BOŠKO ŽUPANOVIĆ: Živeo sam u zabludi da je Mandarić ‘koparska žrtva’

Današnji sportski direktor Kopra je prošao trnovit put do te pozicije, koji je obilovao krajnje neobičnim događanjima.

Preuzeo je posao od Milana Mandalića za kojeg je mislio da je ‘koparska žrtva’ sve dok se nije dobro upoznao sa događanjima u slovenačkom klubu.

Boško Županović je u opširnom intervjuu otkrio kako i na koji način je saznao pravu istinu o Mandaliću, ali i o ambicijama Kopra kojeg vodi sa pozicije sportskog direktora.

Slovenačka fudbalska javnost vas je upoznala polovinom prošlog decembra, kad ste preuzeli potraživanja Milana Mandarića od koparskog kluba. Odnosno to je napravila vaša družba Delona d.o.o. Zašto je došlo do toga? Ste se sa predsednikom Olimpije možda znali i pre i ste se u priču uključili na njegovu pobudu ili je to bila vaša ideja?

– Ne, Milana Mandarića do pre nisam poznavao. Nikad ga nisam pre sreo. Što se mene tiče, poslednje četiri godine sam tražio pravu okolinu, gde bih uložio u fudbal. Svoj fudbalski put sam počeo kao zastupnik igraća, ali brzo sam upoznao, da mi više odgovara saradnja u razvoju i rasti nekog kluba. O tome sam govorio brojnim ljudima i svima sam izrazio moju želju. Glasno sam govorio, da me interesuje posao u tom projektu. U Hrvatskoj su se otvarale neke mogućnosti ali zbog takvih i onakvih razloga nisu se obistinile. Kopar je bio jedini koji me je stvarno privukao, kakve su bile razmere, što se događalo, sam saznao od Ante Guberca, i po tim informacijama sam osetio mogućnost, da bih lako preuzeo klub koji može da se hvali sa izvanrednom infrastrukturu i meni je bio interesantan i zbog mog poslovnog učešća u Sloveniji i blizine Opatije, gde ja živim. Ante Guberac me je upoznao sa Milanom Mandarićem, ali moram tu da podvučem da radi prijateljstva sa Borisom Popovićem, od svega toga, odmah ograničio. Rekao je samo, da je spreman na saradnju u pozitivnoj priči, ali da u mogućem ratu protiv koparskog gradonačelnika nikako ne. Njegov argument me je ubedio i tako sam se svega skupa prihvatio sam. Milan Mandarić i ja. Obećao mi je da ću preuzeti klub

Potraživanja Milana Mandarića su iznosila 960 hiljada evra, kakav je bio vaš odgovor? Dali ste mu možda odmah isplatili ukupan iznos?

– Uvodom smo se dogovorili za 500 hiljada evra isplate, to nije neka posebna tajna. Ali da vam ispričam šta je srž ove priče i jedini razlog mog velikog interesovanja, činjenica je, da mi je Milan Mandarić obećavao, da ću do 15. decembra 2016 preuzeti klub. Ako bi bilo tako, ja bih mogao da počinjem sa vođenjem kluba dva dana posle sklapanja našeg dogovora, ali to se nije desilo. Nije se desilo ni u narednih deset dana, zbog toga mi je 24. decembra, advokat Milana Mandarića, Franci Matoz javio, da je Viši sud odbio mogućnost, da bi kreditor mogao preuzeti upravljanje kluba, te da je ova odluka pravnosnažna. To je bilo, naravno, u potpunoj suprotnosti sa našim dogovorom, sa time se je meni sve srušilo. Sve je palo u vodu, odnosno trebali smo se vratiti nazad, od početka.

Šta se dešavalo posle tog sudskog rešenja?

