HOTSPORT ANALIZA: Prisetimo se nekih od najvećih iznenađenja u istoriji mundijalskih kvalifikacija (VIDEO)

Fudbalski svet je ove nedelje uzdrmao neuspeh reprezentacije Italije u baražu za odlazak na Mundijal, koji će prema mnogima ostati znatno osiromašen njihovim neigranjem.

Istina, „Azuri“ su oduvek davali šmek svakom takmičenju i njihov izostanak će se svakako osetiti, ali prvenstvo sveta u Rusiji 2018. godine nije ni provo ni poslednje koje će proći bez neke od svetskih fudbalskih sila.

Dešavalo se i ranije da neke od reprezentacija, iz reda onih „nedodirljivih“, propuste neki veliki šampionat, bilo on Evrope ili Sveta. Pa nije Mundijal „Evrovizija“ pa da imamo privilegovane, koji će direktno u finale bez da se oznoje.

Fudbal je jedna lepa i nepredvidiva igra i ma koliko da mislimo da se danas svaki rezultat može predvideti, često bivamo iznenađeni kao npr. sada.

Pred prethodni EURO, isto tako je fudbalski svet brujao o debaklu Holađana , koji su posle sedam uzastopnih prvenstava, gde su mahom ostvarivali vrlo visoke plasmane, ostali bez nastupa u Francuskoj. Ipak sada kada kao da je normalno to što ih nema na Svetskom prvenstvu, gde su pre dva šampionata igrali u finalu a na prošlom osvojili treće mesto.

Fudbal ume da nam s vremena na vreme servira po koju „šok bombu“, u vidu eliminacije neke svetske velesile još u kvalifikacijama i retki su timovi koji nikada nisu poklekli.

NE ZNAJU ZA NEUSPEH

Jedine dve selekcije koje nikada nisu propustile Svetsko prvensto, kada su na njega mogle da se kvalifikuju jesu Brazil i Nemačka.

Brazilci su jedini nastupili na svakom od 21 Mundijala, na kojima drže i rekord po broju osvojenih titula, čak pet. Sa druge strane, „Panceri“, koji imaju jedan trofej manje, su propustili dva šampionata. Bez njih je prošlo prvo Svetsko prvensto u Urugvaju 1930. godine na koje nisu bili pozvani, a za Brazil 1950. im nije dozvoljen nastup u kvalifikacijama. Ipak, kad god su imali šansu da se kvalifikuju oni su to i uradili.

TA ’PROKLETA’ ŠVEDSKA

Italijanima je ovo tek drugi neuspeh u kvalifikacijama za najveću svetsku smotru fudbala i za oba je vezano ime Švedske. Predhodni šampionat koji su propustili održavao se baš u ovoj Skandinavskoj žemlji (1958.), koja ih je 59. godine kasnije koštala plasmana u Rusiju.

Zvuči potpuno neverovatno, ali i poslednji EURO, koji su „Azuri“ propustili igrao se baš u Švedskoj, 1992. godine, pa se može reći da je ova zemlja Italijanima praktično sinonim za fudbalski neuspeh.

Svi su se nadali da će još jednom na velikoj sceni videti legendarnog Đanluiđija Bufona, velikog borca Daniele de Rosija i čuveni „katanaćo“ predvođen trijom Kjelini, Bonući, Barzalji. Ipak većinu pobrojanih igrača više nećemo videti u plavom dresu Italije.

Takođe treba napomenuti da „Azuri“ nisu učestvovali ni na premijernom Mundijalu u Urugvaju, pošto kao i Nemci nisu pozvani.

ARGENTINA: Tri puta nisu hteli, jedanput nisu mogli a ove sezone umalo šokirali

Zatim po broju učešća na Svetskim šampionatima sledi Argentina, koja je propustila četiri turnira, od čega čak tri svojom odlukom i to tri uzastopna.

