‘ŠEF I IGRAČI PRATE SVAKU NAŠU UTAKMICU!’: On je novi biser Partizanove omladinske škole!

Živi svoje snove! 

Mihajlo Ilić, omladinac FK Partizan, a sada i deo prvog tima, otkriva za zvaničan sajt Partizana kako je otkriven na jednom od fudbalskih kampova našeg kluba i koliko mu znači podrška Aleksandra Stanojevića i saigrača.

„Treninzi sa prvim timom mi dosta pomažu da budem bolji u nekim stvarima. Sa iskusnijim igračima treniram, a imao sam priliku i da debitujem, da osetim i to kako je biti na klupi sa prvim timom, kako je biti tu i pre neke važne evropske utakmice. Treninzi i utakmice sa omladincima mi takođe pomažu, kad god ne igram sa prvim timom sa njima sam i te utakmice mi zaista znače.“

Trener Stanojević zahteva da se uvek pruži maksimum, bez obzira da li je reč o partijama u omladincima ili treniznima prvog tima.

„Šef i igrači prate i gledaju svaku našu utakmicu i to mi je prilika da se dokažem i prikažem dobru igru.“

FK Partizan već godinama unazad organizuje letnji kamp koji se održava i ove godine na Zlatiboru, od 26. juna. Obično se svi pitaju da li je zaista moguće da neko od talenata bude otkriven na tom kampu. Kamp je i za sve dečake koji se bave fudbalom, uključujući i golmane. Ti si upravo otkriven na jednom od dva kampa na kojima si bio 2014. i 2016. godine.

„Na prvom kampu na Zlatiboru sam bio 2014. godine, tad je trener bio Bojan Zavišić, ali tada sam bio baš mali. Zatim sam 2016. godine bio na kampu u Brzeću, na Kopaoniku, i imao sam tu sreću da je trener bio Zoran Kraljević koji je tada bio trener generacije 2003. u Partizanu i pozvao me na probu. Nekoliko dana sam bio na probi posle kampa, dobro sam se pokazao i od tada sam u Partizanu.“

Da li si se nadao, kada si došao na kamp, da će tvoj fudbalski put biti takav ili si došao, kao dečak, samo da se igraš?

„Došao sam da uzmem opremu Partizana, jer to je stvarno velika čast. Ja sam ceo život navijač Partizana i došao sam na taj kamp samo da se oprobam sa decom koja isto dolaze tu iz raznih klubova. Nisam očekivao da će se to tako završiti, ali sam imao sreće i da je bio trener tu.“

Kakve sada uspomene imaš na taj period u kampu i šta bi preporučio svojim drugarima koji sada razmišljaju da li da se prijave? Mislim da bi posle ovakve priče trebalo da svako ima motivaciju više.

„Svako bi trebalo da oseti taj kamp i to lepo druženje, zanimljive aktivnosti. Koliko se sećam, treninzi su dva puta dnevno, ali imali smo i neke aktivnosti osim fudbalskih, zanimljive igre, asocijacije, ali svakako jedno divno iskustvo.“

Izuzetno si elokventan. Da li čitaš, ideš u školu?

„Volim da čitam. U školu sam išao prvu godinu redovno, a posle nisam mogao da se prilagođavam zbog treninga i zbog obaveza u klubu, te idem vanredno, ali naravno to me ne sprečava da čitam i učim.“

0

0