– Nekoliko meseci sam se svađao i bio u pravom ratu sa odgovornim ljudima u klubu i sa samim Borisom Popovićem. U prvom tredu radi mog revolta, priznajem, i radi prihvaćanja uloge Milana Mandarića. Doživljavao sam sve to kao žrtva, i ako budem potpuno iskren, sam i rešenje suda postavio nekako u kontekst neke korupcijske činjenice. Nisam mogao da izbegnem osećaju, da je jedina svrha pogoditi ovog čoveka, da je jedina namera odgovornih ljudi u Kopru da unište Milana Mandarića, pored toga, je bila i kao srušena moja ambicija da vodim koparski klub, ambicija koju sam tek počeo da razvijam. Verujte mi, da sam se tog posla prihvatio veoma zagnano. Moj cilj je bio, da sastavim odličnu ekipu , sa nekim od igrača sam imao već potpisane predgovore, na to je došla informacija koja je sve to uništila, kad dođeš do spoznanja da nisi ništa dobio. Ne 500 hiljada nego 150 hiljada evra

Kako dugo je trajao „rat“ sa Koprom ?

– Do marta ili aprila kad smo sa Milanom Mandarićem opet seli za istim stolom. To se desilo na moju pobudu, jer sam hteo, da sve to raščistim, ispričao sam mu, da sam imao puno neprijatnosti i, da moja slika u javnosti, radi svega toga, nije ni slučajno dora i da mi je sve to neposredno donelo poslovnu štetu. Zbog toga sam gospodinu Mandariću postavio pitanje: kako dalje? I baš u to isto vreme, posle dugih peripetija počeo se razvijati i dijalog sa vodstvom kluba. Bilo je to razdoblje kad je komisija za licence NZS na prvom stupnju prihvatila rešenje da Koper ostaje bez takmičarske licence. Pored toga, sam osetio, da ima dovoljno manevarskog prostora, da sa klubom nađemo zajednički jezik. Sa Milanom Mandarićem smo postigli gentilmanski dogovor, da ću prići stvari sam, i da će na kraju iznos biti prilično niži od prvotno dogovorenog. To je bilo jedino pristup kojeg sam bio spreman prihvatiti, druga mogućnost je bila poništenje ugovora o otkupu potraživanja i neka rat nastavi sam . Na to on nije bio spreman, tako, da sam put nastavio samostalno i došli smo do toga, što sad imamo.

Koliko novca je za vašu „ samovoljnost“ tražio Milan Mandarić? Ste mu taj novac isplatili ?

– Imali smo mogućnost nakupa i prodaje nekretnine u Hrvatskoj , u taj posao je bilo računatih i 150 hiljada evra koje sam morao isplatiti , nije reč o 500 hiljada evra, kao što je bilo prvotno dogovoreno, nego 150 hiljada. U postupku prisilne poravnave je Deloniju pripalo 41 hiljada evra, što znači, da sam potraživanje tri puta preplatio . Ali sve to nisam najme shvatao kao posao koji će mi doneti neku dobit , nego kao neke vrste ulaznicu za moj ulaz u FC Koper.

U kojem trenutku ste prihvatili postupak prisilne poravnave ? dali ste pristali na to svesan, da čete ostati bez novca kojeg ste očekivali ?

– U trenutku kad je sud prihvatio zaključak, da su potraživanja Swiss Sport Agency stvarna, je bio nastavak bitke ili, ako hoćete, rata sa klubom bez smisla. Nije bilo zdrave logike, da bih se taj rat nastavio, ako bih mi uspelo izbaciti Swiss Sport Agency, tad bih ja postao naveći kreditor, imao bih primat i moja reč bi bila glavna, i glavno pitanje je što bih to značilo za nastavak ove priče. Tako, posle odluke suda, sam shvatio, da je to pravo vreme za dogovor sa odgovornim ljudima u klubu. Da bih išao bez kompromisa do kraja ne bih imalo nikakvog smisla. Na kraju bih bio poražen u to sam ubeđen. Kao poraženi bih klubu teško mogao ponuditi suradnju i pored svega to ne bih bilo moralno. Od prvog dana je bio ubeđen da je ugovor izmišljen

Kako se na ovaj rasplet odazvao Milan Mandarić: Ali još bolje na rešenje suda, da su potraživanja Swiss Sport Agency stvarna?

