HOTSPORT U AUSTRIJI: Kad ljubav prema Zvezdi nadjača buku, obriše kilometre i pobedi vreme (FOTO)

Pretpostavljam da nema potrebe da vam pišem o najpoznatijem stanovniku Travnika? Ukoliko ste pak, poput tvorca ovih redova, „Na Drini ćupriju“ ili „Prokletu avliju“ pročitali kasnije, ili vam jednostavno nikada nije palo na pamet da posetite njegov muzej koji se nalazi u Beogradu, u pitanju je čovek koji je uz ova dva romana napisao i „Travničku hroniku“ – Ivo Andrić.

Kada uđete u spomenuti muzej posvećen našem nobelovcu, jedan od prvih predmeta koje ćete videti – ukoliko me pamćenje dobro služi, zavedeno pod brojem četiri – jeste članska karta Sportskog društva Crvena zvezda. Neki kažu da je Andrić voleo crveno-bele, drugi izvori da je voleo jednu posebnu košarkašicu tima sa Malog Kalemegdana, ali kako bilo – Andriću su boje tima sa Malog Kalemegdana i iz „Ljutice Bogdana“ bile bliske.

Andrić je umro u Beogradu 13. marta 1975, a tri godine kasnije u njegovom gradu rođen je momak koji je dobio ime po velikanu svetske poezije, Sergeju Jesenjinu.

Momak rođen u Travniku krajem 1978. godine kao desetogodišnjak je sa porodicom krenuo put Austrije, grada Salcburga, gde su 2001. godine otvorili prodavnicu koja se zove „Nostalgija„, jasno aludirajući na državu koja je nekada postojala, Saveznu Federativnu Republiku Jugoslaviju. O tome dovoljno svedoči i bista Josipa Broza Tita koja krasi zid njegove prodavnice.

Kada sam Sergeju rekao za podatak iz Andrićevog muzeja, usledila je više nego sjajna reakcija:

– Nemoj me zezati? Sav sam se naježio, rekao je Sergej kroz osmeh, nakon čega je nastavio – Sećam se Andrićeve kuće. Upravo on i jeste jedan od razloga iz kojih je moja majka 2001. godine otvorila ovu antikvarnicu, kako bi sačuvala te neke stare stvari, a ja od 2009. godine radime sa njim.

Sergej je u Salcburgu od 1989, ali ga još od detinjstva pa do danas nije napustila jedna stvar – ljubav prema Zvezdi.

– Preko tate sam počeo da navijam za Zvezdu. On je rođen u Sremskoj Mitrovici, Rusin je po poreklu ali je uvek bio zvezdaš. Jedna od lepših uspomena iz Travnika mi je utakmica koju je Zvezda odigrala sa Borcem iz Travnika. Bio sam dečak, igralo se na „Piroti“ (stadion u Travniku, prim. aut), i bilo je divno. Uvek smo pratili utakmice, jedva smo čekali utakmice subotom, priče voditelja, javljanja sa stadiona, bio to Maksimir u Zagrebu, ili stadioni Želje, Vojvodine… To je bio fudbal.

  Jesi li bio nekad na Zvezdinom stadionu?

– Nisam nikad, to mi je velika želja. Ne samo zbog Zvezdinog stadiona, već i zbog „Kuće cveća“ i Titovog groba, muzeja…

 Za fudbal te ne vezuje samo Zvezda?

– Ne, ne… Ja sam i fudbalski sudija. Od kako sam došao u Austriju igrao sam po nekim manjim lokalnim klubovima, a već sedam godina sudim austrijsku Treću ligu. 

 Kako bi, kao neko ko je duboko povezan sa fudbalom kao sportom, ali pri tom gaji izuzetno lepo sećanje na ligu SFRJ, uporedio tada i sada?

– Velika razlika. Moj stari mi je pričao da je u Jugoslaviji postojao zakom po kom igrači ispod 27 ili 28 godina nisu mogli da odu iz našeg fudbala, sporta generalno. Imali smo sjajne generacije, uvek smo bili svetska sila u košarci, rukometu, vaterpolu… Zvezda je sa domaćim igračima, bez stranaca osvojila Kup Evropskih šampiona 1991. godine. Retko ko igra celu karijeru za jedan klub, nema više Totija, Bufona, Terija…

 Kako si reagovao kada je žreb odredio da Zvezda može u Salcburg?

– Kad sam saznao da postoji ta mogućnost, mislim da nisam imao nijednu drugu želju. Šta ima bolje? Prvo sam se pitao kako doći do karte. Srećom, uspeo sam preko prijatelja koji radi u Red Bulu da dobijem dve karte, za mene i ženu. Ona je Austrijanka, ovo će joj biti prvi put na utakmici, i to sa ovakvim doživljajem, sa tako puno navijača Zvezde, u tako istorijskom trenutku… Ja očekujem sigurno deset, 12.000 navijača Zvezde. Siguran sam da će biti jedan veliki doživljaj. Jedva čekam. Pogotovo jer sam to čekao praktično svaki put kada je Salcburg igrao kvalifikacije za Ligu šampiona, i eto, 13. put se ispunila želja. 

 Jesi li pričao sa prijateljima Austrijancma o utakmici?

– Potcenjuju, misle da će biti lako, ali ne znaju protiv koga igraju. Zvezda igra sjajnu defanzivu, pri tom imaće i veliku podršku navijača, očekujem bar desetak hiljada. Na utakmice inače dolazi šest, sedam hiljada ljudi, eventualno 12-13.000 kad je nešto bitnije. Ali večeras… Očekujem 28-30.000, čak nam je stigla preporuka od strane grada da zatvorimo prodavnice u 17 časova, zbog nekih loših iskustava od ranije. Tada je bilo mnogo manje navijača, a danas će biti bar 5.000 u centru, tako da… biće sigurno ludnica. Mada neću biti sa njima, idem sa ženom komotno, vozom, haha.

 Šta ti je sledeća želja?

– Da bude dobra utakmica, da ne bude problema sa navijačima, i da bude spektakl. I naravno, da sudija sudi bez grešaka.

Uz dogovor da priču nastavimo u Beogradu, Sergej nam je za kraj rekao sledeće:

– Ne treba da zaboravimo da smo nekada bili jedna velika nacija. Bili smo zajedno od Vardara do Triglava. Ali trebalo bi da zaboravimo sve vezano za nacionalističku propagandu, da pijemo zajedno, da igramo kolo zajedno i da živimo zajedno. To je cilj svih naroda ovog sveta, zaključio je Sergej.

0

0