Poslednji predratni planetarni šampionat, održan 1938. godine u Francuskoj, propustili su iz revolta pošto je to bio drugi uzastopni turnir odigran u Evropi, iako se očekivalo da će oni naizmenično biti organizovani na „Starom kontinentu“ i Južnoj Americi. Prvi posleratni turnir, 1950. godine u Brazilu, su propustili zbog sukoba sa Fudbalskim savezom domaćina prvenstva, a takođe su odbili da igraju i 1954. u Švajcarskoj. U tom periodu u kojem nisu nastupali na najvećoj sceni, „Gaučosi“ su osvojili pet šampionata Južne Amerike, tako da je jasno da je fudbalski svet dosta izgubio njihovim izostancima.

Jedini put kada zaista nisu uspeli da opezbede plasman na Svetski šampionat bilo je 1970. godine u Meksiku. Tada su se kvalifikacije u južnoameričkoj zoni igrale po drugačijem principu nego danas, i umesto ligaškog takmičenja nadmetalo se po grupama.

Argentici su konkurenciji Perua i Bolivije završili kao poslednjeplasirani, sa jednom pobedom i remijem iz četiri utakmice. „Gaučose“ je skupo koštao loš start kvalifikacija i porazi na gostovanjima u Boliviji (3:1) i Peruu (1:0).

Nakon pobede nad Bolivijom (1:0) kod kuće, probudila im se nada da bi pred svojim navijačima ipak nekako mogli do plasmana na Mundijal, međutim Peruanci su odoleli u Buenos Airesu (2:2) i na kraju oni otišli u Meksiko.

Izvor:Youtube/MR SiCoDeLiCo

Argentina je umalo neprijatno iznenadila u ovim kvalifikacijama, pošto je do poslednjeg kola bio neizvestan njihov plasman u Rusiju. Mesi i drugovi su na gostovanje u Ekvador otišli sa imperativom pobede, a već posle tridesetak sekundi igre su bili u rezultatskom zaostatku, nakon pogotka Ibare.

Ipak kada je to bilo najpotrebnije, zvezda Barselone se probudila, postigla het-trik pa je sprečena prvorazredna senzacija.

Četiri do sada navedene selekcije su i najuspešnije kada su u pitanju plasmani na završne turnire Svetskih šampionata, dok su ostale ekipe, koje se danas smatraju vodećim fudbalskim silama, umele dosta češće da svojim nacijama prirede razočaranje.

ENGLESKA: Odsutvo „kolevke fudbala“ na rađanju Mundijala i sunovrat Rajta, Isnsa, Gaskoina i kompanije

Sledeća na listi sa najviše nastupa je reprezentacija Engleske, koja je propustila ukupno pet šampionata a zanimljivo da zemlja koja se smatra „kolevkom fudbala“ nije učestvovala na prva tri Svetska prvenstva.

Pored prvog Svetskog prvenstva u Urugvaju, za koje se jedino nisu igrale kvalifikacije već se nastupalo isključivo na osnovu pozivnica, selekcija „Gordog Albiona“ propustila je i naredna dva u Italiji i Francuskoj.

Svoje prve kvalifikacije za Mundijal Englezi su odigral tek 1950. a od tada su imali tri neuspeha. Prva dva došla su jedan za drugim, u kvalifikacijama za Mundijal u Nemačkoj 1974. kao i onaj u Argentini četiri godine kasnije.

Prvi put je bez Svetskog šampionata Englesku ostavila Poljska, koja je u odlučujućem meču za plasman na završni turnir, iz Londona odnela odlučujuči bod, koji ih je ostavio ispred domaćina i odveo u Nemačku. Četiri godine kasnije po Engleze su bili kobni Italijani, sa kojima su na kraju bili izjednačeni po broju bodova na tabeli ali je presudila gol razlika, koja je bila na stani „Azura“.

Najsvežiji neuspeh, svetski šampion iz 1966. godine, doživeo je u kvalifikacijama za Mundijal u Sjedinjenim Američkim Državama (1994.) kada su u grupi ostali iza Norveške i Holandije.

Tim za koji su tada nastupala imena poput Jana Rajta, Pola Insa, Alana Širera, Pola Gakoina, Stjuarta Pirsa, Lesa Ferdinanda, Dejvida Plata i Dejvida Simana u susretima sa direktnim konkurentima nije ostvario pobedu i na kraju je to presudilo da završe na poziciji broj tri.