– On je to ne prestano osporavao i bio ubeđen da su fiktivne. Važi od prvog dana je on potvrđivao da su to izmišljena potraživanja, sa jednom samom svrhom: da bih ga izigrali i da bih ga tako isključili iz postupka, radi toga je bio stalno tako besan, kad na to pogledam sa današnje perspektive, sa sa njegovim tvrdnjama ne mogu slagati , ne mogu se baviti sa sadržajem dokumenta i tvrditi, da je kao takav fiktivan. Isto tako ga ne mogu analizirati, imam pre malo informacija o tome jakako je nastao , ali činjenica je, da je ova agencija u Koper dovela nekoliko igraća. Oni su igrali u koparskom dresu, bili na Bonifiki, o trome koliko su bile usluge vredne možemo da razgovaramo. Isto tako kao u brojnim drugim poslovima. Istina je, da između tih igrača je bilo i slabih, ali isto tako je istina da je bilo i odličnih. Jasno je, kao na dlani, da je posao između Swiss Sport Agency i Koprom postajao o tome da li je njegova visina odgovarali iznosu koji je bio u ugovoru o tome možemo samo da nagađamo. Ako bih mi uspelo izbaciti Swiss Sport Agency, tad bih ja postao naveći kreditor, imao bih primat i moja reč bi bila glavna, i glavno pitanje je što bih to značilo za nastavak ove priče. Tako, posle odluke suda, sam shvatio, da je to pravo vreme za dogovor sa odgovornim ljudima u klubu. Da bih išao bez kompromisa do kraja ne bih imalo nikakvog smisla. Na kraju bih bio poražen u to sam ubeđen.

Kad i kako ste sklopili konačni dogovor o suradnji sa vodećim ljudima iz Kopra? Sa onima sa kojima ste dugo bili na suprotnoj obali ?

– Ne možete i ne smete doći do nikakvih zaključaka slušajući samo informacije sa jedne strane. To nije ozbiljno, to je neodgovorno, uvek trebate slušati obe strane, ja u tom slučaju to nisam napravio i to sam sebi zameravam. Živeo sam u prepričanju, da je gospodin u godinama , kao što je Milan Mandarić došao na teren kojeg ne poznaje i, da je meta manipulacija, da je pokrađen. I ako mogu neki da tvrde suprotno, ja sam ubeđen, da sam pravičan čovek, ne trpim krivice i zato sam a priori bio na njegovoj strani. Bio sam izrazito protiv Kopru. U tom primeru mislio sam, da je pravi moto mog prijatelja Zdravka Mamića “Nećete razbojnici!“.Da, takav je bio moj stav do Kopra, pošto mi je Milan Mandarić stalno govorio da je oštećen, da su ga Boris Popović i njegovi suradnici izigrali, isto tako imam dovoljno iskustva, da znam da je je više od 90% sporova moguće rešiti sa dogovorom. Što se tiče koparskog vodstva, ja sam njima jasno rekao šta me interesuje, veoma jasno, sebe sam vidio u ulozi klasičnog operativca. Pošto mislim, da sam sposoban sastaviti kvalitetnu ekipu i iz nje sa svojom energijom , sposobnošću i ambiciju izvući maksimalno .To je funkcija sportskog direktora. Bilo šta drugo me nije zanimalo i na taj način smo brzo našli zajednički jezik.

Dali vas jer možda, kad ste se upoznali Milan Mandarić pozvao da surađujete u Olimpiji ?

– Neću reći da je Milan Mandarić najveće razočarenje u mom životu, ali gotovo je veliko razočaranje. Reći ću vam zašto. Brzo sam shvatio, da mi je u ruke uvalio vrući krumpir. Problem koji mu, na osnovi njegovog finansijskog stanja njemu nije ništa značio. Ako bih imao ili ne onih 960 hiljada evra, to mu ne bih smelo puno značiti. Uveren sam, da je taj novac na neki način već precrtao, izbrisao, samo sam kasnije shvatio – i to me je jako pogodilo , da je to samo sredstvo u ratu Milan Mandarić – Boris Popović. Za njega , uopće nije bilo značajno dali je potraživanje dobio nazad, i nije ni bilo realno ta tako bude. Interesovalo ga je samo to, da bih neko preuzeo njegovu ulogu i nastavljao sa agresivnim napadima na Borisa Popovića. Ne znam kakva je geneza tog spora i zašto je tako dubok, ali u međuvremenu sam upoznao i Borisa Popovića, i ne mogu reči, da je njegov stav do Milana Mandarića što drugačiji i zbog toga me je iznenadila njegova ravnodušnost do svega toga, neču reči, da ima razumevanje za njegove napade, ali mu te napade puno ne zamerava. Kad te neko tako blati, mu to naravno zameriš, ali ne u tolikoj meri, da ga tužiš i sa njime obračunavaš na sudu. Kod Milana Mandarića pa je to vidno neprijateljstvo do Borisa Popovića, nemoguće prevideti. Kad sam shvatio da mi je Milan Mandarć prodao problem i me upleo u negativne medijske priče, koje su pratile događanja, sam mu predložio, da naš odnos uravnotežimo, tako, da se ja njemu pridružim u Olimpiji, ali brzo mi je postalo jasno, da je to čovek , sa kojim je nemoguće surađivati, iz jednostavnog razloga što mora njegova reč uvek da bude poslednja. U biznisu je to normalno ali u sporskom kolektivu su prilike drugačije. Svakako nema dvoma ko je šef, ali svako područje, pored toga mora da bude autonomno. Kad sam video, da su moji pogledi drugačiji i da se moja narav ne slaga sa takvim načinom vođenja sam idejo i opustio.
Počelo je sa Ivicom Gubercem, izigravanje od bolesnog deteta je bila ona kap koja je dovela situaciju preko ruba.

