– Život je fantastična stvar, pogotovo kada prolazite kroz nešto kroz šta sam ja prolazio. Onda uživate u svakom momentu, u svakom detalju. Praktično sam rođen dva puta. Prvo u februaru 1969. godine, a onda 50 godina kasnije. Videti jakog čovjeka da plače je posebna stvar, sa bolešću sam naučio da iznosim svoje emocije, naučio sam da plačem i nije me sramota toga. Nikoga ne bi trebalo sramota da bude. Pre toga, sve sam držao u sebi, onda sam shvatio da je plakanje dobra stvar, kao i pokazivanje ljubavi prema ljudi – rekao je strateg Bolonje.
PROČITAJTE JOŠ: ISPLIVALA ‘WHATSAPP’ PREPISKA! Maradonina ćerka: ‘Tata je povraćao, odbija lekare!’ Čitava konverzacija poslata u tužilaštvo na ispitivanje! (FOTO)
Upitan da li se plašio, Siniša je otkrio da uopšte nije bilo lako kada ostane sam, noću, sa svojim mislima.
– Sanjati svoju sahranu, nekoliko puta, je veoma čudno. Nikada nisam izgubio nadu, sve sam to povezao sa svojom željom za borbu. Hranio sam svoju hrabrost. Naravno, doktori su imali veliku ulogu u svemu tome jer bez toga bih bio hrabar ali ne bih uspeo – naveo je Mihajlović.
Razni ljudi su, po njegovim rečima, dolazili da ga pozdrave i bodre u bici koju je junački izdržao na svojim plećima.
– U meni su se probudila dva osećanja – radosti, jer vidim sve te ljude sa balkona kako su se okupili samo da mi daju podršku i da me pozdrave. Srećan sam što sam video koliko ljudi me voli. Ali, isto, sam se osećao i tužno što ne mogu da bude sa njima. Nisam nikada imao sumnju, znao sam da ću da uspem – kazao je naš stručnjak.
Italijanski medij je u fokus stavio Mihajlovićevu ljubav prema Zvezdi sa rečima da će on jednog dana sigurno postati trener crveno-belih.
– Najbitnije sećanje je svakako osvajanje Lige šampiona sa Zvezdom, mojim omiljenim klubom. Ta pobeda ne može da se uporedi ni sa jednom drugom – naglasio je Siniša.
Upitan, po ko zna koji put od strane Italijana, o ratu u bivšoj Jugoslaviji, trener Bolonje je imao jasan stav.
– Želeo bih da se ne sećam ničega iz ratnog doba, a u drugu ruku voleo bih da se sećam svakog detalja do kraja mog života. U ratu nema pobednika i dominantna boja je crvena, boja krvi. Krvi nedužnih ljudi – naveo je.
Za kraj, Siniša je poslao poruku u kojoj jasno ističe da je davanje krvi veoma bitno i da to nekome može spasiti život. Za to se ne odvaja mnogo vremena, a plemenit je akt. Nikada ne gubite želju za životom i borbom – zaključio je Mihajlović.
0
0
Loading ...
