‘PRODALI SU ME DA BI PREŽIVELI’: Luka Milivojević o periodu na ‘Marakani’, otkrio šta mu je rekao otac kada je potpisao ugovor!

Srpski vezista otvorio dušu za klupski sajt.

Luka Milivojević ima veoma bogatu i uspešnu karijeru, posle godinu i po dana provedenih u Crvenoj zvezdi, spakovao je kofere i otišao u inostranstvo. Prvo je sreću okušao u Andrlehtu, potom je tri godine igrao za Olimpijakos, a 2017. godine potpisao je ugovor sa Kristal Palasom, i od tada predstavlja nezamenjiv šraf u engleskom timu.

Trenutno zbog povrede nije u prvom planu Patrika Vijere, ali i dalje obavlja važnu ulogu u ekipi. S obzirom da je i dalje kapiten, on svoje iskustvo nesebično prenosi na mlađe saigrače.

– Malo je zbunjujuća sezona, ali uvek sam iskren prema sebi. Mislim da radim odlično na treninzima i dajem sve od sebe. Zadovoljan sam kako sam odigrao u kupu – rekao je Milivojević za klupski sajt i potom dodao:

– Kao kapiten moram da vodim primerom, posebno u teškim trenucima, jer tu je mnogo mladih momaka koji mogu da se nađu u sličnoj situaciji u budućnosti. Uvek sam spreman da se borim i nikad ne odustajem. Do kraja karijere ću se boriti i davati maksimum, a na treneru je da odluči da li je to dovoljno dobro za njega. Radim ono što mislim da je najvažnije – dajem sve od sebe.

Luka Milivojević nikada neće zaboraviti dan kada ga je pozvala Crvena zvezda.

– Kada je stigla ponuda da pređem u Crvenu zvezdu, možete da zamislite moju sreću, mog oca. Sećam se kada sam potpisao da mi je rekao: ‘Želim ti da čitavu karijeru provedeš u Zvezdi’. Za mene je to bio kraj svega, to je bilo to – ostvario sam san. Nisam morao ništa više da uradim.

On je na Marakani proveo godinu i po dana, posle čega je otišao u Andrleht, a Zvezda je na tom transferu zaradila 3.000.000 evropskih novčanica.

– Morali su da me prodaju da bi preživeli – priznao je 30-godišnji fudbaler.

Luka nije jedini srpski fudbaler koji je nosio dres Kristal Palasa, pre njega to je činio i legendarni Saša Ćurčić.

– Često sam ga sretao i čujemo se telefonom. Veoma je pozitivna osoba. Nismo dugo pričali, ali veliko mi je zadovoljstvo kad god ga sretnem. Sjajan je tip, pozitivan i uvek optimističan.

Iskusni vezista još uvek ne razmišlja o penziji.

– Još par godina igranja je ispred mene i trudiću se da idem do krajnjih granica. Porodica mi ipak uvek nedostaje. Supruga i deca su ovde sa mnom, ali majka, brat i njegova porodica u Srbiji. Mi smo veoma religiozna nacija i često kažemo: ‘Ako hoćeš da nasmeješ Boga ispričaj mu svoje planove’. Teško je planirati… Ne znam do koje godine ću moći da igram – dok god mi telo bude dozvoljavalo. Glava vodi, ali telo je iza. Videćemo da li će ispratiti moj mentalitet i um. Kada bude prestalo da radi ono što želim, moraću da prestanem.

0

0