CELA EVROPA SLAVI BOŽIĆ: Domaći sportisti za HOTSPORT o atmosferi u svojim gradovima (FOTO)

Fudbalski zanat je takav, nezgodan, pa igrači koji nastupaju u inostranstvu retko imaju priliku da u domovini proslave Božić. Neki od njih su za HotSport podelili iskustva o tome kako je slaviti u tuđini i šta im to najviše nedostaje ovih dana.
PANTIĆ, KRSTIČIĆ, KATAI I SRPSKA EKIPA U BASKIJI

Ovu pustolovinu počinjemo u Vitoriji gde je trenutno dosta ljudi sa ovih prostora okupljeno oko jedne zajedničke stvari – sporta. Razgovarali smo sa defanzivcem Alavesa Aleksandrom Pantićem o tome kako će on provesti današnji dan i koliko mu fali pravi srpski Božić.

Deo Srbije i tamošnje atmosfere su mi doneli sestra i prijatelj koji su u gostima kod mene. Trebalo bi da se mi Srbi okupimo, saigrači Krstičić i Katai sa lepšim polovinama, i možda svrati Goran Čaušić koji je u Osasuni, kako bismo svi zajedno proslavili praznik. Da nam bude lakše, svako je podjednako nostalgičan kada su ovi dani u pitanju. Borimo se da što više „prenesemo“ Srbiju ovde, pa se često okupljamo. U Madridu sam ulazak u 2017. godinu proslavio sa Dmitrovićem, Čaušićem, Mrkelom i Stojanovićem, i moram da priznam da smo se veoma lepo proveli.

KORINĐANJE U BORDOU

Skoknuli smo i do Francuske, do univerzitetskog grada Bordoa na jugozapadu ove zemlje. Tu je stacioniran „Novozelanđanin“ Milan Gajić koji nastupa za ekipu Bordoa. Jedna stvar se izdvojila kao nešto što mu najviše fali iz Beograda za Božić.

Uf, na žalost, kao i prethodne godine, ovaj praznik provodim uglavnom radno zbog obaveza u Kupu Francuske. Dajem sve od sebe da ispunim svaki običaj koji mogu, najžalije mi je što ne mogu da postim tokom celog Velikog posta, mada zaista imam želju. Juče, na Badnji dan, smo postili i uneli Badnjak u naš topli dom. Dosta mi znači što su roditelji trenutno kod mene pa je jedino što se promenilo u odnosu na prošle godine mesto gde smo dočekali Hristovo rođenje. Krivo mi je što nema onih čari uoči Božića kao što je korinđanje koje i dalje sa radošću ispunjavam iako imam 20 godina. Sve praznične dane volim da provedem u krugu prijatelja i porodice, devojka ovaj put neće biti pored mene jer je imala neodložne obaveze na fakultetu pa je morala da ostane u Srbiji. Iskoristio bih priliku da svim vernicima poželim srećan Božić, da ga provedu u miru i veselju.

 [stextbox id=“hotsport_text_box“]Prva asocijacija na Božić kada sam bio klinac bi bilo paljenje Badnjaka i ponoćna liturgija na koju sam svake godine išao, kada sam bio nešto mlađi sa roditeljima, a kasnije sa kumom Borkom. To je bila Neizostavna stvar mog detinjstva.[/stextbox]

RIBA, PRIPREME I HOTEL U ANTALIJI

Sledeća destinacija je Turska, odakle nam se javlja fudbaler Mersina Milan Mitrović. Fudbaler koji je svoju poslednju sezonu u Srbiji imao 2012. godine kada je igrao u Radu, Božić je dočekao na pripremama za drugi deo sezone u Antaliji.

Što sam odmarao, odmarao sam. Mersin nam je dao slobodno do drugog dana 2017. godine, već 3. januara sam bio u Antaliji i trenirao, i ostajem ovde do 14. tako da ću i pravoslavnu Novu godinu dočekati u sličnoj atmosferi. Vremenski uslovi nisu baš onakvi kakvi su u Srbiji kada je ovaj praznik, veoma je prijatno i sunčano za razliku od onog što se događa u Srbiji, koliko sam mogao preko interneta da vidim. Od običaja, postio sam na Badnji dan, u restoranu sam isključivo uzimao ribu i pirinač. Ne kažem da je loše ovde, ali velika je mana što smo na ovaj dan odvojeni od domova. Ali šta da se radi, takav nam je poziv. Kao i prethodne dve godine, Božić proslavljam u hotelu, gde planiramo odlazak za Adanu nakon priprema i meč sa Demirsporom gde počinjemo drugi deo sezone.

