NEMANJA VUČIĆ: Vojvodina je treći klub u Srbiji!

‘Ili ćeš biti najbolji levi bek u Srbiji ili nešeš ni igrati’ – rekao je danas na treningu Nemanji Vučiću šef stručnog štaba ‘stare dame’.

Ovim rečima, uz povišen ton, na današnjem treningu šef stručnog štaba Vojvodine Nenad Lalatović obratio se novajliji u Vošinim redovima Nemanji Vučiću (23), nezadovoljan njegovom reakcijom prilikom jedne od zadatih vežbi.

Poznat kao trener koji izvlači maksimum iz svojih igrača, šef stručnog štaba crveno-belih ponekad zna da bude oštar, pa čak i surov, ali nema sumnje da njegove metode rada prosto teraju fudbalere da na terenu igraju čak i iznad granice svojih trenutnih mogućnosti.

Nakon što je ovog leta stigao u Vojvodinu iz Zemuna, Nemanja Vučić se sa svojim novim klupskim drugovima već nedelju dana nalazi u Sloveniji, gde vredno radi i bori se za svoje mesto u novom timu „stare dame“, od kojeg se očekuje da ove sezone vrati Vošu na evropsku fudbalsku scenu.

– Treninzi su zahtevni, jer trener traži da na njima radimo sve ono što želi da radimo i na utakmicama. Iskreno, meni se sviđa njegov temperament i zahtev da svi budemo blizu igrača kojeg čuvamo. Do sada smo odigrali dve dobre utakmice i pobedili, što je najvažnije. Atmosfera u klubu je fenomenalna, momci su me prihvatili i meni je drago što sam uopšte tu, a osećam se kao da sam ovde već dugo vremena – ističe Vučić.

Iako imaš tek 23 godine, tvoj dosadašnji fudbalski put nije bio nimalo jednostavan?

– Imao sam jako trnovit fudbalski put, koji je počeo još kada sam imao četiri-pet godina u Trepči iz Kosovske Mitrovice, koji je bio moj prvi klub. Potom sam sa 12 godina, dok sam išao u šesti razred, otišao u Kraljevo i zbog toga se i dan-danas divim mojim roditeljima što su me tada tako mladog pustili da odem. Tamo sam u kategoriji pionira igrao Kvalitetnu ligu Srbije i nakon toga sam, kao kadet, otišao u Slobodu iz Čačka, gde sam igrao i za prvi tim u Srpskoj ligi. Potom sam se povredio, ali sam ipak prešao u omladince Borca iz Čačka, a odatle sam otišao u Novi Pazar, pa kasnije u FAP iz Priboja, pri čemu sam opet imao jednu povredu. Bukvalno sam prešpartao celu Srbiju, ali drago mi je zbog toga što sam naučio mnogo lepih stvari i zahvalan sam fudbalu zbog toga što me je naučio životu. Posle svega, otišao sam u Zemun, gde su mi dali šansu i gde sam se dokazao. Tamo sam proveo 3,5 godine i to su bili moji najlepši fudbalski trenuci. Momci su bili odlični, a u klubu su bili jako veliki ljudi, koji su me podržavali i dali mi šansu da dođem do kluba kao što je Vojvodina. U Zemunu sam naučio sve što treba da naučim za dalji razvoj moje fudbalske karijere.

Kao dečak, sigurno si imao i nekog uzora, barem što se tiče igrača koji igraju na tvojoj poziciji?

– Ja mnogo više gledam kakav je ko kao čovek, jer ukoliko si dobar čovek, onda si i dobar fudbaler. Lično mi je i dalje bitnije da za mene kažu da sam dobar čovek, pa tek onda dobar fudbaler. U suštini, nemam nekog idola, ali volim da gledam Marsela, jer on je onakav kakvim zamišljam sebe.

U tom slučaju, gde vidiš i kako zamišljaš svoju fudbalsku budućnost?

– Trenutno sam u Vojvodini, gde sam jako zadovoljan sa ekipom, trenerom i ambicijama kluba, te bih trenutno najsrećniji bio da izborimo Evropu i, daj Bože, sutra uzmemo Kup, pogotovo što mislim da nismo daleko od toga. Imamo strašan tim i strašnog trenera i prosto, to je realnost. Zato bih, u ovom trenutku, najviše voleo da svi odigramo kako treba, pa kasnije da klub zaradi od prodaje svakog od nas.

Prošle sezone, u Zemunu si pružao zapažene partije, zbog čega si bio pozivan i u mladu reprezentaciju Srbije. Međutim, na kraju, Zemun je ipak ispao iz lige?

– Zemun je takođe veliki superligaški klub, ali jednostavno, došlo se do situacije da nije bio na nivou na kojem treba da bude. Svašta se dešavalo, ali to je sada prošlo. Ja bih voleo da se što pre vrati u Super ligu, jer tamo sam proveo lepe godine, a i mislim da kao klub zaslužuje da bude u našem najvišem rangu.

Ovog leta si prešao u Vojvodinu. Kako si doživeo dolazak u redove „stare dame“ srpskog fudbala?

– Iskreno, srećniji sam što sam došao u Vojvodinu nego bilo gde drugde da sam otišao. U kakvom god stanju da se nalazi, Vojvodina je treći klub u Srbiji i to niko ne može da joj oduzme. Lazetić je moj zemljak, on me je pozvao i dogovorili smo se za bukvalno 15 minuta, možda ni toliko. Preneo mi je ambicije kluba i to mi se jako svidelo, tako da sam zaista srećan što sam došao.

Kada je o ambicijama reč, koliko su one ostvarive i koga vidiš kao najveće konkurente Voši naredne sezone?

– Da nisam razmišljao o tome, ne bih ni dolazio. Ovde sam da jurimo sve što možemo da jurimo i uzmemo sve što možemo da uzmemo: ligu, Kup i izlazak u Evropu. Po mom mišljenju, za ostvarenje svih tih ciljeva, jedini konkurent nam je Zvezda. I Partizan je veliki klub, ali, iako ne znam kakvo je tamo trenutno stanje, mislim da Vojvodina sada ima možda i drugi najjači tim u Srbiji.

Usled svih pozitivnih promena koje su se desile u Vojvodini ovog leta, navijači kluba svakako s nestrpljenjem očekuju početak sezone?

– Voleo bih da im poručim samo to da dolaze u što većem broju da nas bodre, jer to će nam pomoći u ostvarenju cilja koji smo zacrtali svi zajedno: ekipa, struka i uprava, a momci su spremni na sve i daće svoj maksimum. Što se mene tiče, jedino što mogu da obećam jeste da ću u svakom trenutku dati sve od sebe – istakao je Vučić.

0

0