ISPOVEST KOJA ĆE JAKO ODJEKNUTI U SRBIJI: Žarko Zečević otkrio zbog čega je otišao iz Partizana, kako je sagradio Zemunelo a evo šta misli o navijačima!

Otvorio je dušu.

Žarko Zečeveć je već nekoliko decenija u sportu. Sada već davne 1985. godine postao je generalni sekretar Partizana, da bi potom na toj funckiji ostao čak 23 godine.

Za to vreme izdešavalo se svašta, a u razgovoru za nedeljnik Ekspres, Žarko je otvorio dušu i otkrio brojne zanimljive stvari.

– Voleo bih da se vratimo na ovaj prvi sukob. Mislim da je to bio sukob ideja da li će Partizan da ide novim, savremenijim putem, ili ostati uparložen kao što je bio proteklih 15-20 godina. Protiv te ideje su bili generali, tada predstavnici vlasti u Jugoslaviji. Ne kažem da sam ja najzaslužniji za te nove vidike, ali sam bio jedan u timu koji je možda čak i vodio tu priču koja je pobedila, jer, posle tih događaja iz devedesetih godina, Partizan je apsolutno vladao na ovom prostoru. Drugo, mi smo bili prvi koji smo napravili razvojni sportski centar „Zemunelo“ koji je praktično u to vreme bio jedan od pet sportskih centara u Evropi. Tadašnji predsednik UEFA Lenard Johanson je posetio Beograd i rekao da je to centar za 23. vek. A što se tiče navijača, odnosno huligana, sa njima to jedino država može da reši – kaže Zečević.

Žarko je otkrio kako je došao na ideju da napravi sportski centar.

– Prostora za treninge mladih kategorija nije bilo. Naš stadion nije imao prostora za to, kao ni pomoćni. Mi smo napravili igrališta sa veštačkom travom i 250 klinaca treninra na terenu. A da imaš normalne uslove da ti treniraju sve kategorije. Ideju o sportskom centru imali smo devedesetih, kada je Osim bio trener. Obišli smo pet, šest lokacija u gradu, na kraju smo se skasili na Teleoptiku i mislim da je to i danas fabrika mladih igrača. I ono što mogu sa ponosom da istaknem, a to je da je reprezentacija, koja je izborila pobedu protiv Portugalije imala sedam igrača iz Partizanove škole od početka: To su Milinković, Pavlović, Lukić, Živković, Mitrović, Vlahović i Radonjić – kaže Zečević.

U Srbiji su navijači bezbroj puta izbijali u prvi plan.

– Ja bih odvojio navijače od huligana. Navijači su ljidi koji dolaze na utakmice da bodre svoj klub, dolaze sa porodicom, sa decom. A problem sa huliganima, to je potpuno novi odnos i to nikako ne može da reši fudbal, to može jedino da reši država. Onako kako je rešila Margaret Tačer u Engleskoj. Druga priča je infrastruktura. Vrlo je prosto. Da je Partizan napravio stadion 2006/07 godine, i sada imam onaj projekat, kao što je stadion Jang Bojsa. Sa takvom infrastrukturom stavljaš u poziciju huligane da ne mogu da se ponašaju onako kako oni hoće. Zato što imaš prostore koji su pregrađeni, redarsku službu, koja apsolutno odgovara tome. Sve je pokriveno kamerama. Imaš poseban deo za pretplatne karte gde na svakoj stolici piše ime…

Ne treba upoređivati prošlost i sadašnjost.

– Drugačije prilike su bile, drugačije okolnosti i drugačije okruženje. Ne bih mogao da upoređujem ono i ovo vreme. Tada smo uspeli da preciziramo da se tačno zna ko šta radi. Uprava se brine o obezbeđenju materijalnih sredstava o infrastrukturi, tehnologiji rada i o organizaciji. Stručnjaci se brinu oko igrača, tima, igre. Tu ne sme da bude mešanja. Ako imaš rukovostvo koje hoće da vodi ekipu, tu nema rezultata. Trener mora da ima apsolutnu slobodu da o svemu odlučuje. Daću jedan primer. Piksi. Neki nisu imali snage da se oslobode mešetara koji su se vukli oko reprezentacije. A Piksi je imao snagu da odstrani od sebe. I zahvaljujući tome Piksi je napravio rezultat, jer su igrači slušali samo njega. A u onom drugom slučaju su slušali one druge. Tako da rukovodstvo mora da obezbedi taj mir, da bi mogao da se postigne rezultat.

1

0