MILOJEVIĆ ZNA RECEPT ZA USPEH: „Predan rad vodi do dobre igre i još boljih rezultata!“

Odigrali su i prvi pripremni meč.

Trener Crvene zvezde Miloš Milojević, gostovao je u studiju „Zvezda TV-a“, gde je govorio o raznim temama. Šef struke crveno-belih se prvo dotakao utakmice sa Lehijom, koja je bila prva pripremna za srpskog šampiona.

– Utakmica protiv Lehije je dobro izanalizirana, sve sa ciljem da pokažemo igračima segmente u kojima smo bili dobri, ali i one koji mogu da budu bolji. Zadovoljni smo, jer nam je u ovom momentu najbitnije da stvari koje radimo predstavimo na najbolji mogući način, a znamo da ovo nije naš maksimum i da možemo bolje. Međutim, odnos, adaptacija na utakmicu posle umora i elan koji smo prikazali je veoma pozitivan. Mnogo dobrih stvari, ali ima prostora i za napredak – počeo je Milojević.

Veoma zapažen u prvom poluvremenu bio je mladi Azarov.

– Irakli je dobar igrač, jedan od najperspektivnijih levih bekova u Evropi, a svi znamo da je to deficitarna pozicija. Prošao je period adaptacije i reč o atipičnom igraču, hitrom, eksplozivnom sa dobrom tehnikom. Ima slabosti na kojima mora da radi, kao i svi, ali osetio je podršku celog stručnog štaba i saigrača, te je pružio dobru partiju. Nadam se da na tome neće stati, već da će nastaviti u tom ritmu. Dobro radi na treninzima i to nam daje pozitivnu sliku o njemu. U pogonu je od 20. decembra još, tako da je pauzu koristio da se spremi što bolje.

Mnogo dobrih stvari u igri Zvezde protiv Lehije video je strateg Milojević.

– Zadovoljan sam, prvim delom igre veoma, tom ofanzivnom trećinom i kako smo stajali iza lopte. U drugom sam više zadovoljan momentom oduzimanja lopte i vertikalnom igrom ka napred. Dosta stvari koje radimo je juče izašlo na videlo i momci su se uverili da kad stojimo dobro, kad smo agresivni i kompaktni, možemo da igramo u oba smera. Sa aspekta intenziteta je takođe sve korektno za ovaj deo prirpema. Nismo preopteretili igrače, tako da od sutra mogu normalno da nastave sa treninzima u ritmu koji nam je potreban.

Milojevićeva ideja je bila da u prvom poluvremenu protiv Lehije na teren izvede najbrži mogući tim.

– To je bila ideja za prvo poluvreme, možda je neko iz drugog isto mogao da uđe u startnu postavu, ali to je to. Što se tiče krila, Mitrović i Bukari imaju fizičke sposobnosti na evropskom nivou, pre svega brzinu i dobru igru 1 na 1, a ja takve igrače volim. Pokazali su prodorima u prvom poluvremenu to, i siguran sam da je Mitrović samo malo bio svežiji, da bi se iz onih prilika upisao u strelce.

Odlično radi i talentovani Prucev.

– On je mlad igrač, rođen 2002. godine, ali vidi se razlika u mentalitetu i metodologiji da on jednostavno ne odustaje. Može da bude primer našim mladim igračima što se tiče rada na treningu i utakmicama. Šansu je zaslužio odnosom prema treningu i jednostavno želimo da ako neko dobro radi i ima dobar odnos, bez obzira na godine ili pasoš, dobije priliku. Prucev je to iskoristio, ali mu predstoji još jedan period adaptacije. Često s njim imamo jezičku barijeru, gde on ne razume skroz model igre, ali je pametan momak i siguran sam da će to sve biti bolje.

Nije Milojević mogao da računa na sve fudbalere protiv Lehije.

– Mijatović je imao upalu uha, te nismo hteli da forsiramo da igra. Takođe, Srnić i Motika su odnosom prema treningu zaslužili da igraju, pa smo odmorili fudbalere koji su bili previše opterećeni. Mijailović je imao temperaturu, ali je 20 minuta za njega bilo dovoljno da „hvata“ utakmice, bitan nam je igrač. Nismoimali ni klasičnog špica, već forsirali mehanizam gde su do izražaja došla krila i mislim da je to dobro urađeno. Pešić je imao nelagodnost jer je bio dugo odsutan i nije igrao nekoliko utakmica u prvenstvu, ali se oporavlja i nadam se da će uskoro moći bar 45 minuta da igra.

Zvezdaši imaju priliku da se bliže upoznaju i sa kvalitetima Lazara Nikolića, koji je pojačao konkurenciju na desnom beku.

