FOTO: ASCOLI CALCIO 1898
‘ONI SU NEBITNI ZA MENE, A USKORO SE NADAM I ZA PARTIZAN’: Emotivna ispovest Nikole Ninkovića o sudaru, oporavku i ljudima u Partizanu
Srpski internacionalac Nikola Ninković pre 20 dana doživeo je tešku saobraćajnu nesreću u Hrvatskoj, kada je udario u kamion, koji je stao na nedozvoljeno mesto.
Vezista Askolija se sada polako oporavlja i uvelik kroji planove za povratak na teren.
O pomenutoj nesreći, ali i mnogim drugim stvarima on je govorio u intervjuu za portal ’24 sedam’.
– Bog je tako hteo! Bog je želeo da ostanem živ i da nastavim, ali malo pametnije i promišljenije i ja ću se potruditi da takav budem dalje u životu i karijeri. Mislim da sam to dužan sebi, svojim najbližima i fudbalu koji toliko volim, rekao je Ninković, pa dodao da se ne seća tog kobnog trenutka:
– Ne, ništa još. Sećam se da sam se u jednom trenutku probudio u autu, da sam bio obliven krvlju i sledeće što pamtim je da sam se probudio u bolnici. Valjda je taj čovek koji je vozio kamion sa kojim sam se sudario prvi pokušao da mi ukaže pomoć. Zbog te moje rupe u sećanju nisam mogao da dam iskaz u policiji. Neke stvari su im bile skroz neobjašnjive kada su radili uviđaj, a ja nemam šta da im kažem.
Fudaler ističe da polako napreduje kada je u pitanju oporavak.
– Skinuti su mi konci sa jezika, urađeni su mi snimci glave i ostalih povreda. Dozvoljeno mi je da tokom dana prošetam oko 10-15 minuta, a za dve nedelje uradimo ponovo pregled i da vidimo dokle sam napredovao. Doktor mi je rekao da je za mene završena sezona, ali ne znam da li je mislio na polusezonu ili do kraja juna. Ja se nadam da ću, ako se nastavi ovim tempom oporavak, posle druge kontrole dobiti dozvolu sa malo više aktivnosti, a kasnije i za malo trčanja. Sad mi je rečeno samo odmaranje, jer bi me i najmanji slučajni udarac u glavu mogao da košta života. Još me malo boli od udarca celo telo, što i nije čudo na šta sam ličio posle nesreće. Onaj hrvatski lekar mi je rekao da je pravo čudo kako sam ostao živ. Mogao sam i bez jezika da ostanem da mi je prekinut nerv.
Ninković je potom upitan da li je imao kontakt s ljudima iz njegovog Askolija, odnosno bivšeg kluba Partizana posle nesreće.
– Javljaju se svi! Askoli, naravno. Nema dana da neko iz kluba ne pozove da pita kako sam, da li mi je nešto potrebno. Takođe, saigrači, treneri. Moram priznati da me je dirnula ta pažnja i da mi je mnogo značila. Askoli je klub koji posle Partizana najviše volim, rekao je Ninković, a potm se osvrnuo na crno-bele:
– Ja sam već rekao šta sam imao da kažem o njima! Oni me ne zanimaju u životu, a nadam se da uskoro neće biti ni bitni Partizanu. Prolazni su za razliku od moje želje da se vratim i jednog dana zaigram opet za klub koji volim i kome dugujem sve u životu. Ja sam Partizanovo dete od svoje devete godine. Tada sam došao da igram za njega. Živeo sam tu, gde ujutru kad otvorim oči i pogledam kroz prozor vidim stadion “JNA”. Sve sam naučio u klubu i sve što sam postigao, uspeo sam zahvaljujući njemu. Moja porodica najbolje zna koliko ga volim i šta mi znači. Ja znam da je predamnom još bar deset godina karijere i ja se nadam da ću doći nazad, ali ne bilo kad, već onda kada ću biti u punom igračkom naponu, da mu pomognem u osvajanju trofeja, nešto i u Evropi da uradimo. Iskreno se nadam da će sa mnom biti još mojih drugova iz generacije. Sada je tu Markec (Lazar Marković), a nadam se i Aci Mitroviću, Luki Stojanoviću…
Na kraju, Ninković se osvrnuo i na odnos kluba iz Humske prema njemu.
– Ne znam i kao što rekoh, nije mnogo ni važno, jer mi nisu interesantni da pričam o njima. Izbrisao sam ih. Zvali su me ljudi sa kojima sam izgubio kontakt, za koje sam mislio i da su zaboravili da postojim. Neki bivši saigrači, treneri, ma neverovatno, neću da ih spominjem, jer ću izostaviti nekog, a stvarno mi je značio svaki njihov poziv i poruka. Ej, pa navijači Crvene zvezde su mi preko društvenih mreža poželeli brzi oporavak. Hvala i njima, zaključio je Ninković .
0
0
PROČITAJTE OSTALE VESTI IZ RUBRIKE
PROČITAJTE OSTALE VESTI IZ RUBRIKE
Loading ...
0 Komentara