MARKO SIMIĆ ZA HOTSPORT: „Vreme je za mlađe igrače – utakmice protiv Barselone najlepše fudbalske uspomene!“

Prisetio se duela sa Mesijem!

Fudbaler Budućnosti iz Podgorice, Marko Simić, odlučio je da nakon skoro deset godina okonča svoju reprezentativnu karijeru u kojoj je nosio dres sa grbom Crne Gore. Za Hrabre sokole upisao je 50 nastupa u kojima je postigao i dva gola.

Marko je u karijeri nastupao za brojne klubove, a posebno se ističu BATE Borisov, sa kojim je nastupao i u Ligi šampiona, zatim Kajzerispor, Rostov i Hapoel Tel Aviv.

U razgovoru za HotSport otkriva zbog čega odluka da se oprosti od dresa reprezentacije. Takođe, priseća se duela sa najvećim evropskim timovima i okršajima sa Mesijem, Ćavijem, Inijestom. Pričao je i o svojim planovima za budućnost.

Pre svega čestitke na odličnoj reprezentativnoj karijeri. Zašto si baš u ovom trenutku odlučio da se povučeš?

MS: Hvala puno na čestitkama! Pa, mislim da je vreme da se grade mlađi igrači koji će biti budućnost reprezentacije uz već odlične štopere koje imamo.

Kad smo već kod reprezentacije… Možeš li izdvojiti najbolji i možda neki najgori trenutak u dresu Crne Gore?

MS: Iskreno, svaka utakmica za reprezentaciju je posebna ali eto izdvojio bih pobedu protiv Danske u gostima 0:1. A najgori trenutak, možda revanš protiv Danaca i poraz od 0:1, na našem stadionu, ta pobeda bi nam donela velike šanse za prolaz na Euro.

U dresu sa grbom Crne Gore igrao si protiv nekih zaista jakih reprezentacija. Kojeg igrača bi posebno izdvojio kao nekog ko ti je zadao najviše „muka“ dok si ga čuvao? 

MS: Igrao sam protiv odličnih igrača, ali mislim da je uvek posebno igrati protiv Ibrahimovića kako na klupskom tako i na reprezentativnom nivou.

Da se dotaknemo i klupske karijere. Dok si nastupao za ekipu BATE Borisova igrao si i Ligu šampiona protiv nekih veoma jakih timova. Tu se svakako izdvajaju susreti sa Barselonom. Koliko je zapravo teško nositi se i čuvati igrače poput Mesija, Vilje, Pedra, itd, itd?

MS: Prelepe dve godine u Belorusiji i Bate Borisovu i mnogo vrhunskih klubova protiv kojih smo igrali počev od PSŽ-a, Barselone, Milana, Bajern Minhena, Valensije, Lila… Svaka od tih ekipa je bila neki izazov za sve nas mlade igrače u tom trenutku. Takve utakmice su utakmice gde izađeš, daš sve od sebe, pa kako bude da bude. Kad izvučeš u grupi jednu Barselonu koja je sigurno najjača ekipa u tom trenutku na svetu i sva ta imena koja su ispisala fudbalsku istoriju. Kako igrati protiv Mesija, Vilje, Ćavija, Inijeste? Svakako jedna od najlepših fudbalskih uspomena! Bilo je neverovatno naći se sa njima na istom terenu.

Igrao si za dosta klubova širom Evrope. Koju državu bi posebno izdvojio kao ugodnu za život i zbog čega?

MS: Što se tiče života i svega oko fudbala verovatno bih izdvojio Tel Aviv. Prelep grad, vreme, plaže… Što se tiče fudbala najlepše je bilo igrati u Turskoj. Svaka utakmica pred skoro punim stadionima, veće fudbalske fanatike nisam video od Turaka.

Trenutno si u Budućnosti iz Podogorice. Kakvi su neki naredni planovi u klupskoj karijeri?

MS: Budućnost je najveći klub u Crnoj Gori. Klub koji uvek postavlja najviše ciljeve. Želja mi je da zajedno sa saigračima vratimo titulu gde pripada i da svojim iskustvom pomognem mladim igračima.

Za kraj, Marko Simić kao trener. Da li je to realan razvoj situacije jednog dana?

MS: Nisam daleko od toga, planiram da završim licence i ko zna možda jednog dana i postanem dobar trener.

12

0