– Nismo imali prirodan balans na toj poziciji. Imali smo samo Gobeljića, a sada je tu konkurencija. Nikolić se dobro adaptirao i vredno radi, pokazuje kvalitet ka napred, ali je odgovoran i defanzivno, tako da mislim da polako ulazi u ono što nam treba. Na njemu je da se izbori za mesto u timu pored Gobeljića.

Nikola je ostao u ekipi, ali će Jovan minute potražiti u novosadskoj Mladosti, kada je reč o braći Mituljikić.

– Razdvajanje njih je momenat koji im je novi sa psihološke strane i nije prijatan, ali oni moraju da shvate da su se samo odvojili u smislu toga da neće igrati u istoj ekipi. Jedan je u Beogradu, drugi u Novom Sadu, te i dalje mogu da žive zajedno. Odluka je u skladu s tim da Jovan dobije minute u Mladosti, a da se Nikola izbori za priliku u Zvezdi i da ne budu jedan drugom konkurencija, s obzirom na veliki broj igrača. Nadam se da ćemo ih od leta zajedno gledati u Zvezdi i to je neki načelan plan, samo da se ne uobraze. Talenat imaju i nadam se da će što pre biti zajedno u Zvezdi.

Prvi deo priprema obeležio je kondicioni deo kojim je Milojević izuzetno zadovoljan.

– Stvarno smo radili dobro prethodne nedelje. To što smo zamislili sa kondicionim trenerom, to je i odrađeno. Što se modela igre tiče, takođe smo i tu dosta toga uradili, naročito u ofanzivnom delu igre i momentu čuvanja lopte i s tim nastavljamo dalje. Zadovoljni smo i što se tiče samog intenziteta i distanci kada je reč o sprintevima na maksimalnoj brzini, obimom i time da nemamo ozbiljnijih povreda. Sada moramo to da nadograđujemo, da se približavamo takmičarskoj formi kroz treninge kako bi spremniji dočekali 4. februar i kako bi pokazali dobru igru i ostvarili rezultat.

Iako je prva asocijacija na kondicioni deo trčanje, kod Milojevića se gotovo sve vežbe rade sa loptom.

– Nekad je bolje da sklonimo loptu koliko je naporno. Šalu na stranu, dosta toga integrišemo tako da je to nešto što volim da radim na taj način. Postoji mali deo zbog same homogenizacije koji svi igrači moraju da odrade na suvo, ali veći deo se radi sa loptom. Dobro reaguju na to, iako im je teško, ali im kažem da ih ne vadimo iz zone komfora, već da im pravimo još veću zonu kako bi se navikli na još predaniji rad, jer samim tim mentalitet ekipe postaje drugačiji kada znaju da mogu da „melju“ do kraja. Nisam ih puno ispitivao koliko im se sviđa, ali čim se ne žale puno, znači da je sve u redu.

Vreme u Antaliji ne služi dobro prvotimce Zvezde, ali se Milojević ne obazire na to.

– Na Islandu sam naučio da vreme ne možemo da menjamo, već samo da se adaptiramo i oblačimo u odnosu na to. Bila je kiša tog dana, a Turci malo nezadovoljni što smo hteli na teren, međutim bez vetra, brz teren… Mnogo utakmica je odigrano na kiši, tako da ne vidim razlog da ostajemo u teretani, jer to možemo da radimo i u Beogradu. Jedino kad je bila grmljavina, onda smo ostali u teretani, jer je opasno da se trči u tom trenutku. Ipak, kada je kiša, onda to nije ništa drugo do englesko vreme za fudbal. Sećam se u Helaviku, u Švedskoj, da je u jednom momentu bilo -14, kao u frižideru, a ono veštačka trava, duva vetar i teren na 50 metara od mora. Pomera loptu, bez da je šutnemo. Na Islandu je isto išlo oko -6, -7, uz jak vetar, pa je subjektivno i hladnije bilo.

Kada ste prvi put sedeli na klupi Crvene zvezde na zvaničnoj utakmici?

– Kao pomoćnik protiv Čukaričkog u gostima, a kao prvi trener u meču sa Javorom na Marakani.

Na koliko ste takmičarskih utakmica vodili Zvezdu?

– Loš sam kada je lična statistika u pitanju, uglavnom pročitam negde ili mi neko javi, ali rekao bih oko 20 utakmica. Eto 21, blizu sam bio.

Kog trenera pamtite iz Omladinske škole?

– Duleta Savića, kod njega sam bio najduže, on je najzvučnije ime, ali pamtim ih sve – Mileta Jovina, Kuleta Aćimovića… Bilo je dosta trenera koji nisu radili direktno sa nama, već sa drugim generacijama, ali i njih se sećam. Dobro me služi pamćenje.

Kako je raditi sa Vujadinom Savićem?

