HASKIĆ ODGOVARAO NA PITANJA NAVIJAČA: Sa Radničkim korak po korak do cilja

O baklavama, razlozima čašćavanja caigrača, ali i o fudbalu i omiljenom golu govorio je u Fejsbuk lajv intervjuu na zvaničnoj stranici Radničkog Nermin Haskić.

Ako pitate Nišlije šta vole kod Nermina, reći će da vole njegovu eksplozivnost i realizaciju u protivničkom šesnaestercu. Ukoliko to pitate njegove saigrače, reći će da vole dobrotu i profesionalnost koja ga krasi.

– Prija mi pažnja koju dobijam od navijača. Njihova podrška mi laska, osećam se fantastično i to se odražava na moju igru, počeo je Haskić razgovor sa navijačima na klupskom Fejsbuku.

Kako provodiš slobodno vreme u Nišu?

– Volim ujutru da prošetam sa porodicom. Moram da istaknem park Čair kao jedno od omiljenih mesta, pre svega jer ima pruža dosta prilika za dečije aktivnosti. Poslednju godinu pre dolaska u Nišu igrao sam u malom gradu. Dolazak u Niš bilo je olakšanje. Niš nam se dopada, dosta nudi porodičnom čoveku.

Zbog čega si odlučio da karijeru nastaviš u Nišu?

– Nisam razmišljao o povratku. Bio mi je prioritet odlazak u inostranstvo. Menadžer mi je ponudio mogućnost da dođem u Niš. Ispričao mi je kakva je situacija u Radničkom. U Voždovcu sam sarađivao sa Draganom Šarcem, u klub je došao Lalatović… to su neki od razloga zbog čega sam došao u Niš. Mislim da nisam pogrešio.

Da li osećaš pritisak kada izađeš na teren?

– Pritisak sam osećao samo u prvoj utakmici (Gzira Junajted, stadion Čair prim. aut.) Hteo sam da ostavim dobar utisak. Posle prvog gola, videlo se po načinu proslave da mi je pao kamen sa srca. Možda sam pritisak osećao u prvom poluvremenu. Svakom napadaču bitno je da daje golove, tada sam imao sreće da postignem dva, a to mi je dosta pomoglo.

Odgovarajući na pitanje navijača, Haskić je istakao da bi mu draže bilo da golom u 90. minutu uvede Radnički u Ligu šampiona, nego gol večitima u istom minutu.

Imaš li savet za mlade napadače?

– Znam gde sam ja pravio greške, reći ću iz svog primera. Najveći problem bila je trema i briga da li ću izgubiti loptu, hoću li dati gol. To stvaranje pritiska sebi najviše utiče na to hoće li fudbaler pružiti svoj maksimum. Ja imam 29 godina i dalje osećam tremu. Napadač treba uvek da bude gladan golova, da bude borben u šesnaestercu… treba imati dozu odgovornosti, ali ukoliko igrač da sve od sebe, igraće sve bolje.

Da li se u Radničkom vidiš na duže staze?

– Kada sam dolazio u Slovačku ostao sam pet godina. Nije mi to bilo u planu. Nameravao sam da u Košicama odigram sezonu ili dve. Naš posao je takav. Ne znam kakvi su planovi za decembar, ali možda ostanem do kraja. Nikada se ne zna.

Priča se da si saigrače iznenadio poslasticama?

– Bio je praznik, Kurban-bajram. Saigrači donose pice, torte… ja sam želeo nešto tradicionalno iz moje zemlje, nešto što mi pretežno jedemo kući za bajram. Iznenadio sam ih i mislim da su im se dopale baklave.

Ko su bili tvoji idoli na početku karijere?

– Voleo sam i volim Juventus. U vreme kada sam se ja fudbalski razvijao u „Staroj dami“ igrali su Del Pjero i Trezege. Početak moje karijere vezan je za njih dvojicu i njihovu saradnju. A kako sam sazrevao pratio sam i Edina DŽeka, on je veliki humanitarac koji radi mnogo za decu i daje veliki primer, na terenu i van njega.

Ko je tvoj favorit za osvajanje Lige Šampiona?

– Pomenuo sam Juventus. Dugo vremena pratim klub. Italijanska liga bila je baš aktuelna. Dosta klubova imalo je zapaženu ulogu u Ligi Šampiona. Pored Juvea, voleo bih da pehar podigne Liverpul, zbog energije koja vlada u ekipi.

Koliko Radnički može u ovoj sezoni?

– Može mnogo. Mi idemo od utakmice do utakmice. Kako vreme odmiče sve više se upoznajemo. Mislim da možemo daleko, ali nam je bitna sledeća utakmica.

Najlepši momenat u karijeri?

– Otišao sam u Košice koji je na sredini tabele. Odigrao sam dobro drugu sezonu. Ostvario transfer u Žilinu, koji je najbolje uređeni klub u Slovačkoj, jedna od lepših godina u karijeri.

Mogu li dobre igre u Nišu da te preporuče reprezentaciji BiH?

– Idem od utakmice do utakmice. Nemam takav pritisak da nešto moram. Dajem sve od sebe, nadam se da ću nastaviti sa golovima. Ostalo je na ljudima iz reprezentacije.

Najlepši gol u karijeri?

– Bio sam dosta mlad, prvi klub nakon Budućnosti bio je Sarajevo. Debitovao sam na domaćem terenu, igrali smo ligu Evrope. (Protiv Orebra 2:0 prim. aut) Dao sam oba pogotka, ne mogu da izaberem jedan, neka budu oba. Dosta ljudi bilo je na tribinama, meč je odigran u sjajnoj atmosferi.

Kakvi su tvoji utisci nakon utakmice protiv Evertona?

– Ne može se opisati kako stadion izgleda dan pred meč i 10 minuta pre početka utakmice, kada je ispunjen do poslednjeg mesta. Neverovatno je koliko ljudi tamo voli fudbal i Vejna Runija. To je bila njegova prvautakmica nakon povratka iz Junajteda.

Da li si razmenio dresove sa Runijem?

– Nisam, želeo sam da razmenim dresove sa zemljakom Muhamedom Bešićem, ali nije bio u postavi.

Pratiš li danas mečeve Budućnosti iz Banovića?

– Oni su nažalost sada u trećoj ligi. Bio sam gost kada su igrali plej-of za ulazak u drugu ligu. Naježio sam se kada sam bio tamo. To je moj klub, u Budućnosti se osećam kao kod kuće.

Veliki broj navijača pitao je kako može doći do dresa napadača Radničkog, a on im je u uključenju poručio da će u narednom periodu u saradnji sa klubom organizovati konkurs i nagraditi troje srećnih navijača svojim dresom.

Nermin Haskić je rođen 27.06.1989 u Banovićima. Karijeru je počeo u lokalnoj Budućnosti, 2011. prelazi u Sarajevo gde je imao zapaženu ulogu, a potom u Voždovac. Nakon čega prelazi u Košice, gde je nastupao od 2013. Usledila je potom selidba u Žilinu, a pre dolaska u Niš nastupao je u Ružomberoku. Haskić je u dresu „Reala sa Nišave“ sedam puta zatresao mrežu protivnika.

0

0