Kad je podoba koju ste imali o Milanu Mandariću počela da se promeni?

– U mojim očima je duboko pao u primeru Ivice Guberca. Bio sam njegov zastupnik i sa Milanom Mandarićem smo se dogovorili, da će ojačati Olimpiju. Bez obzira na to, što je bilo potpuno jasno, što sve to nosi sa sobom. Bilo je petak uveče, kad sam smo se rukovali , taj čin je meni značio više od pravog ugovora. Za mene je ta priča bila zaključena a u vikendu su se pojavili negativni odzivi navijača i taki i onakvi medijski napisi. O tome sam sa Milanom Mandarićem razgovarao i sklopljen ugovor nije ni za tren postavi u pitanje. U ponedeljak u jutro smo sa Ivicom Gubercem došli na potpisivanje ugovora, i tad sve se promenilo, kad sam ušao u kancelariju bio je crven u lice, gledao je u pod, veoma mu je bilo nezgodno, počeo je da mulja i govori i svačemu, na pošto je Ivica Guberac prekinuo tu atmosferu i rekao: „Milan izvinite, shvatio sam, da nisam poželjan, te neču da vam stvaram probleme“ Morali bih ste videti kako je Mandariću u tom trenutku odlaknulo. Počeo je tražiti različita izvinjenja …. Nisam znao kako bi to uopće komentirao. Na kraju sam odlučio i nakon pet minuta, bez reči izašao iz kancelarije, ali posle tog događaja Milan Mandarić u mojim očima nikada više nije imao status kojeg je imao pre toga. U celosti ga je izgubio posle nekog ručka, od tada na njega jednostavno ne obraćam pažnju. Imao je stalnu potrebu da komentariše Borisa Popovića bez toga nije mogao, počeo je govoriti o tome, da se slabo vraća sa slabim, da se Borisu Popoviću vratilo preko deteta, u smislu vidite kakav je njegov sin: nikakav ima šećernu bolest. Nisam mogao da verujem što sam čuo i se odmah odazvao . Pored svega jer moja starija kći ima iste probleme sa šećernom bolešću i to je Milan Mandarić dobro znao , jer sam mu ja to poverio u jednom od naših neformalnih razgovora. Možda je zaboravio, ne isključujem to, ali te njegove izjave nikako u nijednom smislu ne mogu da opravdam. Kakva je bila moja reakcija, šta sve sam mu rekao, tu ne bih bilo primerno ponoviti. Nije mu bilo prijatno, ali na mojoj reakciji nije rekao ni reč, među ostalog sam mu rekao, da moja kći ima isto šećernu bolest, isto tako, sam mu rekao, da nisam ko zna kakav vernik, ali da ne poznajem religije koja bih stala uz tu logiku po kojoj se slabo ponašanje vrača preko nekoga drugog, i to preko deteta ili unuka. Shvatio je to, nje što je učinio ali prekasno…. ako je sa time što je sa Ivicom Gubercem pregazio svoju datu reč izgubio status kojeg je imao kod mene, je posle tog događaja , kao čovek, koji je vredan pažnje i poštovanja prestao da postoji , ostao je samo kao predmet u primeru FC Koper. Nije mi preostalo drugo, kao da sam se od njega distancirao, što me je dovelo do toga, da sam prestao da živim u zabludi u kojoj me je mahnuo , koja je bila isključivo povezana sa njegovom mržnjom prema Borisu Popoviću , nikada nije gledao sa realnim pogledom . Nisu ga interesovala pravna strana, ni činjenice. Vodila ga je zloba, vodilo ga mržnja. Možda se to čuje kao drsko, besramno, preterani ali takvi su naši ciljevi.

