RADOVAN PANKOV: Voleo bih da dam gol Partizanu, pa neka bude i iz penala

Šalio sam se sa Boaćijem posle meča sa Arkom da ću da preuzmem njegovu ulogu, a snašao bih se dobro u takvoj situaciji – kaže štoper crveno-belih.

Nije lako doći u Crvenu zvezdu i odmah postati standardan član ekipe, pogotovo ako je jaka konkurencija, ali trener Dejan Stanković traži idealan tandem štopera i za mesto pod suncem se bori najmlađi član odbrane, koji je pokazivao potencijal tokom evropskih kvalifikacija.

Dva projektila u mrežu sa bele tačke u istorijskoj utakmici sa Kopenhagenom. Radovan Pankov nema ništa protiv da mu bude dodeljena i takva uloga u nastavku sezone pošto napadači nisu bili raspucani protiv rivala iz Poljske.

– Šalio sam se sa Boaćijem posle utakmice sa Arkom da ću da počnem da šutiram penale, a i ozbiljno mislim da bih se snašao u takvim situacijama. Biće, naravno, kako Stanković odluči – kaže Pankov.

Možda se ukaže prilika u večitom derbiju.

– Naravno. Bila bi to poslastica…

Proslava bi bila za pamćenje.

– Posvetio bih ga malom sinu Milošu i ženi. Gestikulirao bih ka njima. Nagovaram je da njegova prva utakmica bude baš u derbiju. Ako bude pogodak, otrčao bih i ka severnoj tribini.

Sanjate revanš najvećem rivalu na proleće.

– Rano je da se priča o derbiju, ali tačno je da ga čekam sa nestrpljenjem. Pokazao sam emotivnu stranu ličnosti tada, slomilo me je da su nam navijači pružili podršku i pored poraza, bilo mi je žao njih. Nisam zamišljao da tako bude u debiju na derbiju, što se tiče rezultata. Daće Bog, biće ih još mnogo, imam brojke u glavi koje bih voleo da ispunim i ka njima stremim. Voleo bih da dočekam 100. utakmicu u Zvezdi, da imam mnogo golova, trofeja…Nikada ne znaš kakav ti je put suđen, ali tako bih voleo da bude.

Pominjete golove, davali ste ih u Nišu.

– Nisam opterećen, ali nema defanzivca koji ne voli da daje golove. Lepše se i ispunjenije osećaš, gledam na njih kao nagradu za trud i rad.

Kad ste ste osećali srećnije, posle eliminacije Kopenhagena ili Jang bojsa.

– Na Svetskom prvenstvu za mlade na Novom Zelandu nisam igrao, ali sam se radovao kao i svi ostali, ako ne i više od njih. Bilo bi nepošteno da izdvojim utakmicu sa Kopenhagenom u odnosu na onu protiv Jang bojsa, jer su obe bile jako bitne. U Danskoj nam je pao teret, znali smo da ćemo barem Ligu Evrope da igramo.

Nove kvalifikacije za Ligu šampiona su realnost zbog prednosti od 11 bodova u odnosu na crno-bele.

– Prva četiri kola proleća su nam prekretnica, već tada možemo da dođemo baš blizu odbrane titule.

Prijateljska utakmica sa Arkom donela je i dobre i loše stvari.

– Dva tima su odigrala po 45 minuta, važno je bilo da istrčimo. Igra nije zadovoljavajuća u prvom poluvremenu, u drugom je bilo OK. Njima se za sedam dana nastavlja prvenstvo, možda im je bila generalka, a nama je došao meč 24 sata posle najtežeg treninga ove zime. Imamo cilj, znamo kad bi trebalo da budemo najbolji. I bićemo.

Ostaje žal što niste počeli nijednu utakmicu u grupi Lige šampiona.

– Milojeviću ne zameram ništa, ali krivo mi jeste. Odigrao sam koji minut protiv Bajerna…Daće Bog da opet uđemo u Ligu šampiona, da nas isprati sportska sreća, a verujem da hoćemo. Prvo da osvojimo titulu. Svake godine biće sve teže da se ide u elitno UEFA takmičenje.

Posteri nisu u vašoj generaciji bili popularni kao pre.

– Imao sam poster Brazilca Ronalda, on mi je omiljen fudbaler.

Na kraju neke stvari se uče od svetskih asova.

– Nekada Nestu, a sada mi je Van Dajk bez premca. U međuperiodu Serhio Ramos i Tijago Silva – rekao je na kraju Pankov.

0

0