KADA SUDBINA UMEŠA PRSTE: Kako je nesuđeni profesor istorije postao golman (FOTO)

Pre četiri godine u zvezdama mu nije bilo zapisano da pojača Radnički, ali su ga putevi ipak doveli u Niš. Dolaskom na Čair Bojan Zogović proživljava drugu mladost, a kako kaže, uživa u svakom trenutku. Otkriva nam čime bi se bavio da nije fudbaler, koji napadač mu je zadavao najviše glavobolja, ali i još mnogo toga. Upoznajte Bojana Zogovića, jednog od čuvara mreže Radničkog iz Niša.

– Trebalo je još 2013. da dođem u Niš. Tada sam bio na probi, ali sam otišao nakon desetak dana. U načelu smo se dogovorili sve, ugovor sa drugom ekipom nisam uspeo da raskinem, mislim da sam se vratio u Niš u pravom trenutku – počinje Zogović.

Manje je poznat podatak da je bio „klasić“ u reprezentativnim selekcijama sa Darkom Bulatovićem, fudbalerom koji je sa velikim uspehom čuvao levi bedem čairske tvrđave.

– Često se čujem sa Darkom, informisao sam se kod njega pre dolaska u Niš, ali imam i dosta prijatelja ovde, tako da nije bilo iznenađenja, znao sam tačno gde dolazim. U međuvremenu je došla i nova uprava, za sada su uslovi ovde fenomenalni, kaže Bojan Zogović.

Podatak za ponos jeste i to da je Radnički u prethodnim sezonama iskusno znao da „ubode“ pravog golmana, plejadu vrhunskih čuvara mreže predvodi Borjan, Jovanović, Bajić…

– Godinama unazad Niš ima zaista dobre golmane, kada sam bio na probi, tu je bio i Kesić, koji je izvanredno branio, a naravno posle i ostali koje si pomenuo. O golmanima u Radničkom možemo pričati do sutra, a činjenica ko je sve pre mene čuvao mrežu niškog kluba budi u meni motivaciju – otkriva crnogorski internacionalac.

Postoji li rivalstvo sa Vladimirom Bajićem, koji je do skoro bio prvi golman niškog tima?

– Istakao sam jednom prilikom da u određenim klubovima prijateljstvo među golmanima nije na zavidnom nivou. Ovde je atmosfera odlična, sa Bajićem se dugo znam. Nastupali smo u istim klubovima, zaista ga cenim kao golmana i čoveka. Tu su i mlade snage Milorad Kojić i Nikola Krstić, način na koji se mi posvetimo treninzima je pravi gušt.

Očekuješ li da dobrim igrama na Čairu možeš da otvoriš vrata reprezentacije Crne Gore?

– Iskreno, da. Bez lažne skromnosti, prošao sam sve selekcije do mlade reprezentacije. Došao sam u klub koji juri Evropu. Smatram da je pravo vreme za to, a poziv neću dobiti ukoliko budem loše branio, verujem u sebe i da ću dobro odraditi posao koji je preda mnom i samim tim se preporučiti selektoru.

U prvom meču pred domaćom publikom, imao si težak ispit, protivnik je bio Partizan, uprkos porazu niko nije ostao ravnodušan prema tvojoj igri?

– Zadovoljan sam, imali smo peh da se lopta kod prvog gola, na nesreću svih nas odbije u gol. Da smo uspeli da odigramo nerešeno, to bi bio veliki podsticaj za nas. Partizan je zasluženo slavio, bez obzira na naše šanse. Arhiviramo taj meč, okrećemo se Vojvodini i Javoru, želimo da sa što bolje pozicije uđemo u plej-of.

Uprkos porazu, podrška navijača nije izostala?

Posle utakmice sam dobio puno poruka ohrabrenja i podrške, što mi je puno značilo. Navijači u Nišu su „razmaženi“ uvek traže više od svojih igrača. U klubovima koji nisu Zvezda i Partizan, podrška sa tribina je važan faktor, zadovoljan sam i što se mene tiče, neka dolaze u što većem broju.

Možda i najpopularniji klub u kome si do sada igrao jeste hrvatska Rijeka, mogu li se porediti uslovi u Rijeci i Nišu?

– Relativno mlad sam otišao u Hrvatsku, golman je mlad sve do 29-te godine, imao sam zaista odlične uslove za rad, vrhunske stručnjake za rad sa golmanima, tamo su odlični uslovi, grad živi za fudbal. Moram da priznam da je i Niš pravi fudbalski grad i bilo mi je zadovoljstvo što sam dobio priliku da ovde nastavim karijeru.

Koji je tvoj najveći uspeh u karijeri?

– Potičem iz Mojkovca, kada odrastaš u malom ali ponositom mestu i kreneš da se baviš fudbalom, u hendikepu si, samim tim što se kroz fudbal probijam, to mi je veliki uspeh. Ponosan sam na svaki klub u kome sam igrao, sa ponosom sam nosio dres svih dosadašnjih klubova i pamtim ih po dobru.

Koji je najveći neuspeh?

– Bilo je teških trenutaka, ne bih se mnogo vraćao na to. Bilo je klubova u kojima sam doživeo potpuni fijasko, ali ne iz sportskih razloga.

Ugovor sa Radničkim ističe juna, kakvi su planovi nakon toga?

– Došao sam tek pre dva meseca, ne mogu dugoročno da planiram, želim da se pokažem u pravom svetlu, mislim da sam na dobrom putu. Imam ugovor do kraja sezone, uz opciju da ostanem u Nišu i nakon toga. Iskreno, ne bih imao ništa protiv da i nakon toga ostanem.

Može li Radnički do Evrope?

– Mislim da može. Pozitivac sam po prirodi, imamo dosta dobrih igrača, kada se rotiralo, nije se to bitnije osetilo, mislim da možemo do Evrope.

Čime bi se bavio da nisi fudbaler?

– Bio bih profesor istorije. To je nešto što mi je oduvek išlo od ruke i privlačilo pažnju. Često i dan danas gledam istorijske filmove i dokumentarce. To je nešto što mi je uvek bilo fascinantno, jer je istorija učiteljica života, kažu da istoriju pišu pobednici.

Koji ti je protivnik bio najveća glavobolja u karijeri?

– Bez sumnje, igrač koji mi je dao najviše golova je Srđan Vujaklija. Još dok smo bili mlađi, kroz drugu i prvu ligu, igrač je koji mi je zadavao najviše problema i ja ga zaista cenim kao igrača, a u poslednje vreme i Đurđević iz Partizana.

Zašto su golmani ograničeni na 16 metara?

– To je neka priča koja nas prati, ali trener Rastavac od nas insistira da se krećemo i van šesnaesterca, sa visoko postavljenom zadnjom linijom, tako niški golmani nisu ograničeni isključivo na 16 metara.

 [stextbox id=“hotsport_text_box“]

BIOGRAFIJA:

Ime i prezime: Bojan Zogović
Datum rođenja 16. 02 1989
Mesto: Mojkovac, Crna Gora
Visina: 189
Pozicija: Golman
Karijera: Berane, Crvena Stijena, Radnički Sombor, Banat Zrenjanin, Marsonia 1909, Rijeka, berane, Timok, Metalac Gornji Milanovac, Novi Pazar, Radnički Niš.

[/stextbox]

Pripremio: Aleksandar Ilić

0

0