište. Podizanje fudbalske infrastrukture, kvaliteta takmičenja i organizacija Mundijala 2018. godine, neizostavne su ‘tačke’ plana istaknute strategije. Ruska Premijer liga je u tom periodu strahovito napredovala, prvenstveno zahvaljujući angažmanima velikih trenerskih i igračkih inostranih imena. Sve do početka sukoba na relaciji Rusija – Ukrajina, Premijer liga je bila među najboljih šest, sedam na planeti. Finansijske mogućnosti su zaista bile fantastične. Poslednje dve godine takmičenje je pretrpelo značajne udarce i veliku štetu. Kvalitet je dosta opao zbog sankcija i izbacivanja ruskog saveza i klubova sa međunarodne scene. Bez ikakve dileme, ovakav scenario će ostaviti dugotrajne negativne posledice na kvalitet i razvoj tamošnjeg fudbala. Srpska liga je u to vreme bila na nivou razvojne lige, iz koje su mladi, talentovani igrači (neretko veoma rano, nespremni i fudbalski i sociološki) odlazili na evropsko ili konkretno rusko tržište – istakao je iskusni stručnjak i nastavio: 

AV: Rukovodeći akademijom u Rostovu organizovanim metodskim radom ( dve ključne uloge akademije – OBRAZOVNA I VASPITNA) obučili smo mnogo igrača koji su kasnije zauzeli svoje mesto na fudbalskoj mapi. Kao rukovodilac metodike rada istovremeno sam predvodio dva najstarija godišta, a šest igrača je u tom momentu igralo za različite reprezentativne selekcije.

Uprkos brojnim izazovima tokom dugogodišnje karijere za Vaše ime se uvek vezuje veliki uspeh sa ekipom Spartaka iz Subotice i stvaranje generacije koja se kasnije našla nikad bliže  plasmanu u grupnu fazu evropskog takmičenja. Koliko je teško napraviti tako veliki iskorak u klubu od kojeg se to ne očekuje u daleko jačoj konkurenciji?

AV: Prilikom dolaska u Spartak analizirao sam dotadašnju klupsku strategiju i takmičarsko opredeljenje, te tako shvatio da moram promeniti mentalitet čitave organizacije i koncept razmišljanja, kako bi uspostaio sopstveni stil rada. Odgovornost i entuzijazam su najvažniji u poruci igračima od strane trenera. Kada igrači to prepoznaju na adekvatan način, onda sledi povratna informacija u vidu enegerije. Tako se stvara međusobna empatija. Fudbaleri su prihvatili i pratili moju ideju. Uspostavili smo sistem odnosa i hijerarhije, gde su se znali pravila i zadaci, kako na terenu tako i van njega. Svaki pojedinac je bio vrlo važan za tim, ali tim je bio iznad svakog pojedinca. Veliki broj igrača je nakon toga napravio odlične transfere, a prijateljstva i danas traju.

Subotički Spartak i Čukarički su superligaški klubovi koji su u prethodnim sezonama lideri po broju ostvarenih uspešnih transfera, kako u inostranstvo, tako u redove najtrofejnijih srpskih timova. U periodu progresa oba kluba je sa pozicije šefa stručnog štaba predvodio upravo Veselinović. Na elitnoj sceni ‘zaplesali su’ Đorđe Ivanović, Dejan Kekrez, Veljko Birmančević, Slobodan Tedić, Marko Rakonjac…

Kako u Spartaku, tako još direktnije kasnije u Čukaričkom, stekli ste ugled trenera koji je promovisao najviše mladih talenata koji su se posle saradnje sa Vama otisnuli u inostranstvo. Da li Vam to imponuje i kako se stiče takva moć procene talenta kod tinejdžera koji su ubrzo postojali lideri ekipe?

AV: Želeo sam da se na zahtevnom fudbalskom tržištu pozicioniram kao trener stvaralac i afirmator mladih igrača, trener koji se bavi razvojem same igre, ali istovremeno ne beži od izazova takmičarskog rezultata. Neprocenjivim iskustvom smatram 12 godina rada sa mlađim kategorijama. U praksi sam radio sa igračima od sedam do 18 godine. Tako se vremenom formirao moj osećaj za prepoznavanje mogućnosti mladog talenta, moj stav podrške u njegovom razvoju i spremnost nošenja posledica odlukom o davanju šanse.

