DEJAN SAVIĆEVIĆ O BARIJU: ‘To mi ne mogu oduzeti!’

Kako se bliži 29. maj, tako brojni ljubitelji fudbala, a pogotovo oni kojima je crveno-bela boja u srcu, polako počinju da se prisećaju legendarnog finala Kupa šampiona.

Priču znamo gotovo napamet, penal seriju protiv Olimpika takođe, ali bez obzira na to što je prošlo 30 godina, gotovo uvek otkrijemo neku novu anegdotu ili detalj za koji nismo znali.

Tako je bilo i ovog puta, sa legendarnim Dejanom Savićevićem, koji je otkrio za čim žali i dan-danas, gde su crveno-beli imali sreće, a ujedno je i poslao jednu važnu poruku.

Za početak, prisetio se Savićević čuvene utakmice protiv Bajerna.

– Svi smo poštovali Bajern, ali nismo se plašili, što smo i dokazali igrom u prvoj i u drugoj utakmici. Iz dve kontre smo pobedili u Minhenu i prekinuli Bajernov niz od 47 utakmica bez poraza. Bili su nepobedivi na njihovom stadionu, ali prekinuli smo njihov niz, iako su bili favorit.

Dolazimo do Barija, ali pre same utamice i čuvene penal serije, Savićević nam je otkrio nekoliko detalja tokom karantina.

– Davno je to bilo, evo sad je 30 godina, teško je zapamtiti sve, ali sećam se da smo bili u jednom zamku, gde smo bili okruženi velikim maslinjakom, jedina „tačka“ smo bili mi. Nije bilo telefona i interneta, u vestima ništa ne razumeš – priča Savićević, a onda se osvrće na finalnu utakmicu i “taktiku”.

– Ma, kakva taktika. Svako igra kako mu protivnik dozvoli, branili smo se jer su nas „stisli“. Što bismo se branili, ako smo mogli da napadamo? Gledali smo njihove utakmice, ali oni su finale odigrali potpuno drugačije nego polufinale. Imali su dosta dobrih igrača i malo su nas iznenadili, na nekoliko kontri smo uspeli da zapretimo, ali mislim da su bili dominantniji kada se gleda cela utakmica. Ali, dugogodišnjom tradicijom i nekom ranijom nepravdom, Zvezda je zaslužila da ima taj pehar Kupa šampiona.

Dragan Stojković Piksi našao se na suprotnoj strani, u dresu Marseja, mada ne od samog starta.

– Piksi je imao tu povredu iz koje se vraćao i bio je pun elana, a na kraju i ljutnje što ne igra. Bio je ljut jer je smatrao da treba da se nađe na terenu, ali na našu sreću – nije igrao od početka. U tih 15-ak minuta se videlo o kakvom se igraču radi, imali smo sreće što ga je trener stavio na klupu za rezerve.

Međutim, postoje neke stvari koje Savićević više pamti od samog finala i to je baš ona utakmica Bajernom i neviđeno slavlje na „Marakani”!

– Kraj utakmice sa Bajernom će mi više ostati u sećanju, jer je stvarno bilo fudbalsko ludilo, gde su igrači Bajerna ostali da leže, hvatajući se za glavu, tužni, a naši navijači ih nisu konstatovali, to je bilo veliko slavlje. Sada bi bilo teško napraviti neku proslavu bez ekscesa – nasmejao se Savićević i dodao:

– Taj meč sa Bajernom mi je draži nego meč u Bariju. Ali, pehar sa Crvenom zvezdom mi je najdraži. Sa Milanom, Real Madridom, Juventusom je mnogo lakše ostvariti uspeh. Drago mi je što sam ušao u istoriju Crvene zvezde, ima jednu titulu, ali vrednu. To će ostati upisano u istoriji Crvene zvezde i to me raduje. Iako neki pokušavaju da me minimiziraju, to mi ne mogu oduzeti – zaključio je Savićević razgovor za Meridian sport.

0

0