Sada se konačno spustimo na igralište Koper danas se takmiči u četvrtom kakovostnom razredu , interesira me kako ga vidite kroz tri ili četiri godine i kakav bi tada trebao biti , Ili možda je više prigodno pitanje kako će biti kroz nekoliko meseci , pre svega u vidu toga štoi nema interesovanja za odluku Međunarodnog sportskog suda u Lozani o vašem ugovoru što se tiče licence ?

– Možda bi nešto rekao sada što bi normalno trebao reči kroz nekoliko meseci, kad će biti sve karte na stolu, ali svejedno ću vam to reči. Službeno ime ekipe koja se takmiči u Primorskoj ligi je FC Koper B , možda će mi neki od igrača zameriti, a nema veze, ali u toj ekipi imaju mesta dva pojedinca za koja bi bilo pravo mesto i u FC Koper. Prvi je Željko Tomić , za kojeg sa odgovornošću tvrdim da je u tom momentu najbolji igrač u Sloveniji , i kad kažem u Sloveniji imam u mislima i prvu ligu. Drugi je naš veran kapetan Igor Nenezić. To su dva igrača na koje računam i u prvoj ligi i ubeđen sam da će Koper u idući godini opet igrati u društvu prvoligaša, kao FC Koper u jedno će i FC Koper B napredovati na svom putu , naš zadatak je da u zimskoj pauzi počnemo da sastavimo što bolju ekipu i tu će imati glavnu ulogu trener Damir Milinović i ja, možda su za nekoga neverovatne ove moje reči , ali u sledećoj sezoni ćemo igrati između elite u to sam ubeđen i ako u tom trenutku ova moja izjava moče da zvuči drsko, besramno, preterano moja najava da u SNZ niko neće moći sa sigurnošću računati na točke iz utakmica sa Koprom i sa time na naslov prvaka. I da, to važi i za Maribor kao i za Olimpiju. To je moj cilj, takvo je moje mišljenje i na osnovi klupskog odziva kojeg očekujem , protiv krivice koja se je nama dogodila, sa time da je bila klubu oduzeta licenca . Verujem, da ćemo znati da se pobrinemo i da brojnoj igraći koji će doći sa strane – i u to ćemo bili prisiljeni – znati prihvatiti ovakvo mišljenje. Moral i motivacija bit će na najvišoj razini, garantiram vam da ćemo imati i dovoljno kvalitete. Videti ćete da ćemo vas iznenaditi , ne sakrivam ambicije, koja je prilično visoka, stiže do najvišeg mesta u slovenskom fudbalu i u prisutnosti na međunarodnoj sceni, nećemo se razbacati sa novcem ali ćemo u toliko većoj meri iskoristiti dobre, prijateljske veze sa nekim od klubova koji će nam posuditi igraće, kao primer podvučem, da iz Dinama možemo da očekujemo značajno ime. Samo sam kasnije shvatio – i to me je jako pogodilo , da je to samo sredstvo u ratu Milan Mandarić – Boris Popović. Za njega , uopće nije bilo značajno dali je potraživanje dobio nazad, i nije ni bilo realno ta tako bude. Interesovalo ga je samo to, da bih neko preuzeo njegovu ulogu i nastavljao sa agresivnim napadima na Borisa Popovića. Živeo sam u prepričanju, da je gospodin u godinama , kao što je Milan Mandarić došao na teren kojeg ne poznaje i, da je meta manipulacija, da je pokrađen. I ako mogu neki da tvrde suprotno, ja sam ubeđen, da sam pravičan čovek, ne trpim krivice i zato sam a priori bio na njegovoj strani. Bio sam izrazito protiv Kopru. U tom primeru mislio sam, da je pravi moto mog prijatelja Zdravka Mamića “Nećete razbojnici!“.Da, takav je bio moj stav do Kopra.