– On mnogo voli Zvezdu, lojalan je i kada je neko takav, kod mene uvek ima prostora da dobije šansu, jer iz te privrženosti, nikada neće nešto loše uraditi. Često ljudi pitaju oko njega u smislu toga šta može da pomogne, ali kao trener imam obavezu da osim da pobeđujem, osvajam titule i ostvarujem ciljeve, treba i da razvijam igrače i trenere. Pomažemo mi njemu, pomaže on nama. Ima dobar odnos sa igračima, sjajno ih razume, oseti kad ko može i koliko, što je veoma bitno. Sviđa mi se i što je posvećen, edukuje se, generalno se dosta interesuje i svakog dana mu dajemo sve više obaveza da bi se on tu pronašao ili ne pronašao. Ako mu se ne svidi, lako može da promeni.

Da li je teže biti profesor ili trener?

– Radio sam kao profesor devet godina u osnovnoj školi na Islandu i pred kraj je počelo da mi smeta to što je sve više postajalo to da je meni jedini zadatak bio da zabavim decu. Nisam se edukovao da budem klovn, već da decu napravim boljim ljudima i usadim im odgovornost, te prenesem da je bitno da se bave sportom, u zavisnosti od talenta – amaterski ili profesionalno. Neko sam ko ako nema pasiju prema nečemu, mogu lako da promenim profesiju. Ipak, tamo je bilo bitno samo da zabavljaš decu dok su im roditelji na poslu, jer oni nemaju vremena da se bave njima i to mi se nije sviđalo. Na fakultetu je drugačije, jer tu dolaze ljudi koji ne moraju, u smislu toga da ako su tu, znači da imaju interesovanje, konkretno prema sportu. Ipak, fudbal je mnogo lepši, kreativniji, popularni, strastveniji, uz veću odgovornost. Ako si profesor, bitno ti je samo da u školi budeš na vreme, da ne uđeš u sukob ni sa kim od učenika i posao ti je siguran. U fudbalu možeš dobro da radiš, imaš sjajne odnose i najbolje treninge, ali ako fali rezultat, to je to. Sve ima svoje dobre i loše strane… Ponosan sam na ono što sam radio, to mi je otvorilo i druge vidike, ali sad nisam na istoj talasnoj dužini s tim poslom.

Koliko jezika govorite i koji vam najbolje ide?

– Iz Istočne Srbije sam, tako da ni srpski ne govorim perfektno. Šalu na stranu, švedski, islandski i engleski, korektno ih govorim i dobro razumem, uz mogućnost komunikacije. Malo znam i italijanskog i bugarskog, s obzirom da sam odrastao na 40 kilometara od granice, uz to učim i nemački. U suštini, kada naučite dva, tri jezika iz različitih grupacija, mnogo vam lakše ide. Mogu da čitam danski recimo, ali ga teško razumem, jer ga specifično pričaju. Međutim, ako pričaju Norvežanin i Šveđanin, oni mogu da se razumeju…

Rubrika „Vi pitate“, posebno je obradovala trenera Milojevića. Da li ste kao mali razmišljali da postanete trener Zvezde?

– Nisam razmišljao, ali sam želeo, to je bio san. Prvo mi je bio san da zaigram u Zvezdi, pa kad nisam imao kvalitet za to, krenuo sam da se bavim trenerskim poslom. Nisam razmišljao u drugom pravcu, nego da jednog dana budem trener Zvezde.

Zašto Katai nije počeo utakmicu protiv Lehije?

– Mislili smo da je balans bolji da on bude „lažna“ devetka u drugom poluvremenu i da iza sebe ima dva brza krila – Mituljikića i Pruceva. Odigrao je odlično, pokazao da imamo opciju s njim kao sa „lažnom“ devetkom i brzim krilima. Hoćemo da probamo i sa dva špica, da zaigraju Katai i Pešić u tandemu. Tako da nema neki poseban razlog zbog kog juče nije počeo.

Verujete li u čudo u Ligi šampiona, prolaz dalje ili nešto više?

– Verujem u čuda, ali za to moramo da imamo 11 igrača na terenu i 10 na klupi, koji isto veruju. Nije samo dovoljno da navijači i trener veruju u to. Dešavalo se da Kopenhagen osvoji bod protiv Mančester Sitija, da Šerif napravi rezultat, tako da je moguće, ali mora mnogo toga da se poklopi. Morate da imate perfektan dan, perfektnu utakmicu i perfektnu disciplinu, pre svega u odbrani, a da budete spremni da i u napadu kaznite protivnika, jer oni će vas malo potceniti, pa im neće prijati ni trava… Kao što se mi žalimo kad igramo sa manjim timovima. U suštini, od istorije se ne živi, nego se zaslužuje tog dana kad se igra, tako da mislim da bi prolaz grupe ili prolaz u Evropa ligu bio uspeh.

Da li ćete se oprobati u golfu na pripremama, priča se da ste dobri?

– Suviše sam komplikovan… Nemam opremu, ni garderobu, tako da neću da u fudbalskim motivima kvarim atmosferu na golf terenu – rekao je Milojević.

1

1