Možda i prelomni meč bio je onaj u Oslu, gde je domaćin tukao Engleza sa 2:0, a Skandinavci su prethodno neporaženi ostali i na „Vembliju“ (1:1), što im je pomoglo da na kaju kao prvoplasirani odu u SAD. Drugu kartu za završni turnir pokupili su Holađani koji su u direkntom okršaju sa ekipom Grema Tejlora, u pretposlednjem kolu, kao domaćini slavili sa 2:0 golovima Koemana i Bergkampa.

Izvor:Youtube/ClassicEngland

Englezi su u skorijoj prošlosti umeli i da iznenade i u kvalifikacijama za EURO, pošto ih je na putu ka Austriji i Švajcarskoj (2008.) zaustavila Hrvatska i to na „Vembliju“.

FRANCUSKA: Balkanski šamari Papenu, Tigani i Kantoni za osam godina posta

Uz Englesku je takmičenje u SAD propustila još jedna fudbalska sila, Francuska, koja je već na narednom šampionatu, čiji je i bila domaćin osvojila i za sada svoju jedinu „zlatnu Boginju“.

Inače Svetski šampionat iz 1994. godine je bio drugi uzastopni koji us „trikolori“ propustili, pošto se nisu kvalifikovali ni za turnir u Italiji četiri godina ranije, kada im je na put stala reprezentacija Jugoslavije.

„Plavi“, koje je tada sa klupe predvodio legendarni Ivica Osim, slavili su protiv Francuza u Beogradu, nakon preokreta, sa 3:2 a gol odluke postigao je Dragan Stojković Piksi u 82. minutu, nakon sjajnog voleja koji se i danas prepričava.

Izvor:Youtube/1986soccerman

„Galski petlovi“ za koje su tada nastupali Žan-Pjer Papen, Žan Tigana, Manuel Amoros, Frank Soze, Bazil Boli, vodili su dva puta na ovoj utakmici, ali je Jugoslavija to viđsvo stizala i na kraju prestigla a pored popularnog Piksija, strelci za naš tim bili su i Safet Sušić i Predrag Spasić.

Francuzi nisu mogli do pobede nad „plavima“ ni u Parizu, gde je meč završen bez pogodaka, a skupo su ih košrali kiksevi na Kipru (1:1), u Norveškoj (1:1) i poraz u Škotskoj (2:0).

Za „trikolore“ tada su još nastupao i Erik Kantona, a svoje reprezentativne početke imali sadašnji selektor Francuza Didije Dešam, Rolan Blan i Marsel Desai a kasnije im je priključen i Emanuel Peti.

Bio je to početak stvaranja tima koji će 1998. godine pokoriti svet, ali su im pet godina ranije „glave došli“ Bugari, koji su ih šokirali u sred Pariza.

Francuzima je u ovoj utakmici bio dovoljan jedan bod za odlazan na Mundijal, a kada su pogotkom Kantone u 32. minutu došli do vođstva činilo se da su već završili posao. Ipak tako nije mislio Emil Kostadinov, koji je pet minuta kasnije izjednačio rezultat, a u poslednjim trenucima susreta doneo potpuni preokret i preko domaćina odveo svoj tim na Svetski šampionat.

Izvor:Youtube/pacetoo

Ova utakmica sigurno je bila barem jednako šokantna kao remi na „Đuzepe Meaci“ od pre par dana, ali Francuzi su se na najveću scenu vratili na najbolji mogući način osvojivši pred svojim navijačima za sada jedini naslov prvaka sveta, a dve godine kasnije i Evropski šampionat.

Pored dva pomenuta turnira Francuzi se nisu plasirali na prvenstva u Meksiku (1970.) i Nemačkoj (1974), a nije ih bilo ni u Brazilu (1950.).

Opasno su se kockali i sa plasmanima na pretohna dva Svetska prvenstva, koja su obezbedili nakon teških borbi u baražu.

Vrlo je lako moglo da im se desi da propuste poslednji Mondijal, koji je održan u Brazilu, ali su nakon poraza od Ukrajine od 2:0 u prvom suretu u revanšu ipak uspeli da se izvuku i pruđu ukupnim rezultatom 3:2.

„Klimavo“ je bilo i protiv Republike Irske četiri godine ranije, ali je ih ka Južnoj Africi pogurala Anrijeva ruka, pred kraj prvog progužetka.

