PA NIJE VIŠE SOCIJALIZAM, UOZBILJITE SE MALO: Kvalitet fudbala raste, ali marketinški liga i dalje nije makla od osamdesetih!

Dajte bar elektronske reklame i imena na dresovima ako ništa.

Kvalitet Superlige Srbije nesumljivo raste iz godine u godinu. Nakon turbulentnih devedesetih, ušli smo u crnu eru našeg fudbala gde smo osim Partizana tri puta (2003., 2005., 2010.,) i Zvezde jednom (2005.), praktično svake godine bili potpuni statisti u evropskim takmičenjima zakovani za poslednje mesto u grupi, uz jedan trijumf ili ni jedan.

Ipak, sve se to obrnulo 2015. godine, sjajnim nastupom Partizana u grupi LE, gde je proleće u Evropi za malo iskliznulu crno-belima i pored tri trijumfa u grupi sa Augzburgom, AZ Alkmarom i Bilbaom, (ukupno su do tada imali dve pobede u grupnim fazama računajući sva takmičenja), i tako uprkos ogromnoj dominaciji u prethodnom periodu, nisu uspeli ništa da postignu značajnije.

To je najbolje oslikva stanje srpskog fudbala u ranim godinama 21. veka, ali potom kreće apsolutna renesansa. Nakon vrhunske priredbe pomenute godine, dve sezone kasnije Srbija dobija dva učesnika grupne faze LE, i to sa izuzetno ograničenim budžetima u odnosu na rivale uspeli su da neočekivano da prezime u Evropi i imaju svoje prolećne duele, u kojima su nesrećno eliminisani.

Sada šest godina nakon te istorijske jeseni, Crvena zvezda je direktan učesnik Lige šampiona, a pored nje čak tri ekipe poseduju kvalitet s kojim bi se pre 15 godina mogli nazvati glavnim konkurentima za titulu. Partizan, TSC i Čukarički su ekipe sada zavidnog kvaliteta, koji se takođe podigao u celom takmičenju, pa tako sada imamo nekoliko ekipa sa supertalentovanim mladim igračima koje igraju na gol više, i par na čelu sa superiskusnim prekaljenim igračima.

Tako smo dobili jedan scenario gde je kvalitet fudbala porastao, a takođe je i prilično raznovrstan, pa za svakog ljubitelja fudbala ima po nešto, bilo da li želi da gleda atraktivnu igru ili taktičko nadmudrivanje. Takođe smo svedoci da naša liga prošle sezone je delovala nikada uzbudljivije, čak četiri ekipe su se borile za drugo mesto, imali smo pobednički niz Novog Pazara, a borba za plej-of, odnosno kasnije opstanak je takođe bila nikada uzbudljivija, jedino je skandal sa Kolubarom malo pokvario utisak.

Ipak, naša liga i dalje ima ogroman problem kao da smo još uvek u socijalizmu. U pitanju je marketing. Pre svega danas smo bez DRUŠTVENIH MREŽA kao kompanije defakto, koliko god želeli da bude suprotno, niko i ništa. To je glavni način informisanja, praćenja novosti i slično, a pojedini od Superligaša i dalje svoje Instagram, odnosno Fejsbuk naloge drži na gotovo AMATERSKOM NIVOU, bez adekvatnih fotografija, priloga i slično. To je prva prepreka da zainteresujete ljude da prate klub, a potom i dođu na utakmicu. Morate nekako da privučete i klince na stadion, a to se radi preko mreža, šta da vam kažem.

Druga stvar je možda i nešto što je najosnovnije, a to su PREZIMENA NA DRESOVIMA. Pa nismo više u osamdesetim pa da imamo brojeve od 1-11. Apsolutno je neophodno da na dresu igrača piše prezime, jer su brojna istraživanja pokazala, da zapravo to je jedan od najlakših načina da se igrač ucrta u memoriju navijača, kada gleda njegovo prezime za vreme pojedinog atraktivnog poteza. Tako dolazi do eha oko tog igrača, o kom se kasnije priča, promoviše i  postaje ozbiljnije gledati takvo takmičenje gde od lidera do poslednjeg tima iz borbe za opstanak prosečni navijač zna par igrača i šta da očekuje od utakmice.

TV prava su ključni prihod za klubove iz svih evropskih najjačih liga, a ako takmičenje koje ima direktno mesto u LŠ nije ozbiljna liga i donosi najjačim klubovima do 2% ukupnog budžeta, onda je to sistematski problem, jer se od strane čelnih ljudi najviše zanemaruje navijač ispred televizora, a on danas generiše najviše para u Evropi. Doduše i izuzetno je glupo u 2023. godini gledati generične nazive klubova umesto prezimena. Nije da nemate para da ištampate, samo ste ili lenji ili bezobrazni, možete da uozbiljite to malo.

Potom ELEKTRIČNE REKLAME oko terena su neophodna stvar, koja takođe nije previše skupa. Dobar teren je neophodan, ali nije nešto što se podrazumeva u našoj ligi, ali kada se vidi ruinirana atletksa staza ili iskidana ograda oko terena, onda to još manje može da zadrži navijaća na programu gde se igra utakmica naše lige. Ipak, električne reklame bi bile sjajna kamuflaža za nedostatke oko terena, delovalo bi sve to na višem nivou, a ne bi bilo loše ni klubovima da zarade koji evro od promocije na tim panelima, spojili bi lepo i korisno.

Takođe, ArenaSport radi vrhunski posao kada je praćenje meča i studio, ali već dugi niz godina je identična GRAFIKA kada je semafor na TV-u u pitanju, i kada je najavljivanje sastava u toku. Monotono, samo tekst i brojevi. Ne bi bilo loše da se nateraju ekipe kod fotografa, pod identičnim svetlom na fotografisanje, i da se potom uradi grafički prikaz dresova i brojeva u formaciji, što isto nije skupo a isto doprinosi brendingu lige…

Bilo kako bilo, bez ulaganja nema gledanja, a živimo u vremenu kada su tehnološka ulaganja daleko jeftinija i rasprostranjenija od infrastrukturnih i timskih, tako da ajde kada već sve ide u lepom smeru, da malo i marketing lige podignete, pa da u svakom smislu ličimo na jaku evropsku ligu što i jesmo postali prethodnih godina. Sportski pozdrav.

22

3