LALATOVIĆ VIDI RADNIČKI U EVROPI: Trener Kragujevčana o ambicijama, ali i Zvezdi i problemima u klubu

Nenad Lalatović se vratio u srpski fudbal i odmah vratio na pravi put Radnički 1923.

Ovaj tim je praktično bio na konopcima, pretposlednji na tabeli ali je u drugom delu sezone po dolasku Lalatovića počeo da pruža fenomenalne partije. U intervjuu za ‘Alo’, Lalatović je istakao da je glavna stvar što je ekipi uspeo da vrati pobednički mentalitet.

– Vratio sam samopouzdanje igračima, disciplinovao ih i vratio im pobednički mentalitet. Uvek verujem da može da se pobedi, ne bojim se protivnika, tako tražim i od igrača da veruju u sebe, da mogu da pobede svakoga, rekao je Nenad Lalatović.

Lalatović je upitan i da li ga možemo očekivati i sledeće sezone u Radničkom.

– U fudbalu se nikad ne zna. Sve je moguće. Ovde sam od prvog dana prihvaćen kako treba. Lepo mi je, uživam u Kragujevcu. Blizu mi je kuća, blizu sam svoje dece koja često dolaze kod mene, što mi mnogo znači. Ako bismo ostali u Superligi, a nadam se da će tako biti, da li direktno ili kroz baraž, i ako bih se dogovorio sa Upravom kluba, zašto da ne ostanem još godinu dana.

Želja da se vrati u Crvenu zvezdu, i dalje postoji

– Crvena zvezda je klub u kojem sam ponikao, klub u kojem sam bio kapiten, osvojio četiri trofeja, postigao gol u derbiju, klub koji mi je mnogo toga pružio. Naravno da bih jednog dana voleo da se vratim, da ono što sam započeo i završim. Jer, ja sam započeo stabilizaciju Crvene zvezde kada nije imala struju, nije imala velike plate, bile su do 3.000 evra i još ih nismo dobijali redovno. Pomogao sam Crvenoj zvezdi da stane na noge, samim tim što sam gurnuo u vatru omladince Jovića, Ristića, Rajkovića, Jovanovića, Grujića. Ja sam doveo Kataija u Zvezdu. To su igrači koje je Zvezda kasnije debelo naplatila i stala na noge. Nismo osvojili titulu i to je ono što bih hteo da završim, da se vratim i osvojim titulu. To mi je najveća želja.

Potom se osvrnuo na Radnički u Evropi.

– Potrebna je stabilna i dugoročna uprava, sa trenerom na duže staze, koji ima strategiju, viziju i, naravno, mora grad da stane iza kluba. Budžet je sada zadovoljavajući, ali kada bi bio veći, za 30-40 odsto, da mogu da se dovedu pet-šest kvalitetnijih igrača, siguran sam da bi Radnički igrao u Evropi.

Na pitanje gde mu je bilo najlepše, a gde najteže, on je istakao:

– Pored Crvene zvezde, izuzetno volim Vojvodinu. To je klub koji je napravio moje trenersko ime. Najlepše trenutke proveo sam tamo, tri i po godine, imam najviše pobeda u istoriji kluba i od pet trofeja osvojio sam jedan. Ostalo mi je još 20 utakmica da budem trener koji je najviše puta vodio Vojvodinu. Najteži trenuci su mi bili u Crvenoj zvezdi, kao treneru. Kada sam došao, nisam mogao da dovedem pojačanja. Znao sam da ne mogu da osvojim trofej. Kola su se slomila na meni. Tada sam imao 36 godina, prihvatio veliki izazov. Takva je situacija bila i žao mi je što nisam uspeo da osvojim trofej u klubu u kojem sam ponikao, zaključio je Nenad Lalatović.

0

0