HOLANDIJA: U dva navrata dobro uzdrmali fudbalski svet

Reprezentacija Holandije svakako igra veliku ulogu u istoriji Evropskog i Svetskog fudbala, mada su kroz svoju istoriju propustili čak 11 šampionata sveta, a kako su i u ovom kvalifikacionom ciklusu doživeli neuspeh ostaće i bez dvanaestog.

Pored prvog turnirnira, u periodu od 1950. do 1970. nije ih bilo na šest uzastopnih prvenstava, nakon toga usledila su dva poraza u finalima od selekcija domaćina. Najpre je na šampionatu 1974. u Nemačoj i četiri godine kasnije u Argentini.

Nakon toga sledi nova pauza od osam godina, gde su preskočen šampionat u Španiji, a četiri godine kasnije i Meksiko je ostao uskraćen za majstorije Marka van Bastena, Franka Rajkarda i Ruda Gulita.

Holanđani su te 1985. kvalifikacije završili kao jedna od četiri najlošije drugoplasirane selekcije (iza Mađara), pa su put do Svetskog prvenstva morali da traže kroz baraž mečeve sa Belgijom.

Tamo su u prvoj utakmicu u Briselu poraženi pogotkom Frenka Verkauterena a u revanšu u Roterdamu je usledio pravi šok. Holađani su na domaćem terenu sve do 85. minuta imali rezultat koji ih vodi na Mundijal, pošto su golovima Hojtmana i De Vita vodili sa 2:0, ali je poslednju reč imao Žorž Grun koji je pet minuta pre kraja „zaledio“ srca domaćina i odveo Belgijance u Meksiko.

Izvor:Youtube/1986soccerman

Jedan od svežijih neuspeha u kvalifikacijama za Mundijal dogodio im se četiri godine nakon što su 1998. u Francusko, preko naše reprezentacijej dogurali do polufinala.

U kvalifikacijama za šampionat u Japanu i Južnoj Koreji, jedna sjajna generacija koju su činili Klarens Sedorf, Patrik Klajvert, Filip Koku, Mark Overmars, Rud van Nisterloj, Mark van Bomel, Đovani van Bronhorst, Frank de Bur, Edvin van der Sar ostala je u kvalifikacijama iza Portugala i Republike Irske.

Meč koji ih je praktično koštao Svetskog prvenstva, jeste onaj u Dablinu, u kojem je Republika Irska tri kola pre kraja kvalifikacija došla do krucijalnog trijumfa.

Holandija je u ovaj meč ušla pod imperativom pobede, pošto su u finišu mundijalske trke zaostajali jedan bod za domaćinom, a kada je Irska u 58. minutu ostala sa igračem manje na terenu, nakon isključenja Gerija Kelija, izgledalo je da će ekipa Luja van Gala doći do svog cilja.

Ipak nepunih deset minuta kasnije usledio je „hladan tuš“ za goste, kada je Džejson Mekatri postigao jedini pogodak na meču i odveo „ostrvljane“ na ogromnih četiri boda prednosti pred poslednja dva kola.

Izvor:Youtube/Chimpanzeethat

Holadija kroz celu svoju fudbalsku istoriju prolazila kroz sušne periode, a najnoviji od njih je trenutno na snazi, pošto su ih nakon poslednjeg Evropskog prvenstva u Francuskoj neće biti ni u Rusiji 2018.

ŠPANIJA: Bez kiksa u poslednje četiri decenije

Najmanje interesantna reprezentacija za ovu temu jeste „Crvena furija“, koja nam u poslednjih, evo već 11 kvalifikacionih ciklusa, nije „podarila“ ni jedan šok.

Ipak i Španci su kroz svoju istoriju propuštali Svetska prvenstva i to u šest navrata, poslednji put 1974. godine (Nemačka), koja se nadovezala na isto tako neuspešnu 1970. (Meskiko), a vezano su kiksali i 1954-58 (Švajcarska i Švedska).

Takođe, zbog građanskog rata u domovini, nije ih bilo ni 1938. godine u Francuskoj kao i na premijernom Mundijalu, u za nas zlatnim slovima upisanom Urugvaju.

0

0