BOŽIĆ SE SLAVI MAKAR I PUTEM TELEFONA

sada je red došao na Baku, glavni grad Azerbejdžana. Čuvar mreže tamošnjeg najpoznatijeg kluba jeste Boban Bajković koji će ove godine Božić dočekati sam.

Na svu žalost, ove godine Božić proslavljam sam. Nisam imao sreće, pripreme su nam krenule pre našeg najvećeg praznika a i potrefilo se da u klubu nemam nijednog Srbina, ali to je život i to su stvari koje su sastavni deo ove naše profesije. Juče sam preko telefona ceo dan bio u kontaktu, tako je i danas. Dajem sve od sebe da ispoštujem običaje, onoliko koliko mi mogućnosti ovde dozvoljavaju. Trenira se, između treninga se spava, tako da atmosfera nije baš božićna, ali šta da se radi, koristim ova dva dana da što više razgovaram preko telefona sa mojima.

 [stextbox id=“hotsport_text_box“]Prva asocijacija na detinjstvo i Božić jesu one zore. Tada smo moji drugari i ja išli po šumama rano ujutru da beremo Badnjake. Nezaboravni momenti, onako u velikoj meri obeleže jedan period života. Takođe, uvek ću pamtiti kako sam pomagao ćaletu pri soljenju mesa.[/stextbox]

SEĆANJE NA BOŽIĆNE PESME DALEKO OD MAKEDONIJE

Kipar. Čovek za kojeg su se svojevremeno otimali Crvena zvezda i Partizan dok je bio stub odbrane Vojvodine, Danijel Mojsov, trenutno je u ekipi AEK-a iz Larnake. Na Kipru je uveliko nastavljen šampionat, ali će vreme za proslavu današnjeg dana biti odvojeno.

Počeo je drugi deo sezone u kiparskom fudbalu, tako da smo moja familija i ja trenutno u Larnaki gde proslavljamo Božić. Trudim se da održim naše stare, pravoslavne običaje iako sam daleko od svog toma, to je zaštitni znak ovog praznika i mi to volimo. Fali mi dom, iskreno. Makedonija, da svi budemo zajedno, cela familija i prijatelji. Kada sam slavio kod kuće, tu bude dosta ljudi, cela familija. Lep dan koji dodatno uveličaju prijatelji koji dođu kod nas.

 [stextbox id=“hotsport_text_box“]Ono što mi je najupečatljivija uspomena na Božić kada sam bio dete jesu čokolade koje su mom bratu i meni donosili rođaci i prijatelji. Oni su dolazili kod nas kako bismo zajedno proslavili. Takođe, ne mogu da zaboravim kako smo išli od vrata do vrata i pevali božićne pesme dok su nas ljudi darivali. Prelepe uspomene.[/stextbox]

RANA BUĐENJA POLOŽAJNIKA

Red je da se vratimo u Španiju, ovoga puta u Sevilju, gde za zeleno-beli Betis nastupa Nikola Radičević. Ovaj momak je veoma mlad napustio svoju zemlju i otišao u Španiju, još 2012. godine je u Sevilji zaigrao svoju prvu profesionalnu sezonu, gde je i sada.

Obično su prethodnih godina moji roditelji bili sa mnom, ove godine su bili sprečeni tako da sam Božić dočekao bez njih. Saigrači i prijatelji su ti sa kojima ću biti na ovaj veliki dan, Srbija uvek nedostaje, ali šta da se radi, profesionalci smo. Kada smo se opredelili za ovaj posao bili smo svesni da nećemo imati sve, ali sam svestan toga da će biti vremena kada ću to nadoknaditi. U domovini sam današnji dan tradicionalno provodio uz svoju porodicu, okružen najmilijima i uz naše običaje.

 [stextbox id=“hotsport_text_box“]Ono što najbolje pamtim iz perioda kada sam bio dete jesu rana buđenja 7. januara, Probudio bih se rano kako bih stigao kod svih baba, deda i čitave rodbine, da budem položajnik. Naravno, sećam e tih porodičnih okupljanja, ukusne hrane u izobilju spremljene od strane mame i bake.[/stextbox]

0

0