U sportskom svetu tvrde da ste jedini trener na planeti koji persira svojim igračima. Odakle je potekla ideja za takvom odlukom i zbog čega to smatrate pravim potezom?

AV: Persiranje igračima šalje poruku maksimalnog poštovanja njihovih ličnosti. Takav način mog ponašanja podstiče njihovu ličnu i profesionalnu motivaciju. Poštovanje ih obavezuje da poštuju sebe, da budu bolje ličnosti i poštuju kompletan svet oko sebe. Kada igrač dostigne nivo samopoštovanja spreman je za ciljeve i postizanje timskog rezultata. Na kraju krajeva, kada kao trener donosim odluku, mnogo je lakše da ona ostane objektivna kada sam u odnosu persiranja sa igračima.

Koju ocenu zaslužuje aktuelno stanje u kojem se nalazi srpski fudbal i da li očekujete da će reprezentacija izboriti plasman na Evropsko prvenstvo posle više od dve decenije pauze učešća na elitnom turniru Starog kontinenta?

AV: Bilo bi pretenciozno da ja ocenjujem trenutno stanje u srpskom fudbalu. Sigurno je da nisam kompetentan da odgovaram na tako kompleksno pitanje. Postoje ljudi na tačno opredeljenim pozicijama, od čijih odluka i kvaliteta rada zavisi sudbina svih aktera u našem fudbalu. Njihova odgovornost je ogromna. Da bi nam bilo bolje, svi treba da nosimo fudbal u sebi, a ne sebe u fudbalu. Reprezentacije je na dobrom putu da se kvalifikuje na Evropsko prvenstvo. To predstavlja odličnu afirmaciju za sve koji učestvuju u njenom radu. Sve ono što se odigralo u Kataru, igra i ponašanje za vreme utakmice, sama atmosfera oko nacionalnog tima, sigurno nije adekvatan način afirmacije srpske selekcije. Pretpostavljam da je urađena podrobna analiza svih dešavanja, te da je iz nje proisteklo rešenje.

Ko je kolega, iz samog fudbalskog vrha, čiji rad jako cenite i sa kim biste želeli da odmerite snage u trenerskom nadmetanju u budućnosti? Zašto baš ta osoba i šta je odvaja od drugih? 

AV: Postoji mnogo kolega čiji rad veoma poštujem, učim od njih i oni mi pomažu da budem bolji. Igrajući u evropskim takmičenjima sa litvanskom Suduvom i Čukaričkim, razmenjivao sam takmičarska iskustva sa evropskim trenerima. Poslednje tri godine rada u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima imao sam mogućnost da odmeravam snage sa veoma uspešnim kolegama koji su radili na visokom nivou. Istakao bih Kajzera koji je predvodio lisabonski Sporting i Ajaks, Portugalca Leonarda Žardima koji je Monako vodio do finala Lige šampiona i Sergeja Rebrova…

Fudbal u Saudijskoj Arabiji doživljava pravu ekspanziju! Kako iz Vaše vizure izgleda posao koji su Saudijci uradili u prethodnih godinu dana? 

AV: Saudijska Arabija je država sa fantastičnim finansijskim mogućnostima. Njihova želja je organizacija Svetskog prvenstva. Od strane čelnika države odvojeno je neverovatnih 20 biliona dolara za afirmaciju fudbala. Čak je i dosadašnji kvalitet lige bio veoma dobar, jer je dozvoljeno da na terenu bude osam stranaca. U redovima moje tadašnje ekipe, Al Batina, imao sam reprezentativce Urugvaja, Angole, sjajne pojedince iz Brazila i Holandije. Sve je na najvišem nivou. Ne treba mnogo trošiti reči o organizaciji takmičenja, terenima, smeštaju, putovanjima… Najpre dolaskom Kristijana Ronalda, a potom transferima velikih svetskih trenerskih i igračkih imena, ovog leta je napravljen pravi bum. Pitanje je samo gde je granica njihovih ambicija, ulaganja i koliko će biti istrajni u tome.

                  ‘ON ZNA DA PREPOZNA TALENAT! PRONALAZIO JE POJAČANJA U TREĆOJ LIGI!’

Ofanzivac Čukaričkog, Đorđe Ivanović, kao i aktuelni kapiten Spartaka, Dejan Kerkez, najbolje partije u svojoj karijeri pružali su tokom mandata (Kerkez tokom prvog boravka) u Subotici, pod komandom Aleksandra Veselinovića. Superligaški dvojac je u razgovoru za HotSport govorio o načinu rada iskusnog stručnjaka i zajedničkim trenucima koje nikada neće zaboraviti.