Što ako se najava o vraćanju licence ne obistini, znači da neće biti ni 1. SNI ?

– Ne verujem da se neće obistiniti a pripremljen sam i na takav scenariji. U tom primeru nastaviti ćemo po zacrtanom putu, ali garantujem vama, da neće biti nikakvog ujedinjenja sa bilo kim, o kome se puno pisalo i govorilo. To ne dolazi u obzir. U nikakvoj oblici , boriti ćemo se sami i u buduće. Ni slučajno ne odustanemo , ali sa isključenjem Kopra iz prve lige bila je stvorena velika šteta, ne samo klubu nego i slovenskom fudbalu. Najveći gubitnik je prvoligaško takmičenje. Od toga ne možemo bežati, tako je moje mišljenje, brojnima nedostajemo . Maribor nam je u znak podrške nudio da bih igrali prijateljsku utakmicu. To nam puno znači.

Zašto ste tako ubeđen da Koper zaslužuje licencu i da nema pravih razloga za seljenje u četvrtu ligu?

– Priznajem, da sam se na početku, kad sam bio kreditor sa takvom kaznom slagao, a isto tako priznajem, da je bila to posledica revolta zbog tadašnjih događaja. Međutim sam se posvetio analizi tog dokumenta i sam ubeđen, da za takav korak nema razloga. Finansijski izveštaj je bio pozitivan. Obrazloženje da je klub izgubio generalnog pokrovitelja nema osnove, pošto se je Koper pobrinuo da dobije garanciju da će sve obaveze preuzeti preduzeće Grafist i mogao bi tu još nabrajati. Mislim, da je tu bila reč o političkom dogovoru uz ćevapčiće i pivo, ako mogu tako slikovito da se izrazim. Sve to je posledica spora između političkih struja u NZS i lokalno politiku na čelu sa Borisom Popovićem. Ali u opće nemam dvoma, da će na kraju pravica biti priznata. Ali još bolje da će se krivica umaknuti.

Odgovor na brojne optužbe:

Boško Županović ima u Nemačkoj, Hrvatskoj in Sloveniji nekoliko preduzeća. U najvećoj meri se sad bavi sa nekretninama , neki mu očitaju da poslove je obavljao ili obavlja na nepošteni način. Da je do mnogo toga što je ostvario došao iskorištavanjem nemoćnih ljudi i da radi toga ima već 66 krivičnih prijava. U svetovnoj mreži na račun sportskog direktora Kopra nađemo nemalo optužbi. Bili smo uskoro ubeđeni, da se o tome neće hteti razgovarati, da će se naljutiti ali ostao je miran. Veoma miran.

Nedugo od toga je šest meseci trajao finansijski nadzor svih mojih preduzeća a zaključak toga je bio, da nisu otkrili nikakvu nepravilnost – je uvodno izjavio Boško Županović Činjenica jest da u svom životu nisam nikome štetio. Trudim se, da bih bilo tako i dalje. U svom životu ciljam, da bih bila svaka moja činjenica bila poštena.

Što se tiče krivičnih prijava? Najveći kapital sam pridobio sa zastupanjem finansijskih osoba iz inostranstva koje su ulagale u nekretnine do 2011 godine sam kupovao i ja. I to u okolnostima kad su ljudi hitno trebali novac i tako prodavali lokale, stanove zemljišta i slično. Moja karakteristika je bila brzo oblikovanje posla što je bilo vezano u činjenicu da sam pravnik i zato sam imao prednost pred konkurentom, nije mi bilo potrebo surađivati da advokatima, sve sam sam radio i bio mnogo brži od drugih. U 90 posto takvih primera su rodbina, susedi i prijatelji počeli da ubeđuju te ljude, da sam ja njih prevario i ako nikada nisam učinio ništa drugo od toga što smo se dogovorili, osim toga su oni mene tražili, nisam ja njih tražio i to je važno da se podvuče. Posle toga su počele priče da sam iskoristio slabo finansijsko stanje nekih stranka i ne znam šta još drugo. Sledile su prijave i tužbe. Mislim, da njih je bilo 66 ali niko ne govori i tome, da su sve redom bile odbačene i u veliko slučaja optužnica nije ni bila predana sudu. Da bih sprečio nastavku takvih optužbi sam počeo nekretnine kupovati samo na javnim dražbama. Iz suda mi dovedite samo jednu osobu koja je u stanju da sedi za istim mojim stolom, me gleda u oči i me optužuje da sam ga namensko oštetio. Ako tako bude, spremam sam da prihvatim bilo koju kaznu , ali više ili manje je jasno, da se radi o uličnim pričama i medijskim kampanjama – je odgovorio Boško Županović i dodao : “ tako kao i za svakoga tako i za mene da neke stvari iz prošlosti ne bih učinio ili bih se danas drugačije ponašao. Još jednom podvlačim da lično nikome nisam ništa slabo napravio, nikoga nisam sa namenom oštetio.

