ENGLEZ KOJI ŽIVI ZA CRNO-BELE BOJE: Nestvarna priča nam dolazi iz Engleske, kafić u centru grada nosiće ime po velikanu iz Humske!

Ovo je priča o Englezu koji obožava crno-bele boje. Pravom engleskom navijaču, jednom od onih iz osamdesetih. Navijaču Nots Kauntija i Partizana, spomenutom u knjizi „Grobar“ Džejmsa Mura.

U pitanju je Toni Perkins, Englez koji će uskoro otvoriti kafić pod nazivom ‘Partizan Tavern‘, u samom centu Notingena.

Kako je zavoleo Partizan, i zbog čega će njegov kafić nositi ime velikana iz Humske, Toni je objasnio u njegovom blogu, koji vam prenosimo u celosti:

– Zdravo, ja sam Toni i navijač sam Nots kauntija i Partizana. Crno-beli su me zainteresovali 1990. godine u Rijeci. Mali broj ljudi to zna, ali Nots i Partizan su se susreli na terenu. Taj podatak se čak ne može pronaći ni u istorijama ova dva kluba. Bila je to utakmica omladinskih timova na turniru Kvarnerske rivijere. Partizan i Nots su igrali u polufinalu, a engleski klub je pobedio posle izvođenja jedanaesteraca.

Sledeća Partizanova utakmica koju sam posetio nije bila daleko od mene, protiv Midlzbroa u Kupu UEFA. Otputovao sam i sreo se sa prijateljem iz Srbije. Posetili smo sve stadione severoistoka Engleske pre utakmice Partizana uveče. Tada sam, takođe, upoznao i momke koji su prodavali fanzine.

Posle ovoga, čekao sam do 2007. da se usudim i odem u Srbiju. Ovo putovanje je isplanirano tako da se podudara sa beogradskim „Bir festom“, jer je pivo jedan od mojih hobija. Partizan je tada gostovao Čukaričkom, malom klubu iz predgrađa, a ono što mi se posebno svidelo je atmosfera kakve nema nigde u Engleskoj.

PROČITAJTE JOŠ: TAKUMA ASANO VEOMA TUŽAN ZBOG SMRTI MARADONE: Na nama je da ispišemo novu istoriju

Na spisku mojih utakmica na gostujućem terenu su Ril i Arsenal u Ligi Šampiona, dva sa Čukaričkim, OFK i Sloboda. U Humskoj sam gledao Lion, Inter, ali i ono najbolje, derbi.
Ove sezone sam bio na dve utakmice, u istom mesecu. Prva je bila protiv Vojvodine, gde je kiša padala kao luda, a svi su bili gola voda. Sledeća je bila protiv Crvene Zvezde, na njenom stadionu.

Na ovu utakmicu sam išao sa još dva navijača Nots Kauntija, Metom i Gerijem. Doleteli smo u petak, kompanijom Viz Er, a zanimljivo je to da je većina putnika išla na derbi, ali smo samo mi išli da navijamo. Odmah smo ostavili prtljag i krenuli prema Humskoj gde nas je u obilazak vodio sin jedne Partizanove legende, pa mi nismo mogli da prestanemo da ga ispitujemo o golovima njegovog oca. Na pola puta su nam se pridružili i navijači moskovskog CSKA, a zatim smo otišli da kupimo karte. Nedugo zatim, uprkos lošem srpskom jeziku, došli smo do zlata vrednih karata. Pojeli smo nešto, a onda se našli sa Grobarima koji su bili u blizini. Posle mnogo tura piva i đevreka sa slaninom, morali smo da spavamo.

Došao je i taj dan. Upoznali smo mnogo ljudi i popili pokoje pivo. Dok smo bili u baru pored Hrama Svetog Save, gledali smo kako do terena prate „Zabranjene“. Nezaboravna scena!

Kao i svi Englezi, na stadion smo poranili. Veoma. Imali smo karte za Jug, ali smo nekako završili na Istoku, uz sektor gde su bili smešteni „Zabranjeni“. Bili smo zabrinuti, sve dok nismo shvatili da smo i dalje u crno-belom društvu. Na terenu se nije desilo ništa vredno pomena, ali van terena dosta toga. U drugom poluvremenu su se upalile baklje, i kako se dim razilazio, mogla se videti ogromna logorska vatra oko koje su ljudi igrali. Najsmešniji od svega su bili pokušaji vatrogasaca da ugase vatru. Sa poslednjim zviždukom smo pohrlili prema izlazu i otišli pravo u bar gde smo čekali drugove sa tribine.

U nedelju smo se sastali sa nekoliko dobrih prijatelja koji nisu uspeli da nas ubede da odemo na košarku u Pionir. Umesto toga smo otišli na jedan od najčudnijih stadiona, koji se nalazi na krovu jednog tržnog centra.

Sledećeg jutra bili smo u Notingemu, ali smo već pričali o sledećoj utakmici.

FOTO: Facebook/Screenshot

0

0