ĐI: Od samog starta odnos prema igračima je bio sjajan! Igrali smo izuzetno dobar fudbal, a najbolji svedok toj konstataciji je činjenica da je po završetku, ili u toku sezone, prodato čak 13 igrača! Nigde nisam osetio tako dobru atmosferu u svlačionici. Veselinović je i kao pojava bio autoritet. Prema svakom pojedincu se ophodio na isti način, persirajući i sa velikim poštovanjem. To je pošten odnos, on nikada nije imao miljenike. Treninzi su bili na vrhunskom nivou. On ima talenat da prepozna igrača. Đuričina je pronašao u Bečeju, u trećoj ligi, isto tako i Stefana Hajdina. Lansirao je mnogo fudbalera u elitni rang ili inostranstvo. Aleksandar nam je tada, s vremena na vreme, preporučio po koju knjigu za čitanje. Nisam bio tu kada je vodio ekipu u pozorište, ali čuo sam za taj gest kada sam otišao iz Spartaka – istakao je Ivanović, a potom se prisetio anegdote koja je kako se ispostavilo mnogo uticala na njegovu karijeru: 

ĐI: Posle nekoliko dana priprema imao sam razgovor sa Aleksandrom. Saopštio mi je da me ne vidi na krilu, već iza napadača, na poziciji polušpica. Bunio sam se, uopšte mi nije bilo drago. Poručio mi je kratko i jasno: ‘Ima da igraš’. To je zapravo bila moja najbolja polusezona u karijeri. Dobio sam nagradu za najboljeg igrača Superlige, a potom je usledio transfer u Partizan. Nažalost, niko mi više nije pružio priliku da igram na toj poziciji – izjavio je Đorđe Ivanović. 

‘DANAS NEMA TRENINGA, SVI IDEMO NA KAFU!’

DK: Ja sam uživao u radu sa njim, jako mi je prijao. Ne samo meni, već kompletnom tadašnjem timu Spartaka. Odlikuje ga sjajan odnos prema igračima, pun poštovanja i razumevanja. Veoma je jasan u zahtevima, svako zna svoj deo posla. Poznato je šta se sme, a šta ne. Poseduje moć da opusti ekipu. Osim besprekorno organizovanih treninga i rada na fizičkoj i taktičkoj pripremi, meni je mnogo važno što on konstantno uliva samopouzdanje igračima. Nikada nisam verovao u sebe kao tada, zahvaljujući njemu i njegovom stručnom štabu. Imao je neverovatan uticaj na moju karijeru. Bio sam nepoznat široj javnosti, na superligaškoj sceni, kao i veći deo ekipe. Posle toga smo svi uspeli da napravimo karijere, neko manje, neko više uspešne. Jako smo mu zahvalni zbog toga i redovno kontaktiramo sa trenerom – poručio je stameni defanzicac i dodao: 

DK: Četvrtkom su na programu lagani treninzi taktičke pripreme i opuštanja, prilika za izmenu pojedinih stvari, mogućnost da se ukaže na propuste. Tada smo bili veoma spremni i ‘zategnuti’. Došli smo na stadion, a on je uvideo kako se tim oseća i otkazao je trening. Pozvao je kompletnu ekipu na kafu… U nekoliko navrata nas je vodio u bioskop. On je majstor za atmosferu! – istakao je Dejan Kerkez. 

Igrači koji su nastupali pod Vašom dirigentskom palicom stalno ističu Vaš pošten i iskren odnos u prvi plan. Koliko je teško isključiti sve otežavajuće faktore i uvek objektivno sagledati situaciju?

AV: Hvala igračima na tako lepim rečima! Trener nikada ne sme biti iznad tima, a fudbaleri treba da znaju da je trener u tom trenutku najvažniji za njih. Neophodno je upoznati igrače kao ličnosti. Trener ne treba imati strah od mišljenja njegovih izabranika. Oni nisu marionete, živimo u vremenu savremnog ‘koučinga’. Igrači su ranjivi, treba im pomoći i razumeti ih. Postoje pojedinci koji čine da drugi budu bolji. Važno je biri pravičan prema svakome. Kada uspostavite kriterijume, onda nije teško donositi odluke – konstatovao je Aleksandar Veselinović u razgovoru za HotSport.

16

3