Znao sam da će se utakmica Celje – Ankaran završiti sa rezultatom 4:1

Mesto Kopra između elite zaseo je Ankaran. O tome kakvi su odnosi između aktualnim četvrtoligašem i novim prvoligašem ne treba posebno objašnjavati. O tim e se ogromno govorilo i pisalo i o tome primerno je i mišljenje Boška Županovića. „Ankaran je veštačka tvorevina koja ništa ne znači. Potpuno ništa, ne mogu razumeti, ne mogu prihvatiti, ne mogu sebi tumačiti da se u fudbalu događa nešto drugo od sporta. Ali u koparsku priču uplela se politika , sa druge strane se ulaskom Ankarana u prvu ligu razvile su se metastaze karcionoma koji je nastao u Rudniku sa upletenošću u kladionice. Mirne duše mogu vam ispričati da sam znao da će se utakmica između Celja i Ankarana završiti sa rezultatom 4:1. O tome sam govorio svojim prijateljima i suradnicima, većina se samo smijala i nije mi verovala. Zbog toga sam dva dana pre utakmice o tome napravio i notarski zapis. Napisao sam rezultat koji se je kasnije obistinio. Činjenica je da to zna i NZS , na jedan ili drugi način to znamo svi koji smo bilo kako vezani uz fudbal. Ali ništa se ne događa. Da stvari deluju na takav način to je tragedija. To nije fudbal – je teško optužio sportski direktor Kopra. Ali to još nije bilo sve. Još iz daleka ne ! otkriti ću vam da sam još pre direktne ponude Ankarana, da preuzmem vođenje kluba iz jedne od susednih država dobio sam ponudu za preuzimanje kluba, koju je poslala skupina, koja bih uložila novac u Ankaran , da bih trako mogao da igra i živu. Interesi te skupine bih se morali realizovati opreko kladionica . U nekim primerima navodno Ankaran ne bih ostvario svega dogovorenog u vezu sa time kad će doći do prvog prekršaja, kad će biti jedanaesterac . koliko kornera …. Što znači u stvari, da je ostvario neke vrste duga Rekli su da će Ankaran jednostavno prisiliti da se ujedini sa Koprom i da bih tako ponovno mogao da dobije prvoligaški status. Ankaran najme dolazi u Koper, Koper u prvu ligu ali … razgovora je bilo kraj, rekao sam da neću ni slušati sve šta imaju u mislima., U poslu sam tvrd pregovarač i se uvek na novo, na sve moguće načine trudim, da bih izvukao najviše, da bih zaradio, ali u sportu nikada i nikako ne bih migao učiniti nešto tako. Da bih novac zaradio na nepošteni način. Pa neka svaki misli šta hoće, ne bih mogao prodati ni boje dresa, na primer da bih se dogovorio da ekipa uđe na teren u plavim majicama a izađe sa žutim . Što tek da igraču kažem da napravu prekršaj za najstrožu kaznu ili treneru da mora utakmicu izgubiti. Ne u sport nisam upao radi finansijskih sredstava. U privatnim poslovima sam sebi zagarantovao dovoljno novca za miran život moje obitelji , fudbal je moja ljubav, kojoj sem se vratio. To što radim, radim sa velikom radošću i hoću da budem uspešan, zajedno sa suradnicima, sa vodstvom kluba nama pozitivne energije i entuzijazma ne fali, i mislim da ćemo naše namere i ostvariti – nam je rekao Boško Zupanović.

0

0